Na današnji dan, 28. marta 1941. godine, engleska književnica Virdžinija Vulf izvršila je samoubistvo.
Napunila je džepove svog kaputa kamenjem i ušla u reku Uz, koja se nalazila u blizini njenog doma. Svoje poslednje, oproštajno pismo, uputila je suprugu Leonardu Vulfu.
Ime Slobode Mićalović krije najtužniju sudbinu: Pošla je u smrt kao u šetnju, sa osmehom (FOTO)
Leonard i Virdžinija, stupili su u brak 1912. godine. Bili su vrlo uticajni u svetu književnosti i značajne ličnosti modernizma kao članovi slavne umetničke Blumsberi grupe i osnivači izdavačke kuće Hogarth Press.
Međutim, Virdžinija nije smogla snage da se bori sa bolešću, pa je voljenom mužu ostavila pismo u kome je navela razloge zbog kojih se odlučila na ovaj korak.
Njene poslednje reči koje je ostavila na parčetu papira, bile su sledeće:
"Najdraži,
Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se koncentrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje.
Pesma Moj dilbere krije strašnu patnju jedne žene: Istina o najtužnijoj sevdalinki!
Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac. Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije dok se nije pojavila ova užasna bolest. Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to.
Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam. Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem, a to svi već znaju. Da je neko mogao da me spasi, to bi bio ti.
Napustilo me je sve, osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo mi bili", napisala je književnica i ostvarila svoju kobnu nameru.
Virdžinija Vulf bolovala je od teške depresije i halucinacija, a svoj život okončala je u 59. godini.
Ostala je upamćena kao jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. Jedan od zanimljivih podataka o njoj jeste to što je sve knjige napisala stojeći, a najpoznatija su romani Gospođa Dalovej iz 1925, Ka svetioniku iz 1927. i Talasi iz 1931. godine.
Životna priča mati Jovane, Nemice koja je postala Srpkinja: Stidim se i lijem gorke pokajničke suze
Smrt Vidžinije Vulf opevala je grupa Florence and TheMachine:
