Sveta Petka Trnova, poznata i kao Sveta prepodobnomučenica Paraskeva ili Letnja Petka obeležava se 8. avgusta i spada među poštovane praznike u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Iako u crkvenom kalendaru nije označena crvenim slovom, ovaj dan vekovima zauzima posebno mesto u narodu, naročito među ženama koje Svetu Petku smatraju svojom zaštitnicom.
Mnogi vernici veruju da je ovo praznik koji donosi mir u dom, čuva porodicu od nesreće i štiti zdravlje ukućana. Zato se na ovaj dan poštuju brojni običaji koji su sačuvani još od davnina, a pojedini se prenose s kolena na koleno.
Pošto ove godine praznik pada u subotu, nije posni dan, ali se preporučuje da se provede u duhu molitve, smirenosti i dobrih dela.
Ko je bila Sveta Petka Trnova?
Sveta prepodobnomučenica Paraskeva, u narodu poznata kao Trnova Petka, živela je u drugom veku nove ere. Rođena je u okolini Rima u pobožnoj hrišćanskoj porodici, a nakon smrti roditelja odlučila je da se odrekne bogatstva i svoj život posveti Bogu.
Prema predanju, celokupno nasleđe podelila je siromašnima, a zatim krenula putem vere i propovedanja hrišćanstva u vreme kada su hrišćani bili izloženi teškim progonima. Zbog svoje vere pretrpela je brojna mučenja, ali nije odustala od svojih uverenja. Na kraju je postradala kao mučenica, zbog čega je u crkvenoj tradiciji dobila naziv prepodobnomučenica.
Njena istrajnost, hrabrost i žrtva učinile su je jednom od najpoštovanijih svetiteljki među pravoslavnim vernicima.
Važan običaj koji se obavlja odmah po ustajanju
U mnogim krajevima Srbije veruje se da na Svetu Petku Trnovu domaćica treba da ustane rano i da pre doručka uradi jednu važnu stvar – da okadi kuću.
Prema narodnom verovanju, dim tamjana simbolično čisti dom od loše energije, donosi blagoslov ukućanima i štiti porodicu od bolesti, svađa i nesloge. Zato se smatra da je najbolje da se odmah nakon buđenja upali tamjan i njime okade sve prostorije u kojima porodica boravi.
Posebna pažnja posvećuje se ulaznim vratima, kuhinji i prostoriji u kojoj se porodica najčešće okuplja. Nakon kađenja, mnogi izgovaraju kratku molitvu Svetoj Petki za zdravlje, slogu i zaštitu doma.
Šta se ne radi na Svetu Petku Trnovu?
Kao i kod mnogih drugih praznika koji su duboko ukorenjeni u narodnoj tradiciji, i za Trnovu Petku vezuju se određene zabrane.
Prema običajima, žene na ovaj dan ne bi trebalo da obavljaju teške kućne poslove. Verovalo se da nije dobro mesiti hleb, kuvati velika jela, prati veš, šiti ili obavljati druge naporne poslove po kući i dvorištu.
Dan bi, prema starim verovanjima, trebalo provesti što mirnije, u molitvi, razgovoru sa porodicom i činjenju dobrih dela.
Postojalo je i verovanje da oni koji se ogluše o ovaj običaj mogu tokom godine imati problema sa rukama, odnosno da će ih pratiti trnjenje i bolovi. Odatle, prema nekim tumačenjima, potiče i narodno ime Trnova Petka.
Crkva, međutim, naglašava da su ovakva verovanja deo narodnog nasleđa, dok je suština praznika u molitvi, duhovnom uzrastanju i sećanju na svetiteljku.
Zašto je ovo posebno ženski praznik?
Sveta Petka vekovima se smatra zaštitnicom žena, majki, devojaka i porodice. Zato joj se upravo žene na ovaj dan posebno obraćaju molitvama.
Veruje se da pomaže onima koji traže zdravlje, sklad u domu, sreću u braku i zaštitu dece. Mnoge žene odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za svoje najbliže, dok pojedine poste ili daju milostinju u ime svetiteljke.
U narodu postoji izreka da Sveta Petka čuva domove u kojima vladaju sloga, poštenje i međusobno poštovanje.
Običaji za sreću, zdravlje i blagostanje
Za Svetu Petku Trnovu vezuje se više lepih narodnih običaja. U pojedinim krajevima devojke rano ujutru beru cveće i njime ukrašavaju kuću, verujući da će tako tokom cele godine u domu vladati ljubav, radost i blagostanje.
Nekada je bio običaj da se devojčicama na ovaj praznik oblači nova odeća, najčešće haljinice, kako bi ih tokom godine pratili sreća, zdravlje i napredak.
Takođe se smatralo da je ovo dan kada posebno treba pomoći siromašnima, nahraniti gladnog, darovati odeću ili pružiti podršku nekome kome je potrebna pomoć. Verovalo se da će se svako dobro delo učinjeno na Svetu Petku višestruko vratiti.
Dan za molitvu i mir u porodici
Bez obzira na brojne običaje koji su opstali do danas, suština praznika ostaje ista – molitva, zahvalnost i sećanje na svetiteljku koja je svoj život posvetila veri.
Zato mnogi vernici upravo na Svetu Petku Trnovu nastoje da izbegnu svađe, ružne reči i nervozu, verujući da je to najbolji način da odaju poštu svetiteljki koja je simbol istrajnosti, dobrote i duhovne snage.
Narod kaže da dom u kojem se na ovaj dan zapali sveća, okadi kuća i izgovori iskrena molitva Svetoj Petki tokom cele godine prati mir, zdravlje i Božji blagoslov.
