Oteo devojčicu od 5 godina, odgajao je, pa je oženio: Dok je za Suzanom tragao ceo svet, ona je podizala njihovog sina, godinama kasnije se saznalo za to

Godinama nakon misterioznog nestanka devojčice iz Oklahome, istraga koja je delovala kao još jedan nerešen slučaj dovela je do otkrivanja pravog identiteta jednog od najokrutnijih zločinaca u američkoj istoriji. Čovek koji se godinama predstavljao pod lažnim imenima zapravo je bio Frenklin Flojd – psihopata, otmičar i ubica čiji su zločini šokirali javnost.

Jedne letnje večeri 1975. godine, vraćajući se s posla, Sandra Brandenburg zatekla je svoju kuću sablasno praznu. U domu u kojem je inače odzvanjao dečji smeh nije bilo nikoga. Njeno četvoro dece iz prvog braka nestalo je bez traga, a nije bilo ni njenog drugog supruga Brendona Vilijamsa, koji je tog dana trebalo da brine o njima. Nestao je čak i porodični automobil. Sandra je odmah osetila da se dogodilo nešto strašno – i nažalost, bila je u pravu.

U panici je krenula da ih traži po gradu, nadajući se da je reč o nesporazumu. Na kraju je ušla u crkvu, gde je pronašla ćerke Alison i Ejmi. Devojčice su bile uplakane i prestravljene, ali žive. Njihov mlađi brat Filip nije bio sa njima. Nikada više nije viđen. Još bolnija bila je sudbina najstarije ćerke Suzan, koja je nestala bez traga i za kojom je godinama tragala cela Amerika. Sandra je umrla ne saznavši šta se dogodilo njenoj devojčici.

Tragedija koja je otkrila jezivu istinu

Petnaest godina kasnije, pored autoputa nedaleko od Oklahoma Sitija pronađena je teško povređena mlada žena. Telo joj je bilo prekriveno modricama, a dok su je hitno prevozili u bolnicu uspela je da izgovori samo nekoliko reči:

„Tata... tata...“

Na prvi pogled izgledalo je kao da je žrtva saobraćajne nesreće. Neko ju je, činilo se, udario automobilom i ostavio pored puta. Međutim, kako je istraga odmicala, postajalo je jasno da iza svega stoji mnogo mračnija priča.

U bolnicu je ubrzo stigao muškarac koji se predstavio kao Klarens Hjuz. Rekao je da je povređena žena njegova supruga Tonja i insistirao da niko ne ulazi u njenu sobu. Međutim, medicinsko osoblje nije poslušalo njegov zahtev kada se pojavila žena koja je tvrdila da je Tonjina prijateljica. Uveravala je sestre da je mlada žena u ozbiljnoj opasnosti i molila da joj dozvole da je vidi makar na nekoliko minuta.

Kada je saznao da je neko ipak posetio Tonju, Klarens je pobesneo. Zatvorio se u njenu bolničku sobu i satima odbijao da izađe. Već narednog jutra, mlada žena je preminula.

Policija je odmah posumnjala da nešto nije u redu. Istražitelji su razmatrali različite scenarije – od zločina iz ljubomore do mogućnosti da ju je suprug namerno udario automobilom i ostavio pored puta, verujući da je mrtva. Ipak, dokazi nisu potvrđivali nijednu teoriju. Na telu su pronađeni tragovi crvene boje, dok je muškarac vozio plavi automobil bez vidljivih oštećenja koja bi ukazivala na sudar.

Tek godinama kasnije otkriveno je da „Tonja Hjuz“ nije bila osoba za koju se predstavljala, kao ni čovek koji je tvrdio da joj je muž. To otkriće pokrenulo je lavinu događaja koja je razotkrila jednu od najjezivijih kriminalnih priča u modernoj američkoj istoriji.

Zver koja je godinama živela pod lažnim identitetima

Iako je bio glavni osumnjičeni za smrt žene koju je predstavljao kao svoju suprugu, istražitelji u tom trenutku nisu imali dovoljno dokaza da ga zadrže iza rešetaka. Pušten je na slobodu, kao da se ništa nije dogodilo. Njegov sin je smešten u hraniteljsku porodicu, navodno privremeno, dok se otac ne oporavi od tragedije. Međutim, dani su prolazili, a dečak se nije vraćao kući.

Muškarac koji se predstavljao kao Klarens Hjuz nije imao posao niti stalan izvor prihoda. Novac kojim je raspolagao brzo se istopio, pa je odlučio da dođe do novca na drugi način. Obratio se osiguravajućoj kompaniji kako bi naplatio životno osiguranje žene koja je upravo preminula. Naizgled rutinska procedura pretvorila se u trenutak koji će promeniti tok istrage.

Dok je službeniku izdiktirao broj socijalnog osiguranja pokojnice, pojavila se velika nelogičnost. Podaci se nisu poklapali. Osoba koja je bila navedena kao vlasnik polise nije odgovarala identitetu žene za koju je tvrdio da mu je supruga.

Naizgled beznačajna administrativna greška izazvala je sumnju. Službenik je o svemu obavestio nadležne, ne sluteći da je upravo povukao prvi konac u mreži laži, otmica, zlostavljanja i ubistava koja se protezala decenijama unazad.

 Kako su istražitelji kopali dublje, počela je da se ruši pažljivo građena fasada. Ubrzo je utvrđeno da čovek koji se predstavljao kao Klarens Hjuz zapravo nije bio ni Klarens, niti Brendon Vilijams, kako se ranije zvao. Njegovo pravo ime bilo je Frenklin Delano Flojd.

Tada je postalo jasno da se iza lažnih identiteta krije čovek sa dugom istorijom nasilja i kriminala. Još strašnije bilo je otkriće da je upravo on 1975. godine nestao zajedno sa četvoro dece Sandre Brandenburg i da je godinama uspevao da izbegne pravdu, menjajući imena i brišući tragove za sobom.

Detinjstvo puno nasilja i zanemarivanja

Flojdova životna priča počela je u siromaštvu i haosu. Kao dete završio je u sirotištu zajedno sa braćom i sestrama. Umesto sigurnosti i zaštite, dočekali su ga hladni hodnici, stroga pravila i surov sistem koji nije imao mnogo razumevanja za decu bez roditeljskog staranja.

Braća i sestre bili su razdvojeni i smešteni u različite objekte. Nije im bilo dozvoljeno da se viđaju niti da održavaju kontakt. Njihova majka povremeno je pokušavala da ih poseti, ali su joj vrata uglavnom bila zatvorena. Deci je rečeno da ih je napustila i da više ne želi da ih vidi.

Istina je bila mnogo složenija. Žena nije imala sredstava da ih izdržava i bila je primorana da se odrekne starateljstva. Godinama je lutala Amerikom pokušavajući da preživi. Kada ju je mnogo kasnije pronašao, Frenklin ju je zatekao kako živi u trošnoj prikolici i radi na marginama društva.

Pakao iza zidina sirotišta

Ljudi koji su kasnije svedočili o uslovima u ustanovi opisivali su atmosferu koja je više podsećala na kazneni logor nego na dom za decu. Fizičko kažnjavanje bilo je svakodnevna pojava, a uskraćivanje hrane koristilo se kao metoda disciplinovanja.

Godinama kasnije mnogi bivši štićenici tvrdili su da su bili žrtve seksualnog zlostavljanja. Nasilje, strah i poniženje obeležili su njihovo detinjstvo.

Psiholozi koji su proučavali Flojdov slučaj veruju da su upravo te traume ostavile duboke posledice na njegovu ličnost. Iako teško detinjstvo ne može biti opravdanje za zločine koje je počinio, ono objašnjava kako je dečak iz sirotišta postao čovek bez empatije i osećaja krivice.

Prvi ozbiljan sukob sa zakonom imao je još kao tinejdžer. Nakon što je zlostavljao četvorogodišnju devojčicu, završio je u popravnom domu. Međutim, ni tamo nije ostao dugo. Uz pomoć jednog čuvara uspeo je da pobegne i ponovo nestane.

Godine iza rešetaka nisu ga promenile

Njegova kriminalna karijera nastavila je da eskalira. Ubrzo je uhapšen zbog pljačke banke i osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.

Tokom narednih osam godina proveo je život iza rešetaka, u okruženju obeleženom nasiljem. Prema dostupnim svedočenjima, često je bio meta drugih zatvorenika, trpeo brutalna prebijanja i seksualna zlostavljanja. Nekoliko puta pokušao je da sebi oduzme život.

Zbog neprestanih sukoba premeštan je iz jednog zatvora u drugi, ali se njegova situacija nije menjala. Vremenom je počeo da veruje da će ostatak života provesti u ćeliji.

Kada je konačno pušten na slobodu početkom 1973. godine, mnogi su očekivali da će pokušati da započne novi život. Dogodilo se upravo suprotno.

Povratak nasilju

Samo nekoliko dana nakon izlaska iz zatvora ponovo je pokazao svoje pravo lice. Na jednoj benzinskoj pumpi oteo je ženu i pokušao da je na silu ugura u automobil. Planirao je da je odveze na osamljeno mesto i siluje.

Žrtva je, srećom, uspela da se otrgne i pobegne do obližnjeg obezbeđenja. Napadač je nestao pre dolaska policije.

U to vreme nisu postojale moderne forenzičke metode, kamere za video-nadzor bile su retkost, a promene identiteta mnogo jednostavnije nego danas. Upravo zahvaljujući tome Frenklin Flojd je narednih godina uspevao da iznova nestaje, menja imena i započinje nove živote, ostavljajući za sobom niz žrtava koje će tek decenijama kasnije biti povezane sa njegovim pravim identitetom.

Menjao je gradove, imena i živote svojih žrtava

Nakon što je izbegao odgovornost za ranije zločine, Frenklin Flojd ponovo je nestao i započeo novi život pod lažnim identitetom. Ovoga puta predstavio se kao Brendon Vilijams. U novom gradu upoznao je Sandru Brandenburg, samohranu majku četvoro dece, i za svega nekoliko meseci uspeo da zadobije njeno poverenje. Ubrzo su se venčali, a Sandra nije ni slutila da je u svoj dom pustila jednog od najopasnijih predatora koje je Amerika ikada upoznala.

Nedugo zatim dogodio se nestanak koji će godinama zbunjivati istražitelje. Flojd je odveo svu decu iz kuće. Dve devojčice kasnije su pronađene u crkvi, žive i nepovređene, ali dvoje dece nikada se nisu vratili porodici. Sudbina dečaka Filipa ostala je misterija decenijama. Iako je više puta ispitivan, Flojd nikada nije otkrio šta mu se dogodilo.

Sa sobom je zadržao najstariju devojčicu, Suzan, koja je tada imala nešto više od pet godina.

Oduzeo joj je identitet i prošlost

Suzan je bila premala da razume razmere tragedije koja ju je zadesila. Tokom godina ostala je bez porodice, pravog imena i sećanja na život koji je nekada imala.

Flojd ju je predstavio kao svoje dete i dao joj novo ime – Šeron Maršal. Sebe je pretvorio u Vorena Maršala, udovca koji je, kako je pričao komšijama, sam podizao ćerku nakon smrti supruge od raka.

Sa svakim novim gradom menjao je priču, ali je obrazac ostajao isti. Izolovao je devojčicu od drugih ljudi i strogo kontrolisao svaki njen korak.

U školi je Šeron ostavljala utisak povučene, ali veoma inteligentne učenice. Profesori su je hvalili zbog izuzetnih rezultata, dok su vršnjaci primećivali da retko učestvuje u društvenim aktivnostima.

Malo ko je znao da joj je to bilo praktično zabranjeno.

Kada bi neko od školskih drugova pozvao njihovu kuću, Flojd bi često besneo. Neki od njih kasnije su svedočili da bi se na drugoj strani slušalice začuo grub muški glas koji bi vikao:

„Nikada više nemojte da zovete ovaj broj!“

Takvi ispadi nisu bili retkost. Komšije su ga opisivale kao nepredvidivog i zastrašujućeg čoveka. Pojavljivao bi se nenajavljen kod poznanika, tražio novac, a kada bi bio odbijen, reagovao bi nasilno i nekontrolisano.

Tajna koja je skrivala godine zlostavljanja

Dok je spolja održavao sliku brižnog oca, iza zatvorenih vrata odvijao se pravi horor.

Godinama je seksualno zlostavljao devojčicu koju je oteo i odgajao kao ćerku. Šeron nije imala kome da se obrati niti način da pobegne. Bila je potpuno zavisna od čoveka koji ju je držao pod kontrolom još od detinjstva.

Kada je ostala trudna, postalo je nemoguće skrivati istinu. Flojd je tada ponovo uradio ono što je radio čitavog života – spakovao stvari i nestao.

Ovoga puta preselili su se na Floridu.

Tamo su dobili nove identitete. Šeron je postala Tonja Hjuz, a Flojd Klarens Hjuz. Međutim, promena nije bila samo formalna. Pred svetom više nisu nastupali kao otac i ćerka, već kao muž i žena.

Njihov sin Majkl rođen je ubrzo nakon dolaska na Floridu.

Život u strahu

Komšijama je njihova porodica delovala neobično, ali ne dovoljno da bi neko posumnjao u jezivu istinu.

Klarens je često govorio da je tek napunio četrdeset godina, iako je izgledao znatno starije. Tonja je bila mnogo mlađa od njega, ali to u to vreme nije izazivalo posebnu pažnju.

Njihov porodični život takođe je odudarao od tadašnjih društvenih normi. Dok je Tonja radila kao konobarica u noćnom klubu i izdržavala porodicu, Klarens je uglavnom ostajao kod kuće sa detetom.

Vremenom je Tonja počela da se otvara ljudima iz svog okruženja.

Kolegama je poveravala stvari koje nikada ranije nije smela da izgovori naglas.

Pričala je da ne voli čoveka sa kojim živi.

Govoreći o njemu, nije koristila reči poput „ljubomoran“ ili „strog“. Koristila je reč koje su se svi plašili – opasan.

Tvrdila je da želi da pobegne, ali da se plaši da će ubiti i nju i njenog sina ako pokuša.

Nekoliko puta pokušala je da ga napusti.

Svaki put ju je pronašao.

Svaki put ju je vratio.

I svaki put kazna je bila brutalna.

Poslednji pokušaj bekstva

U jednom trenutku Tonja je upoznala muškarca u kog se zaljubila. Po prvi put posle mnogo godina videla je mogućnost drugačijeg života.

Odlučila je da pobegne.

Sa sobom je povela i malog Majkla, nadajući se da će konačno uspeti da se sakrije od čoveka koji ju je godinama držao u zarobljeništvu.

Međutim, Frenklin Flojd je ponovo uspeo da joj uđe u trag.

Samo nekoliko meseci kasnije, Tonja Hjuz pronađena je teško povređena pored autoputa u Oklahomi.

Ubrzo je preminula u bolnici.

Njena smrt pokrenula je istragu koja će na kraju razotkriti čitav niz laži, lažnih identiteta i zločina koje je Flojd godinama uspešno skrivao.

Opsesija dečakom i novi zločin

Posle Tonjine smrti ostao je sam sa Majklom. Iako je dečaka privremeno smestio u hraniteljsku porodicu, ubrzo je promenio mišljenje.

Istraga je u međuvremenu donela još jedno šokantno otkriće.

DNK analizom utvrđeno je da Majkl nije bio biološki sin Frenklina Flojda.

Uprkos tome, njegova opsesija dečakom postajala je sve jača.

Dana 12. septembra 1994. godine naoružan je upao u osnovnu školu koju je Majkl pohađao. Pred učenicima i nastavnicima pretio je pištoljem i zahtevao da mu dovedu dečaka.

Svedoci su kasnije pričali da je vrištao, plakao i ponavljao kako je napravio najveću grešku u životu kada je dozvolio da mu oduzmu dete.

Tvrdio je da bez Majkla nema razlog da živi.

Bio je to još jedan dramatičan čin čoveka koji je čitav život pokušavao da kontroliše sudbine drugih ljudi, ne prezajući ni od otmice, nasilja ili ubistva kako bi dobio ono što želi. Upravo taj događaj dovešće istražitelje korak bliže konačnom razotkrivanju jednog od najmračnijih kriminalnih slučajeva u američkoj istoriji.

Ko je "Devojka sa slike"

Nastavnik je pokušao da zaštiti dečaka, ali je Klarens bio brži – zgrabio ga je i ubacio u kola. Majkla više niko nikad nije video. Tek dve decenije kasnije, dok je čekao smrtnu kaznu, Klarens Hjuz, odnosno Frenklin Flojd, priznao je da ga je ubio u obližnjoj šumi i zakopao telo. Otkrio je i da je 1989. na smrt pretukao Šeril En Komeso, plesačicu koja je radila u istom klubu sa Tonjom. Njeni ostaci pronađeni su posle šest godina u okrugu Finelas na Floridi.

Policiji je trebalo nekoliko meseci da raspetlja slučaj i otkrije da je 1975. godine oteo Suzan, koju je prvo odgajio kao ćerku, a zatim je učinio svojom ženom. Sumnjali su da je u pitanju fizičko i seksualno zlostavljanje, ali nije bilo lako odmah prikupiti dokaze. Međutim, kada je u njegovom kamionetu pronađeni video materijal i stare fotografije sa eksplicitnim scenama, sve je bilo jasno.

Porota nije imala dileme. Frenklin Flojd proglašen je krivim za višestruke zločine i osuđen na 52 godine zatvora. Kazna je kasnije preinačena u smrtnu. Umro je 2023, u 79. godini prirodnom smrću, na veliku žalost brojnih Amerikanaca koji su želeli da vide kako se prži na električnoj stolici.

Stil / Blic žena

Dokumentarac "Devojka sa slike", snimljen po ovim istinitim događajima, objavljen je 2022. na Netfliksu. Iako je oborio sve rekorde, gledaoci su ga gotovo jednoglasno ocenili kao "najstrašniji i najužasniji film koji su ikada videli".