- Istraga je godinama tapkala u mestu, sve dok forenzička genealogija 2022. nije povezala DNK trag sa Ramiro Villegasom, koji je kasnije identifikovan kao ubica.
Mart 1994. godine., Kalifornija. Na prvi pogled, sve je delovalo potpuno normalno.
Na velikoj pijaci tog dana bilo je mnogo ljudi. Prodavci su izlagali robu, porodice su obilazile tezge, a među njima je bila i porodica desetogodišnje Anhelike Ramirez.
Njena majka i otac, tog dana su radili na svom prodajnom štandu. Ona, najstarije dete, nije išla u školu. Umesto toga, roditelji su joj poverili da pazi na svoje troje mlađe braće i sestara.
Niko od njih nije mogao da zamisli da će nekoliko sati kasnije početi potraga koja će trajati gotovo tri decenije.
Poslednji put je viđena oko deset ujutru
Angelica je poslednji put viđena oko 10 časova ujutru, tog 3. marta. Prema policijskim podacima, udaljila se od porodičnog štanda. U jednom trenutku roditelji su shvatili da je nema.
U početku je verovatno postojala nada da nije otišla daleko. Na pijaci je bilo mnogo ljudi, pa je bilo moguće da je dete otišlo do neke druge tezge ili toaleta. Ali kako su minuti prolazili, postajalo je jasno da nešto nije u redu. Oko 12.40 časova njen nestanak je prijavljen policiji.
Pijaca je pretvorena u mesto potrage. Šerifovi zamenici počeli su detaljno da pretražuju prostor pijace i okolinu. Anhelika je bila mala devojčica, a policija je morala da pronađe bilo kakav trag koji bi pokazao gde je otišla. U potragu su uključeni i psi tragači.
Istražitelji su uzeli čaršav iz Angelicine kuće kako bi psima dali njen miris. Psi su uspeli da prate trag. Ali onda se dogodilo nešto što će godinama ostati jedna od ključnih misterija slučaja.
Miris je vodio prema parkingu zapadno od pijace, i tu se izgubio. U blizini su pronađeni i otisci koji su odgovarali obući koju je devojčica nosila tog dana.
Kao da je trag jednostavno prekinut, kao da je neko odveo dete dalje.
Dva dana kasnije stigla je najgora vest
Potraga se nastavila. A onda je, ujutru 5. marta, jedan radnik na farmi primetio nešto u kanalu za navodnjavanje.
Pozvana je policija, a u kanalu je pronađeno telo. Bilo je udaljeno više od 40 kilometara od mesta na kojem je devojčica poslednji put viđena. Identifikacija je ubrzo potvrdila najgore.
Bila je to Anhelika Ramirez. Devojčica je bila zadavljena i seksualno napastvovana.
Za njenu porodicu, potraga se tog trenutka pretvorila u tragediju. Ali za istražitelje je počeo još jedan, mnogo duži posao. Morali su da pronađu osobu koja je to uradila. Ubica je ostavio trag koji nije mogao da se vidi golim okom. Istraga je imala nešto izuzetno važno. DNK počinioca.
Biološki trag pronađen na mestu zločina omogućio je policiji da napravi DNK profil. U teoriji, to je moglo da znači da je ime ubice samo pitanje vremena.
Ali 1994. godine tehnologija nije bila ni približno onakva kakva je danas. Policija nije imala način da jednostavno ukuca DNK i dobije ime. Istražitelji su zato godinama pokušavali različite opcije. Proveravali su potencijalne osumnjičene. Razgovarali sa ljudima koji su bili povezani sa Anhelikom.
Pratili su i osobe koje su bile hapšene zbog seksualnih napada u drugim državama, pokušavajući da pronađu nekoga čiji bi profil odgovarao onome iz Anhelikinog slučaja.
DNK uzorak je iznova i iznova slat u CODIS, nacionalni sistem koji omogućava poređenje DNK profila. Ali svaki put rezultat je bio isti. Nema podudaranja. I tako godinama.
Prema šerifovoj kancelariji, isti uzorak je kroz CODIS proveravan tokom čak 20 godina bez rezultata.
Slučaj nije bio zaboravljen
Iako nije bilo hapšenja, slučaj nije zatvoren u smislu odustajanja od istrage. Detektivi su nastavili da rade. A kako se tehnologija menjala, počeli su da razmišljaju o novim načinima na koje bi DNK mogao da ih dovede do ubice.
Čekanju je došao kraj
I onda je došla 2022. godina. Skoro 28 godina nakon ubistva. Novi trag nije vodio do ubice, već do njegove porodice.
U februaru 2022. istražitelji su dobili pomoć FBI-jeve jedinice za forenzičku genealogiju. Umesto da traže direktno podudaranje sa ubicom, odlučili su da pokušaju nešto drugačije. DNK iz slučaja je prosleđen u GEDmatch, bazu koja omogućava genetička poređenja. Ovoga puta nisu čekali da pronađu samog ubicu. Tražili su njegove rođake.
I samo mesec dana kasnije, u martu 2022, pojavio se rezultat. Istražitelji su dobili podudaranje sa muškarcem koji je živeo na području Los Anđelesa.
To nije značilo da su pronašli Angelicinog ubicu. Ali prvi put posle gotovo tri decenije imali su nešto što nisu imali ranije, put do njegove porodice.
Detektivi su počeli da sklapaju porodično stablo
U aprilu su istražitelji otišli u Los Anđeles. Uzeli su DNK uzorke članova porodice povezane sa pronađenim podudaranjem. Jednog po jednog su eliminisali. Ali među njima je postojao jedan čovek koji je privukao posebnu pažnju. Ramiro Vilegas.
Istražitelji su počeli da proveravaju njegov život. I tada su pronašli nešto veoma važno. Vilegas je imao veze sa područjem Tulare County u periodu kada je Anhelika ubijena.
Bio je povezan i sa adresom u Tiptonu početkom devedesetih.
Ali postojala je još jedna stvar. Tokom vremena kada je živeo u Tiptonu, Villegas je često odlazio na pijace, uključujući i Visalia Swap Meet, upravo mesto na kojem je devojčica nestala.
A onda su saznali nešto još mračnije. Dana 6. juna 2022. detektivi su razgovarali sa članovima njegove porodice. Tokom tih razgovora došli su do informacija o njegovoj prošlosti.
Prema navodima istražitelja, članovi porodice govorili su o istoriji seksualnog zlostavljanja dece u Sjedinjenim Državama i Meksiku, uključujući slučajeve koji nisu bili prijavljeni policiji.
Odjednom je nekoliko delova slagalice počelo da se uklapa. Čovek koji je imao veze sa tim područjem. Čovek koji je posećivao pijace. Čovek čiji su porodični DNK tragovi vodili do profila pronađenog u slučaju.
I najvažnije, DNK sa mesta zločina odgovarao je genetičkom tragu koji je vodio do Vilegasa.
Na osnovu DNK dokaza i drugih podataka policija ga je identifikovala kao čoveka koji je oteo, seksualno napao i ubio Anheliku.
Ali postojala je jedna ogromna prepreka
Istražitelji su pronašli ubicu. Samo što nisu mogli da ga uhapse. Ramiro Vilegas je bio mrtav. Pre nego što je njegovo ime povezano sa Anhelikinim slučajem, on je već napustio Sjedinjene Države.
Godine 2004., nakon odslužene zatvorske kazne, predat je imigracionim vlastima i deportovan u Meksiko. Tamo je, prema informacijama koje je njegova porodica dala istražiteljima, umro u decembru 2014. godine, od zdravstvenih komplikacija.
Dakle, kada su detektivi 2022. godine konačno uspeli da ga identifikuju, prošlo je gotovo osam godina od njegove smrti. Čovek čiji je DNK pronađen 1994. nikada nije bio u bazi.
Još jedan jeziv detalj
Vilegas nikada nije dao DNK uzorak koji bi završio u kriminalističkoj bazi. Praksa uzimanja DNK od osumnjičenih uhapšenih za teška krivična dela postala je standardna u Kaliforniji tek novembra 2004. Vilegas je iz zatvora pušten samo mesec dana ranije.
Zbog toga njegov DNK nije bio u državnoj bazi kada su istražitelji godinama pokušavali da pronađu podudaranje. Da je njegov uzorak tada bio u sistemu, policija bi možda mnogo ranije dobila odgovor. Umesto toga, čekali su skoro tri decenije.
28 godina bez odgovora
Najpotresniji deo ove priče jeste činjenica da je porodica skoro tri decenije živela sa pitanjem ko je ubio njihovu devojčicu.
Znali su šta se dogodilo. Znali su gde je pronađena. Znali su da je postojao DNK trag.
Ali nisu znali ime. Tek 2022. godine dobili su odgovor.
Šerif Mike je rekao da se nada da će porodica sada moći da pronađe makar malo mira, naglašavajući da je istraga trajala mnogo duže nego što je iko želeo, ali da detektivi nisu dozvolili da Angelicino ime bude zaboravljeno.
Ova priča je kasnije dobila i svoju epizodu u serijalu "On the Case with Paula Zan".
