Kada ove kompetencije nedostaju u vezi, ljudi oko vas to osećaju gotovo odmah: u reakcijama na teške situacije, u tonu izjava, a pre svega u uobičajenim, ponavljanim frazama.
Klinička psihološkinja dr Kortni Voren ističe nekoliko rečenica koje mogu biti upozoravajući znakovi teškoća u ovoj oblasti piše UNIAN.
"Nije moja krivica" / "To je zbog tebe"
Izbegavanje odgovornosti za sopstvene greške jedan je od značajnih pokazatelja niske emocionalne inteligencije. Ljudi sa ograničenom emocionalnom zrelošću, umesto da analiziraju svoje greške ili se izvinjavaju, često odmah traže nekoga koga mogu da okrive.
Iza stalnog prebacivanja odgovornosti obično se kriju strah od neuspeha i nestabilan osećaj sopstvene vrednosti, zbog čega osoba pokušava da po svaku cenu održi sliku o sebi kao nekome ko ne greši.
"Nisam li ti rekao?" / "Opet sam bio u pravu"
Potreba da se po svaku cenu dokaže da je osoba bila u pravu može da otkrije snažnu potrebu za dominacijom. Osoba sa niskom emocionalnom inteligencijom ne traži dogovor niti optimalno rešenje problema – mnogo joj je važnije da potvrdi sopstvenu superiornost.
Čak i kada pruža podršku ili savet, duboko u sebi ponekad čeka trenutak kada će moći da trijumfuje nad sagovornikom i pokaže da je upravo ona sve vreme bila u pravu.
"Ne trebaš mi ni za šta."
Iako ove reči mogu zvučati kao deklaracija nezavisnosti, one zapravo mogu predstavljati štetan odbrambeni mehanizam. Demonstriranje ekstremne samodovoljnosti služi za stvaranje distance od drugih i zaštitu od mogućeg odbacivanja, razočaranja ili emocionalnog bola.
Paradoksalno, ljudi koji često ponavljaju ovu rečenicu ponekad mogu biti veoma zavisni od pažnje i odobravanja drugih, dok njihova potreba da deluju potpuno nezavisno samo dodatno narušava osećaj bliskosti.
"Preteruješ" / "Praviš veliku stvar ni od čega"
Umanjivanje tuđih osećanja jedan je od mogućih pokazatelja nedostatka empatije. Kada nam bliska osoba govori o svojim brigama, strahu ili tuzi, važno je da je saslušamo i pokušamo da razumemo kako se oseća.
Umesto toga, osoba može čuti da su njene emocije iracionalne, neosnovane ili preuveličane.
Takav odgovor često predstavlja način da se izbegne napor koji zahteva saosećanje sa tuđom situacijom i da se neprijatna tema što pre zatvori.
Šta još rade ljudi sa niskom emocionalnom inteligencijom?
Korišćenje ovakvih fraza samo je jedan deo problema. Ljudi sa nižim nivoom emocionalne inteligencije mogu pokazivati i čitav niz drugih ponašanja koja im otežavaju izgradnju zdravih i stabilnih odnosa.
- Ne znaju kako da slušaju. Tokom razgovora nisu zaista usredsređeni na drugu osobu, već često samo čekaju svoj red da progovore ili trenutak kada će razgovor moći da preusmere na sebe.
- Reaguju impulsivno. Imaju nisku toleranciju na frustraciju, pa i na manje neuspehe mogu reagovati izlivima besa, negodovanjem, povlačenjem ili pasivno-agresivnom tišinom.
- Teško prihvataju kritiku. Svaki komentar ili dobronamerno zapažanje mogu doživeti kao lični napad, pa umesto razmišljanja o onome što su čuli odmah zauzimaju odbrambeni stav.
- Teško im je da prepoznaju i imenuju sopstvene emocije. Umesto da razumeju šta zaista osećaju – na primer, strah, tugu, nesigurnost ili anksioznost – oni te emocije mogu brzo pretvoriti u bes i frustraciju, koje zatim usmeravaju prema ljudima oko sebe.
Emocionalna inteligencija može da se razvija
Razvijanje emocionalne inteligencije nije samo teorijski koncept iz oblasti psihologije, već važan deo rada na kvalitetu naših odnosa i unutrašnjem miru.
Učenje da bolje razumemo sopstvene emocije, razvijanje empatije, preuzimanje odgovornosti za sopstvene reči i postupke, kao i otvorenost prema perspektivi druge osobe mogu nam pomoći da izbegnemo nepotrebne sukobe i izgradimo odnose zasnovane na poverenju i međusobnom poštovanju.
Jer emocionalna zrelost ne znači da nikada nećemo pogrešiti, naljutiti se ili povrediti nekoga. Ona pre svega znači da ćemo umeti da zastanemo, prepoznamo sopstvenu grešku i pokušamo da je ispravimo.
