Ko kaže da povrće možete gajiti samo u bašti? Za sve one rođene baštovane koji su "osuđeni" na život u stanovima, predstavljamo vrtove na terasama!
Prednosti ovih vrtova su što ćete sigurno imati dobru zemlju, odabrane sadnice, sistem dobrog zalivanja, dovoljno sunca i minimalan broj štetočina.
Za sve baštovane početnike, predlog šta da zasade na maloj površini možete da pročitate OVDE.
Na ovim malim terasama - baštama možete da zasadite začinsko bilje, jagode, čeri paradajz, ljute papričice, muskatne tikvice i td.
Nemojte se zavaravati i pomisliti da ćete uzgojiti dovoljno da ne idete na pijacu, ali možete imati onoliko koliko vam je potrebno da osvežite dnevno jelo, da okusite "plodove svog rada", da ukrasite ambijent.
Kako napraviti vrt na balkonu?
Imate dve opcije: napraviti vertikalni vrt (za manje terase) ili nabaviti velike i duboke žardinjere koje ćete staviti uz ogradu ili zid terase.
Kada je reč o vertikalnim vrtovima njih pravite tako što ćete nabaviti jednu metalnu policu (veoma čvrstu, možete i da je fiksirate za zid) na koju ćete slagati žardinjere, manje i veće saksije. Bitno je da polica ima kanaliće koji će voditi višak vode u oluk ili u neku kantu i na taj način sprečiti poplavu na balkonu.
Priče iz bašte, šta se sadi u martu pročitajte OVDE.
Vertikalni vrtovi ili živi zidovi su veoma praktični jer štede prostor, omogućavaju vam da prirodu donesete na najviše spratove solitera, a o koristi zasađenog povrća o njima nećemo ni da govorimo.
Jagode možete da sadite i u visećim saksijama koje ćete okačiti na plafon terase.
Ukoliko se odlučite za klasične žardinjere koje će stajati uz ograde bitno je da izaberete pravu mešavinu komposta koja će biti dovoljno propusna, a ne previše da biljke morate polivati svaki dan.
Ako je moguće, posude svakih nekoliko dana malo okrenite, da bi biljke dobile svetlost sa svih strana, i rasle ravnomerno.
Podsetnik za sve povrtare, pročitajte OVDE.
Većina začinskih biljaka i lisnatog povrća uspešno raste u plitkim posudama. Za korenasto povrće su potrebne posude široke, od 15 do 30 cm, i duboke oko 20 cm. Da ne bi došlo do prevelike vlažnosti supstrata potrebna je i dobra drenaža u posudi. Nije poželjno da se koriste tamno obojene posude, jer previše upijaju toplotu, čime i oštećuju biljke.
Ne treba dopustiti da se zemlja osuši. Povrće u posudama treba da se zaliva redovno, a kada je vruće svakodnevno. 
Da bi se povrće sa vrežama, kao što su tikvice i krastavac, dobro razvilo treba da mu se obezbede merdevinice ili pritke.
U jednu veću posudu može da se posadi ili poseje nekoliko vrsta povrća. Međutim, ne treba da se prenatrpa, jer će biljke jedna drugu "ugušiti".
Na terasi ili balkonu mogu da se kombinuju biljke koje ne rastu u isto vreme, nemaju istu visinu i vreme dozrevanja plodova. Takođe, povrće može da se kombinuje sa začinskim biljkama ili cvećem. Tako se stvaraju zanimljive kolorističke, a često i mirisne kombinacije.
