Napoleon Bonaparta (1769–1821) je bio slavni francuski vojskovođa, general, revolucionar i car koji je obeležio početak 19. veka. Osvojio je veći deo Evrope, sproveo ključne pravne reforme kroz čuveni Napoleonov zakonik i postao jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti u svetskoj istoriji.
A kako je zaista umro?
Svoje poslednje dane proveo je u izgnanstvu. Naime, nakon što je izgubio bitku kod Vaterloa od Britanaca 1815. godine, poslat je na Svetu Jelenu, ostrvo koje drže Britanci na obali jugozapadne Afrike.
Kada je u aprilu diktirao svoju volju, rekao je: "Umirem pre vremena, ubijen od strane engleske oligarhije i njenih unajmljenih ubica."
Zvanično, Napoleonova smrt u 51. godini pripisana je raku želuca. Ali pitanja su se zadržala, posebno pošto je njegov doktor odbio da potpiše nalaz obdukcije. Neki su se čak pitali da li je otrovan i da li iza njegove smrti zaista stoje ubice.
Dana 5. maja 1821, grupa ljudi bila je okupljena oko Napoleona koji je umirao. Dok su gledali kako ispušta dušu, promrmljao je nekoliko reči - nešto o vojsci - i izdahnuo.
"Od tri do pola pet čulo se štucanje i prigušeno stenjanje", sećao se general Anri Bertran, Napoleonov veliki maršal. "Izgleda da je u velikom bolu. Izgovorio je nekoliko reči koje se nisu mogle razaznati, a zatim rekao "Ko se povlači" ili definitivno: "Na čelu vojske".
Kako su izgledali Napoleonovi poslednji dani?
Za Napoleona Bonapartu izgnanstvo na Svetoj Jeleni bilo je gora sudbina od smrti.
"Umreti nije ništa", rekao je jednom dok je živeo na usamljenom ostrvu, ali živeti poražen i bez slave znači umirati svaki dan.
Nekada moćni vojni komandant nije imao više bitaka za pobedu. Umesto toga, Napoleon je jednostavno pokušao da ispuni svoje dane tako što je bio što produktivniji. Održavao je baštu, čitao knjige, pisao svoje memoare i sukobljavao se sa guvernerom ostrva, ser Hadsonom Louom.
Napoleonova vojna hrabrost nije bila dorasla umrtvljenoj dosadi života na Svetoj Heleni. Ali ubrzo, njegova situacija je postala mnogo gora jer je njegovo zdravlje postajalo sve gore. Do 1820. Napoleon se ozbiljno razboleo. Patio je od bolova u stomaku, mučnine, groznice, zatvora i dijareje.
"Doktore, kako patim!" reče bivši car. "Zašto su me topovske kugle poštedele, samo da bih umro na ovaj jadan način?" Nastavio je: "Ja, koji sam bio tako aktivan, tako oprezan, sada jedva mogu da podignem kapke."
Obdukcija i bizarno otkriće
Kada je doveden lekar da izvrši obdukciju nad Napoleonovim telom, on je doneo čudnu odluku - da odseče Napoleonov penis i da ga da svešteniku koji ga je prokrijumčario do Korzike!
"To je neka vrsta simbola svega onoga što je zanimljivo o istoriji. To nekako kombinuje ljubav i smrt, seks i tragediju i farsu sve u jednoj priči."," rekao je autor knjige posvećene Napoleonovom penisu, Toni Perote.
Prema navodima Perote, Napoleonov penis imao je samo 3.8 centimetara!
Sveštenik je ubijen tokom "krvne osvete", da bi penis pripao njegovoj porodici koja ga je držala sve do 1916. godine.
Potom je njegov polni organ dospeo je u ruke britanskog kolekcionara, a potom ga je 1924. godine kupio Amerikanac i čuvao u somotskoj kutiji. Kasnije je izložen u Njujorku, gde su ga posetioci opisivali kao „komad kože“ ili „smežuranu jegulju“. Francuska vlada je svojevremeno odbila ponudu da ga vrati, tvrdeći da takav predmet ne postoji. Polni organ je potom promenio nekoliko vlasnika, sve dok ga profesor Univerziteta Kolumbija i urolog Džon Latimer nije kupio na aukciji za 3.000 dolara.
Latimer ga je čuvao sklonjenog od javnosti, a nakon njegove smrti 2007. godine ostao je u porodici. Navodno ga je do danas videlo svega desetak ljudi i nikada nije zvanično fotografisan niti snimljen.
