Ljudi se dele u dve kategorije, na one koji su fini i imaju lep život, odnosno, trude se i bore za sebe. I na ove druge, koji se stalno žale na život, prave iste greške i nisu zainteresovani da nešto menjaju. Zašto je to tako? Ko ljude čini srećnim i nesrećnim? Ili su se takvi rodili?
To je naša zasluga, to je naš svesni izbor.
Hajde da pokušamo da analiziramo kakvo ponašanje ili navike imaju gubitnici.
Kako prepoznati gubitnika?
Gubitnik preferira ulogu žrtve. On stalno priča i kuka o tome koliko je život težak i koliko je sve loše. Uvek postoji neki razlog zbog kojeg baš njemu nešto ne ide. Ako mu se nešto neprijatno dogodi, on će to dugo prepričavati i koristiti kao dokaz da nema sreće. Umesto da prihvati situaciju i nastavi dalje, on ostaje u ulozi žrtve.
Gubitnik uvek ima probleme
Postoji izreka: „Praviti od muve slona.“ Nesrećni ljudi će često svuda pronalaziti probleme, a ako ih nema, napraviće ih.
Od sitnice će napraviti veliku stvar. Uvek postoji nešto što nije kako treba, neko ko mu smeta ili neka okolnost koja mu kvari život. Zbog toga se vremenom navikne da stalno živi sa problemima i više ni ne zna kako izgleda kada je sve jednostavno i mirno.
Gubitnik ne rešava probleme
Upravo suprotno, on će često učiniti sve što može da problem traje što duže.
Odlaže rešavanje, traži izgovore i nada se da će se stvari same od sebe srediti. Umesto da preseče i uradi ono što treba, on problem ostavlja za sutra.
Tako se problemi samo gomilaju i vremenom postaju sve veći. Ono što je u početku moglo da se reši za nekoliko minuta, posle nekog vremena postaje mnogo teže.
Sve je loše za gubitnika
Njegovo trenutno stanje često određuje način na koji gleda na sve oko sebe. Ako je nezadovoljan, onda će i ono što tek treba da se desi odmah biti loše.
Novi posao će biti naporan. Putovanje će biti komplikovano. Promena će doneti probleme. Novi ljudi će ga verovatno razočarati.
Čak i kada se pojavi nešto dobro, on će pronaći razlog da u tome vidi nešto negativno. Na kraju počinje da veruje da mu se stalno dešavaju loše stvari, iako često sam svojim stavom doprinosi tome.
Gubitnik ne teži ničemu
On može ceo život provesti radeći posao koji mrzi, a koji mu pritom ne donosi ni posebno zadovoljstvo ni dovoljno novca. Ipak, ništa ne menja.
Ne želi da uči nešto novo, da promeni posao, da ode negde, da razvije neku novu veštinu ili da sebi postavi neki cilj.
Živi iz dana u dan, bez konkretnog plana za budućnost. I tako godine prolaze, a sve ostaje isto.
Gubitnik nema snagu volje
Čini se da pokušava nešto da uradi i promeni. Počne da trči, odluči da smrša, krene na dijetu ili odluči da uči nešto novo.
Ali najčešće ne istraje dugo.
Kada naiđe prva prepreka, pojavi se izgovor: dijeta ne funkcioniše, nema vremena za trčanje, posao je naporan ili jednostavno nije pravi trenutak.
I onda dolazi ono čuveno: „Počeću ponovo u ponedeljak.“ Problem je što taj ponedeljak često nikada ne dođe.
Gubitnik se plaši promena
„Da, to je posao koji mrzim, ali bolje nego ništa.“
„Nova frizura? Šta ako mi ne stoji?“
„Da odem negde u inostranstvo? Koja je svrha? Imam vikendicu.“
Uvek postoji neki razlog da se ništa ne promeni.
Gubitnik se drži onoga što poznaje, čak i kada mu to ne odgovara. Promena mu izgleda opasnije od života kojim je nezadovoljan. Zato veoma retko menja svoje navike, okruženje i način razmišljanja.
Gubitnik ne veruje u sebe i svoje sposobnosti
Ako čovek ne veruje u sebe i svoje sposobnosti, teško će napraviti nešto ozbiljno u životu.
Često će pomisliti da nije dovoljno sposoban, da nema dovoljno novca, iskustva ili znanja. Kada se pojavi dobra prilika, prvo će razmišljati zašto on to ne može, umesto da razmišlja kako bi mogao.
Lakše je reći „nemam uslove“ nego pokušati da se nešto promeni.
I tako se čovek sam ubedi da ne može, a onda više ni ne pokušava.
Gubitnik ne voli da donosi odluke
On dugo razmišlja, odlaže i čeka da neko drugi odluči umesto njega.
Plaši se da će pogrešiti, pa zbog toga često ne donese nikakvu odluku. Želi da promeni posao, ali ne šalje prijave. Želi negde da otputuje, ali nikako da rezerviše put. Želi nešto da započne, ali uvek postoji neki razlog da sačeka.
U međuvremenu, vreme prolazi.
Ako stalno biraš da ništa ne promeniš, ne možeš očekivati da će ti se život sam od sebe promeniti.
Ako primetite neke od ovih obrazaca u svom životu, nemojte odmah sebe nazvati gubitnikom. Važnije je da prepoznate šta vas sprečava da živite onako kako želite.
Biti gubitnik nije dijagnoza, nije posao i nije nešto što mora zauvek da ostane tako.
To je obrazac ponašanja koji može da se promeni. To je niz odluka.
Ali promena počinje tek kada prestanemo da tražimo izgovore i počnemo da preuzimamo odgovornost za ono što možemo da promenimo.
Stil/Cluber.com