Nakon što je završilo praznično raspoloženje, te smo već nekoliko nedelja u „stvarnosti“, kod mnogih ljudi se javlja drastičan pad raspoloženja, stalni umor i želja za spavanjem.
Tome ne pomaže ni činjenica što najčešće tokom januara na mnogim bankovnim računima stanje nije sjajno.
Prema mnogima se januar smatra najdepresivnijim mesecom u godini, a psiholog Klif Arnali čak je došao do zaključka da je 24. januara opšte raspoloženje ljudske populacije na severnoj Zemljinoj hemisferi niže nego ikada.
Prilikom svog istraživanja u obzir je uzeo već pomenutu potrošnju u decembru, dane protekle od poslednje plate i hladnoću koja nas obavija.
Kako pojašnjava psiholog Tina Brzić, reč je o poremećaju koji je primećen i definisan 1984. godine na američkom Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje.
Naziv sezonski ili zimski dobio je zbog specifičnosti pojavljivanja tokom razdoblja kada se dani skraćuju i postaju hladniji, a svakodnevni bioritam menja se zbog nedostatka svetla.
Upravo zbog nedostatka sunčeve svetlosti dolazi do povećanja melatonina i smanjenja serotonina u našem organizmu, što uzrokuje osećaj letargije i pojavljivanje simptoma depresivnijeg raspoloženja, ističe psiholog.
Patimo li od zimske depresije, možemo prepoznati po ovim najčešćim simptomima:
- potreba za što dužim periodom spavanja
- svakodnevni umor
- unošenje veće količine hrane
- dobijanje na težini
- smanjeno interesovanje za društvene interakcije
- smanjeno interesovanje za seksualne aktivnosti
Šta možemo učiniti kako bismo sebi olakšali?
Srećom, ovo stanje ima rešenja, ali sve zavisi od nas i naše volje da sebi pomognemo.
Naučnici tvrde: Ako imate ovu boju očiju podložniji ste zimskoj depresiji!
Izuzev psihoterapije dosta toga možemo i sami učiniti da nam bude bolje. Preporučuje se da što više vremena provodimo na otvorenom, čak i kada nema sunca jer dnevna svetlost ipak utiče na nas.
"Osim toga, redovno vežbanje i kretanje dodatno podstiče lučenje hormona serotonina koji, kada je u ravnoteži, daje osećaj zadovoljstva i mentalne opuštenosti. Ako zbog obaveza boravak na suncu nije opcija, postoji mogućnost fototerapije odnosno terapije svetlom i uzimanja vitamina D, ali to mora obavezno nadgledati lekar", govori Brzić.
Takođe se preporučuje i uzeti svoj društveni život u svoje ruke, te nastojati organizovati druženja, odlaske na kafe s najboljom prijateljicom ili pak upisati novi kurs učenja određene veštine na kojem ćemo biti okruženi ljudima.
Važno je pripaziti i na hranu koju unosimo. Teška i masna hrana samo će pogoršati naše stanje, dok će ona bogata hranjivim materijama poput vlakana, proteina i vitamina znatno uticati ne samo na probavu nego i na bolje raspoloženje. Zdravo varivo od leće ili pak varivo od piletine i graška ne samo da obiluju hranjivim materijama, nego će vam dati i potrebnu dozu energije.
Psiholog Mihail Litvak: Depresija je data čoveku da bi se zamislio nad sobom!
Ali, kako napominje psiholog, uz sve ovo jednako je važno i osvestiti to da je život samo jedan, da će zima proći i da je ipak najvažnije usredsrediti se na „ovde i sada“.
Tako možemo uvideti da se život sastoji od ugodnih i manje ugodnih trenutka, te se oteti zamci upadanja u negativne misli zbog straha od budućnosti ili pak tuge zbog prošlosti. Kako na kraju kaže stara narodna pripovetka o kralju promenjiva raspoloženja, sve će ovo proći.
"Pokušajmo živeti u trenutku svesni prolaznosti te dobrog i lošeg raspoloženja", zaključuje Tina Brzić.
Srpski neurolog upozorava: Neraspoloženje je samo prvi simptom ozbiljnog problema!
