Baštovanstvo

Baštovani početnici: Kako da malo dvorište pretvorite u bogatu baštu

Proleće se bliži i za sve one koji razmišljaju da se od ove godine bave baštovanstvom, evo predloga šta da posade na maloj površini
Enterijer 24.02.2014. - 16:39h Autor: V. Milenković
Foto: Thinkstock

Sve više ljudi poslednjih godina svoja mala dvorišta pretvaraju u bašte. Nekima je ekonomija na prvom mestu, nekome organska proizvodnja, a nekome osećaj da jedu to što gaje je neprocenjiv.

 

Međutim, istina je da bašta oplemenjuje čoveka. Kada vidimo koliko je vremena potrebno da paradajz "pristigne" na našu trpezu, više ne kupujemo sumanuto 3 - 4 kilograma, sada su nam dovoljna 3 - 4 ploda koja ćemo ubrati u našoj bašti u sred sezone.

 

Pored toga što jedemo sveže proizvode, koji su "plod našega rada", mi provodimo nekoliko sati dnevno u našem malom vrtu pleveći, okopavajući i zalivajući povrće koje raste.

 

Za početak je bitno da imate sav potreban alat: ašove, motike, grabulje, lopate, crevo za vodu, burad za vodu, kante za polivanje, makaze za orezivanje, pritke, rukavice, kolica za tovar, konopce za vezanje povrća i zaštitne mreže.

 

Za sve one koji žele da od ovog proleća budu baštovani, evo nekoliko predloga šta biste mogli da posadite u baštici:

 

Paradajz

 

Pošto ste na početku baštovanske karijere, veoma je bitno da kupite rasad paradajza koji se prodaje na pijacama u malim čašicama u kojima su sadnice sa zemljom. Za početak će vam biti dovolje četiri sadnice paradajza. Odaberite sortu koju volite da jedete. Obradite zemljište tako što ćete prekopati površinu, poravnati je grabuljama i u jednom većoj kocki iskopati 4 rupe dubine oko 30 cm. Vodite računa da je zemlja rastresita. U rupe nalijte dosta vode, sačekajte par sekundi da zemlja upije vodu a onda polako izvadite rasad iz čašica i posadite paradajz u rupu, rukama nanesite zemlju. Dobro je  da znate da paradajz snagu crpi iz korena, pa je bitno da ga duboko zakopate. Nakon nekoliko meseci trebaće vam pritke koje će pridržavati paradajz, pogotovo kada stigne rod.

 

Za prskanje stabla paradajza od raznih bolesti, posavetujte se sa prodavcima u lokalnoj poljoprivrednoj apoteci.

 

Najlakši za održavanje je čeri paradajz koji će se možda sledeće godine sam pojaviti na mestu gde ste ga ove godine namenski sadili.

 

Peršun

 

Peršun je veoma zdrav i možete ga koristiti za salate, supe ali možete ga i sušiti i sami proizvesti svoje zalihe za celu godinu. Dobro je da znate da je dovoljno da posejete dve leje peršuna i da on ne zahteva nikakvu posebnu negu osim povremenog zalivanja i plevljenja od korova. Za dve leje dovoljna vam je jedna kesica semena peršuna. Grabuljama poravnajte zemlju, napravite dva "kanalića" razmaka od 15 cm i dubine oko 1 do 2 cm, posejte peršun i lagano rukama zatrpajte kanalčiće. Redovno zalivajte.

 

Na isti način možete da posejete i mirođiju.

 

Tikvice

 

Tikvice su veoma zahvalne za održavanje. Ne zaboravite da ih posadite isključivo na uglovima bašte. Dovoljno je da ih posadite na četiri mesta. Iskopajte rupu koja je duboka oko 5 - 6 cm, nalijte vode u nju, stavite 2 - 3 semena tikvica i zatrpajte rupu. One veoma brzo rastu i neki tip tikvica rađa do kasne jeseni. O istraživanjima koja su pokazala da tikvice smanjuju rizik od raka pročitajte OVDE.

 

Bosiljak

 

Za bosiljak uzmite već gotov rasad i posadite ga bilo gde u bašti. Veoma je zahvalan za održavanje, a da bi se širio u žbun bitno je da cvetove redovno kidate, tako će vam ostati samo listovi koji se koriste kao dodatak jelu. Za jednu četveročlanu porodicu dovoljno je da posadite dva rasada bosiljka i da vam ostane da ga osušite za zimu.

 

Zelena salata

 

Ukoliko ste ljubitelj zelene salate, nju možete saditi iz dva navrata: u proleće i u jesen. Kada je sadite pripremite rastresito zemljište posejte seme i lagano ga rukama zakopajte. Nakon nekoliko nedelja izrašće salata koju možete rasaditi kako biste dobili bujne glavice salate, a možete i da redovno "čupkate" listove koje ćete koristiti za jelo.

 

Luk

 

Ako imate malu baštu veoma je bitno da znate da se luk ne isplati saditi sa idejom da ćete imati dovoljno da vam ostane čak i za zimu, ali za prve letnje obroke ćete imati dovoljno ako ga posadite na vreme (među prvim sadnicama već u februaru ili ranom martu). Prvih nedelja jedite samo "pera" od luka dok se koren ne formira, a posle ga možete i brati. Ako ga pojedete brzo, posadite i drugu turu na istom mestu.

 

Spanać

 

Spanać možete da posadite u vidu rasada ili da ga posejete. U oba slučaja je lagan za održavanje i osim redovnog plevljenja i zalivanja ne zahteva posebnu negu. Redovno "čupkajte" listiće i koristite ga za jelo, a koren ostavite da osnaži i tako osnažen koren će izdržati do zime.

 

Nakon sadnje imaćete miran period u kojem ćete samo zalevati i pleviti po neku travku, nakon toga nastaje radost kada vidite prve iznikle sadnice. Kada sadnice dovoljno porastu, moraćete da se raspitate kako da ih zaštitite od raznih bolesti. Predlažemo vam da se držite prirodnih zaštitnih rastvora kako nebiste otrovali zemlju.

 

Uživajte u vašoj bašti i svim plodovima koje vam da.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...