- Marina Čepman tvrdi da je kao petogodišnjakinja oteta iz sela i ostavljena da živi u džungli sa kapucinskim majmunima.
- Kaže da su je majmuni vremenom prihvatili, a nakon spasavanja usvojila ju je žena i odgajala do 14. godine.
- Svoju priču je opisala u autobiografiji i dokumentarcu.
Marina je imala sudbinu za koju mnogi ne bi poverovali ni da su je gledali na filmu. Naime, domaćica iz Jorkšira provela je pet godina kao dete u džungli, gde su je ostavili otmičari, nakon kidnapovanja. Preživela je zahvaljujući majmunima, koji su je prihbatili kao člana porodice.
Priča gospođe Čepman počela je pedesetih godina kada su je drogirali i oteli iz svog kolumbijskog doma.
Najranija sećanja
"Igrajući se na povrtnjaku na kraju naše bašte u mojoj kući u Kolumbiji, bila sam na svom posebnom mestu, svom malom svetu gde sam volela da provodim dane. Bilo je to 1954. ili barem sada mislim da je bilo. Izgubljena u svojoj igri, bila sam nesvesna drugih i sve se dogodilo tako brzo tog kobnog dana kada sam odvojena od porodice" priseća se ona.
"Jednog trenutka čučala sam na goloj zemlji, igrala se, zaokupljena. Sledećeg trenutka, videla sam bljesak crne ruke i bele tkanine, koja mi je prekrivala lice. Dok sam se trzala od iznenađenja i užasa, osetio se oštar miris hemikalije. Moja poslednja misao dok sam počela da padam u nesvest bila je jednostavna: umreću."
"Ne znam koliko je prošlo pre nego što su najslabiji osećaji svesti počeli da se vraćaju. Čula sam buku motora. Shvatila sam da sam u zadnjem delu kamiona. I nisam bila sama. Čula sam plač i cviljenje i mučne jecaje. U kamionu su bila i druga deca – prestravljena, baš kao i ja. Ponovo sam pala u nesvest. Nisam imala osećaj koliko je vremena moglo da prođe kada sam se sledeći put probudila. Činilo se da se tlo oko mene treslo i shvatila sam da me nosi odrasla osoba. Još jedan čovek je trčao sa nama." rekla je Marina
Kako je preživela
Marina je podelila kako je morala da nauči da živi sa majmunima i nauči kako da komunicira sa njima da bi se upoznala sa divljim životinjama. Govoreći o svojoj otmici, ona je otkrila da su je dvojica muškaraca odveli od kuće. Rekla je da se jedva seća da je živela sa svojom porodicom i da se nejasno seća preživljavanja na ulic. A o otmici je rekla. "Videla sam njihove noge, jedan muškarac je bio crnac, a drugi belac koji se udaljavao u šortsu. I samo sam želela da ih molim da se vrate po mene, da me ne ostavljaju tamo."
Ispričala je da joj je u početku samo jedan majmun prišao i bocnuo je.
"Onda je došao još neki, i meni je bilo bolje. Bio je samo lep osećaj videti nešto u tom trenutku, samo sam zaboravila da zaplačem, a i dalje sam bila uplašena zbog svega toga" objasnila je Marina.
Marina je primetila da joj je trebalo neko vreme da uspostavi neku vrstu komunikacije, ali su je posle nekog vremena "prihvatili". Neki izveštaji navode da je Marinu spasila komšinica, a potom da je usvojila žena i odgajala do njene 14. godine.
Danas je u srednjim sedamdesetim godinama,živi sa mužem, i ima dve ćerke i unuke. Objavila je autobiografiju "Devojka bez imena", uz pomoć svoje ćerke Vanese, a takođe je predstavljena u dokumentarcu National Geographica koji je prikazao njeno iskustvo života sa majmunima u njenom ranom detinjstvu u dokumentarcu "Žena koju su odgajali majmuni".
