- Mark Ditro je uhapšen 1996. u Belgiji nakon nestanka Leticije Delhez, a policija je tada otkrila skrivenu podrumsku ćeliju.
- Istraga je pokazala da je ranije bio osuđivan za otmice i zlostavljanje devojčica, ali je pušten iz zatvora pre isteka kazne.
- Slučaj Marka Ditro je digao celu Belgiju na noge.
Mark Ditro je uhapšen 13. avgusta 1996. godine u Marsinelu, u Belgiji, nakon nestanka jedne devojčice, taj događaj je policiju doveo do otkrića skrivene ćelije u podrumu njegove kuće i tela četiri žrtve.
Rođen u Belgiji 1956. godine, u trenutku kada se ovaj slučaj dogodio, iza sebe je već imao ozbiljan kriminalni dosije. Godine 1986. on i njegova partnerka, Mišel Marten, uhapšeni su nakon što je otetopet devojčica i mladih žena, starosti između 12 i 19 godina. Svaka od njih je bila zatočena oko 24 sata, tokom kojih su bile seksualno zlostavljane i mučene pre nego što su puštene na slobodu.
Osuđeni su 1989. godine za krivična dela koja su uključivala otmicu, protivpravno lišavanje slobode i seksualno zlostavljanje. Ditro je osuđen na 13 godina zatvora, a Marten na pet godina. Međutim, Ditro nije odslužio punih 13 godina, pušten je na slobodu samo tri godine kasnije, 1992. godine.
U junu1995. godine dve osmogodišnje devojčice, Žili Ležen i Melisa Ruso, nestale su dok su se zajedno igrale napolju. Dva meseca kasnije, u avgustu, sedamnaestogodišnja An Maršal i devetnaestogodišnja Efje Lambreks nestale su tokom porodičnog odmora u Ostendeu, na belgijskoj obali. Skoro godinu dana kasnije, 28. maja 1996. godine, dvanaestogodišnja Sabin Darden nestala je dok je peške išla u školu.
Zatim je 9. avgusta nestala četrnaestogodišnja Leticija Delhez, nakon što je izašla sa bazena. Jedan svedok je primetio beli kombi u blizini u vreme kada je Leticija nestala i uspeo je da zapiše deo registarskih oznaka, koji je predao policiji. Taj mali detalj pomogao je istražiteljima da utvrde da vozilo pripada Ditruu, koji je policiji već bio poznat zbog ranijih osuda.
Uhapšen je 13. avgusta, zajedno sa Martin i njihovim saradnikom Mišelom Lelijevrom. U tom trenutku, policija ih je istraživala u vezi sa Leticijinim nestankom, ali je tokom saslušanja Ditru priznao da je oteo devojčice i rekao da su dve od njih još uvek žive.
Šta se dešavalo devojčicama tokom zatočeništva
Džuli i Melisa su mesecima držane u skrivenom podrumu, uz veoma malo hrane i vode. Kada je Ditru otišao u zatvor zbog krađe automobila koja nije bila povezana sa ovim slučajem, zadužio je Martin da ih hrani. Ona je kasnije priznala da se previše plašila da siđe u podrum, te su devojčice na kraju umrle.
An i Efje su takođe bile u zatočeništvu. Pre smrti su bile drogirane i seksualno zlostavljane; kada su pronađene, An je preko glave imala zapečaćenu plastičnu kesu i pretpostavljalo se da je umrla od gušenja, dok je Efje bila teško neuhranjena i dehidrirana, pa se verovalo da je umrla usled nedostatka hrane i vode, mada se nije mogla isključiti ni smrt usled gušenja. Ipak, tokom suđenja izneti su dokazi koji su ukazivali na to da su obe bile žive kada su zakopane.
Na kraju, tu je i Sabina. Bila je drogirana i odvedena u Ditruovu kuću, gde ju je on svukao i lancem vezao za vrat za krevet. Više puta je bila seksualno zlostavljana pre nego što je premeštena u malu, skrivenu ćeliju u podrumu. Tamo je provela oko 80 dana, uglavnom sama, uz samo osnovnu hranu i nekoliko ličnih stvari, poput školskih knjiga, dnevnika i „Plejstejšna”. Dutru je ubedio da je štiti od opasnog šefa koji želi da joj naudi, a čak ju je naveo da poveruje kako su je roditelji napustili.
Kada je Letisija oteta, odvedena je u istu kuću u kojoj ju je Dutru vezao lancima za krevet i više puta silovao tokom prvih nekoliko dana, pre nego što ju je primorao da uđe u skriveni podrum, gde je sa Sabinom boravila oko nedelju dana.
Nakon što je uhapšen i priznao krivicu, Dutru je 15. avgusta odveo policiju do jednog imanja, gde su Sabina i Letisija spasene iz skrivene podrumske ćelije. Prostor u kojem su držane bio je sakriven iza lažnog zida i toliko dobro kamufliran da devojčice nisu pronađene tokom ranijih pretraga.
Dva dana kasnije, na drugom imanju, pronađena su zakopana tela dve osmogodišnjakinje, Žili i Melise. Tu je pronađeno i telo Bernara Vajnštajna, jednog od Dutruovih saučesnika. Konačno, 3. septembra, na još jednom imanju pronađena su zakopana tela An i Efje.
Kada su detalji slučaja dospeli u javnost, došlo je do velikog gneva građana, delom i zbog činjenice da je Dutru već bio osuđivan za teška seksualna krivična dela nad decom, a potom pušten na slobodu pre isteka kazne. U oktobru 1996. godine, stotine hiljada ljudi učestvovalo je u „Belom maršu” u Briselu, zahtevajući pravdu, odgovornost i promene u načinu na koji se istražuju slučajevi nestale dece i teška krivična dela.
Zatim je, 1998. godine, Dutru pobegao dok su ga sprovodili na sudsko saslušanje. Ubrzo je ponovo uhvaćen, ali činjenica da je neko ko se nalazio u središtu jednog od najvećih krivičnih slučajeva u Belgiji uspeo jednostavno da pobegne iz pritvora izazvala je još veći gnev javnosti.
Posledice su bile ozbiljne: belgijski ministri pravde i unutrašnjih poslova, kao i šef policije, podneli su ostavke. Bekstvo je takođe pojačalo pritisak za sprovođenje velikih reformi policijskog i pravosudnog sistema u zemlji.
Suđenje je počelo u martu 2004. godine; Dutru je izveden pred sud zajedno sa Martin, Lelijevrom i Mišelom Nihulom – biznismenom koga je Dutru predstavljao kao ključnu figuru u široj kriminalnoj mreži. Nakon što su izneti svi dokazi, Dutru je proglašen krivim za otmicu i seksualno zlostavljanje svih šest žrtava, kao i za ubistva Žili, Melise, An i Efje. Takođe je osuđen za ubistvo Vajnštajna, svog bivšeg saradnika. Izrečena mu je kazna doživotnog zatvora.
Što se tiče Martin, ona je proglašena odgovornom za smrt Žili i Melise i osuđena na 30 godina zatvora, dok je Lelijevr osuđen na 25 godina zbog saučesništva u nekoliko otmica.
Slučaj Nihula bio je drugačiji; iako je Dutru tvrdio da je on bio umešan u širu mrežu koja je stajala iza ovih zločina, porota u to nije poverovala, te je on oslobođen optužbi za umešanost u otmice i ubistva. Ipak, nije pušten na slobodu, jer je osuđen za druga krivična dela povezana sa organizovanim kriminalom.
Slučaj Dutru doneo je trajne promene u Belgiji. Javna istraga ukazala je na ozbiljne probleme u koordinaciji i saradnji između policije i tužilaštva, što je dovelo do reorganizacije policijskih službi u zemlji; takođe, nakon ovog slučaja osnovana je organizacija „Child Focus” radi pružanja pomoći u vezi sa nestalom i seksualno eksploatisanom decom.
Međutim, pored svega toga, tu su bili i preživeli i njihove porodice, koji su morali da nastave da žive sa onim što se dogodilo. Sabina i Leticija su preživele nešto što nijedno dete nikada ne bi trebalo da doživi, dok su porodice Žili, Melise, An i Efje izgubile svoje ćerke i morale da se suoče sa činjenicom da je odgovorni muškarac već bio osuđivan za krivična dela nad decom, a ipak je pušten na slobodu, nakon čega je oteo i zlostavljao njihovu decu.
