Lep u svako doba godine, šimšir donosi duh kraljevskih parkova i u najskromnijoj saksiji. Međutim, ova osetljiva biljka traži i odgovarajuću negu i zato vam nudimo savete iskusnog stručnjaka.
U vreme baroka šimšir je zauzimao posebno mesto u kraljevskim parkovima. I danas se ubraja u najomiljenije zimzelene biljke koje se mogu aranžirati ispred vrata, na terasi ili u bašti.
Neobično šarolik rod ima više od 250 različitih vrsta i sorti. Ali oprez: šimšir je vrlo otrovan! Ipak, do sada nisu poznati teži oblici trovanja ljudi. Godinama, čak i vekovima, bio je otporan na uobičajene štetočine. Ali, danas dva naročito uporna parazita otežavaju uveliko život kako šimširu tako i njegovim ljubiteljima: Diaphania perspec talis – mali leptir iz istočne Azije, čije gusenice napadaju šimšir s unutrašnje strane, i gljivica Cylindrocladium buxicola, odgovorna za izumiranje šimšira.
Na pitanja o ovoj lepoj i nežnoj biljci odgovara Slađana Milosavljević, dipl. pejz. arhitekta, za Život sa cvećem.
Koja vam je sorta šimšira omiljena?
Mnoge, ali bih izdvojila niskorastući Buxus semper virens „Suffruticosa”, poznat i kao „mercedes” među šimširima. Izuzetan je za oblikovanje baroknih figura.
Šta vas fascinira u umetnosti oblikovanja šimšira?
Oni se u svako godišnje doba prikazuju s najlepše strane! Pored toga ornamenti i barokne bašte imaju dugu tradiciju. Mali primer: Iz 8. veka potiču crteži Solomonovog čvora sa četiri ukrštanja. Taj čvor nema ni početak ni kraj i simbol je neprolazne ljubavi („čvor ljubavi“). To je fascinirajuće!
Na šta treba posebno obratiti pažnju prilikom kupovine šimšira?
Materijal mora da bude zdrav, tj. da izgleda zdravo i da odaberete adekvatnu sortu. Ali ovo potonje teži je zadatak za laike. Zbog toga je najbolje da se posavetujete sa stručnjakom u rasadniku. Dalje, treba da pazite na kojem ćete mestu zasaditi šimšir: kao živu ogradu ili za oblikovanje u neobične figure, jer za to nije pogodna svaka sorta.
Šta je važno pri orezivanju?
Alat za orezivanje - bilo da su posredi makaze na baterije, bilo ručne makaze - mora da bude oštar! U suprotnom listove ćete samo izgnječiti, što može da dovede do tamnjenja ivica.
Može li šimšir da se razmnožava reznicama?
Da, optimalna je dvogodišnja grančica, jer je zrela, a kora joj još nije odrvenela. Reznice dužine oko 10 cm zabodite jednu do druge u žardinjeru. Dve godine redovno odsecajte vrhove izdanaka. Potom ožiljene reznice zasadite.
Kako da se šimšir oseća dobro u saksiji ili žardinjeri?
Treba da obratite pažnju na sledeće: presađujte biljke svake dve-tri godine. Isto tako biljku je potrebno da redovno prihranjujete i zalivate. I to su važne mere u nezi. Mnogi kažu da je šimširu potrebno malo nege, ali to nije tačno! I šimšir traži izvesnu dozu pažnje.
Kako se sadi i neguje šimšir
Iako je prilagodljiv raznim uslovima staništa, najbolje je saditi ga u dobro drenirana tla. Velika vlaga može prouzrokovati oštećenja, pa čak i uvenuće biljaka. Nikada ga nemojte saditi na mestima gde je tlo stalno vlažno. Dobro uspeva na sunčanim, ali i na senovitim položajima. Rupa bi trebalo da bude dva puta veća od samog korena, ali ne i preduboka. Biljke sadimo do one dubine do koje su bile posađene u rasadniku ili u posudi. Šimsir se kod sadnje za živu ogradu sadi na razmaku od pola metra. Preduboka sadnja može uzrokovati propadanje biljke.
Rezidba
U prvih nekoliko godina poželjno je sprovoditi redovnu rezidbu kako bi se postigla dobra razgranatost. Kod rezidbe se treba držati pravila koje važi i za ostale žive ograde - biljke se uvek orezuju tako da u poprečnom preseku imaju oblik trapeza. To znači da će biljka pri zemlji biti nešto šira nego na vrhu. Na ovaj način se osigurava ravnomerna osvetljenost svih delova pa će biljke biti punije i zelenije. Odrasla biljka se orezuje nekoliko puta godišnje. Zavisno od složenosti oblika zavisi i broj orezivanja. Idealno vreme za orezivanje je april-maj, kada počne vegetacija. Veoma dobro podnosi orezivanje, ali nemojte preterivati. Dozvoljeno je orezivanje i u jesen, ali oprezno, i obavezno tokom oblačnog dana, jer šimšir ne voli previše sunca.