- Prema starim verovanjima, posle zalaska sunca iz kuće se nisu iznosili so, hleb, novac, metla, žar i voda.
- Verovalo se da bi se time odnosili sreća, blagostanje, porodični mir i zaštita doma, pa su stariji čekali jutro.
Naše bake su verovale da postoje stvari koje nikako ne treba iznositi iz kuće kada padne , jer se time, prema narodnom predanju, iz doma odnose sreća, blagostanje i porodični mir. Iako danas mnogi na ovakve običaje gledaju kao na sujeverje, neka od ovih pravila i dalje se poštuju u pojedinim porodicama, a prenose se s kolena na koleno.
Posebno se vodilo računa o tome šta se daje komšijama, šta se iznosi preko kućnog praga i u koje doba dana se obavljaju svakodnevni poslovi. Verovalo se da noć ima posebnu simboliku i da se tada ne treba olako odricati stvari koje predstavljaju dom, sigurnost i napredak.
Evo šta se, prema pojedinim starinskim verovanjima, nije iznosilo iz kuće nakon zalaska sunca.
1. So – verovalo se da odnosi porodični mir
So je u narodnoj tradiciji imala posebno mesto. Smatrala se simbolom blagostanja, gostoprimstva i zaštite doma, zbog čega su je naše bake čuvale i prema njoj se odnosile s posebnim poštovanjem.
Prema jednom rasprostranjenom narodnom verovanju, so se nije pozajmljivala komšijama nakon zalaska sunca. Verovalo se da se na taj način iz kuće iznose sreća i sloga, a da pozajmljivanje soli uveče može da donese nesuglasice među ukućanima.
Ako bi neko došao da traži so, stariji su često savetovali da se to odloži za jutro.
2. Hleb – simbol života i blagostanja
Hleb je oduvek imao posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije se smatrao samo hranom, već simbolom života, rada, porodice i napretka.
Zbog toga su postojala brojna pravila o njegovom čuvanju i ophođenju prema njemu. U pojedinim krajevima verovalo se da se hleb ne daje iz kuće nakon zalaska sunca, jer bi se time, simbolično, iznosilo porodično blagostanje.
Posebno se pazilo da se hleb ne baca i da se prema njemu ne odnosi nemarno. Mrvice su se skupljale, a komadi koji više nisu bili za jelo nisu se olako bacali.
3. Metla – da se zajedno sa njom ne izbaci sreća
Metla je u narodnim verovanjima imala mnogo veću simboliku od običnog predmeta za čišćenje. Smatralo se da njome iz kuće odlazi sve ono što je loše, ali i da nepažljivo postupanje s njom može da utiče na porodičnu sreću.
U pojedinim predanjima upozoravalo se da se metla ne pozajmljuje i ne iznosi iz doma nakon mraka. Verovalo se da bi se tako mogla odneti sreća ukućana, a zajedno s njom i blagostanje koje su godinama stvarali.
Zato su starije žene često insistirale da se kuća počisti pre nego što padne noć.
4. Novac – ne iznosi se bogatstvo iz doma
Novac je oduvek bio povezan sa verovanjima o napretku i sigurnosti porodice. Prema pojedinim narodnim običajima, nije bilo dobro pozajmljivati novac niti ga davati iz kuće nakon zalaska sunca.
Verovalo se da se time simbolično iznosi sopstveno bogatstvo i da ukućane može pratiti oskudica.
Zbog toga su neki ljudi izbegavali da uveče pozajmljuju novac, čak i kada je u pitanju bio blizak komšija ili rođak. Smatrali su da je bolje sačekati jutro, kada počinje novi dan i kada se, prema simbolici narodnih verovanja, ponovo otvara prostor za napredak.
5. Žar i vatra – ne daje se ono što čuva dom
U prošlosti je vatra bila mnogo više od načina za zagrevanje i pripremu hrane. Ona je predstavljala život porodice, toplinu ognjišta i sigurnost doma.
Zato su postojala brojna verovanja vezana za vatru i žar. U nekim krajevima nije se rado davao žar iz ognjišta nakon zalaska sunca, jer se verovalo da se zajedno s njim može odneti sreća i napredak domaćinstva.
Ognjište se poštovalo kao središte porodičnog života, a vatra se nije smela tretirati nemarno.
6. Voda – ne iznosi se bez potrebe kada padne mrak
Voda je u narodnoj tradiciji predstavljala život, zdravlje i očišćenje. Zbog toga su se za nju vezivala različita pravila, posebno kada je reč o večernjim satima.
U pojedinim krajevima postojalo je verovanje da se nakon zalaska sunca ne iznosi voda iz kuće bez preke potrebe. Smatralo se da se tako može narušiti mir domaćinstva i odneti njegova dobra energija.
Ovakvi običaji razlikovali su se od mesta do mesta, ali im je zajedničko bilo poštovanje vode kao nečega što se ne sme olako rasipati.
Zašto su bake toliko pazile šta se iznosi iz kuće?
Iza ovih običaja krila se čitava slika nekadašnjeg života. U vremenima kada se teško dolazilo do hrane, novca, ogreva i osnovnih potrepština, ljudi su naučili da čuvaju ono što imaju.
Hleb, so, vatra i voda nisu bili lako dostupni kao danas, pa su imali i praktičnu i simboličku vrednost. Narodna verovanja često su služila kao način da se određena pravila prenesu mlađim generacijama i da se sačuva ono što je porodici bilo najvažnije.
Zato su bake govorile da se neke stvari ne iznose iz kuće kada padne mrak. Možda nisu svi verovali u njihovo mistično značenje, ali su gotovo svi znali da se prema hrani, novcu i porodičnom ognjištu treba odnositi s poštovanjem.
