Irina Safonova bi ove godine napunila 45 godine, ali njen život se zamrzao u njenoj 28. godini. Njena porodica i prijatelji nikada nisu prestali da veruju i nadaju se da je živa.
Ali gde bi mogla biti i kako je neko mogao da nestane bez traga u liftu ostaju pitanja bez odgovora.
Irina je nestala u noći 9. septembra 2009. godine, dok se vraćala sa sastanka sa momkom. On ju je odvezao do ulaza u njenu zgradu, tu su se rastali i nikada je više nije video. Ušla je unutra, ali nikada nije stigla do stana. Nestala je, ostavljajući za sobom samo ključeve i sveže novine u liftu.
Kod kuće ju je čekao njen, tada, desetogodišnji sin, Andrej, koji još uvek pokušava da razume smrt svoje majke i sprovodi sopstvenu istragu. I tek sada se konačno ukazala prilika da sazna šta se dogodilo sa Irinom te sudbonosne noći.
Irinin lični život nije bio najbolji. Ona i njen muž, Vladimir, su se rastali a on je otišao da traži sreću u Moskvi, dok je ona ostala da živi sa sinom i bratom, radeći kao dečji psiholog. Kada je njen školski drug, fotograf Aleksandar, počeo da pokazuje interesovanje za nju, ona nije pružila otpor i par je ubrzo započeo vezu. Upravo ju je on poslednji video. Te večeri, par je otišao u bioskop „Pobeda“ da pogleda kasnonoćnu projekciju filma „Nemilosrdni gadovi“. Odmah nakon filma, Aleksandar je doveo Irinu kući i u 23:55 su se pozdravili Ispred njene zgrade. SMS poruka poslata nakon toga nikada nije stigla do primaoca.
Iste noći, nekoliko sati kasnije, komšija je pronašao set ključeva i novine uzete iz poštanskog sandučeta, na podu lifta. Ovi ključevi su pripadali Irini i postali su najdiskutovaniji detalj: odakle su došli? Da li ih je ispustila tokom borbe ili ih je neko podmetnuo u lift, pokušavajući da zavara trag. U to vreme nije bilo kamera ni u liftu ni na ulazu, pa je sve što je preostalo bilo da se nagađa.
Tog jutra, Aleksandar je pozvao Irinu, ali nije se javila. Tada je njen brat počeo da oglašava uzbunu, i muškarci su zajedno otišli u policiju. U potragu su se uključili i ljudi iz kraja. Koordinirali su se najbolje što su mogli, udružujući novac za gorivo i usluge mobilne telefonije, štampajući poternice i postavljajući ih u najudaljenijim krajevima grada . Na kraju krajeva, Irina je mogla biti bilo gde.
Odziv je bio ogroman, a nekoliko ljudi je dospelo pod sumnju. Jedan od prvih bio je Irinin zvanični suprug. Ona i Vladimir su bili razdvojeni dugo vremena, ali razvod nikada nije bio okončan. Preselio se u prestonicu, gde je pronašao svoju srodnu dušu. 2007. godine je dobio sina. Kada je Irina to saznala, prilično joj je teško palo.
Mnogo godina kasnije, Irinin sin, Andrej, započeo je sopstvenu potragu. Sada živi u Moskvi i radi kao instruktor aikidoa. Sudbina njegove majke ga proganja, ali ne govori o tome za medije.
Dugi niz godina istraga ubistva je bila obustavljena, ali je 2024. godine slučaj ponovo otvoren. Istražitelji priznaju da su ponovo stekli nadu. Štaviše, centralna kancelarija Istražnog komiteta preuzela je kontrolu nad materijalima.
Planiraju da pronađu nedostajuće odgovore na ovu zagonetku koristeći nove tehnologije koje još nisu bile u upotrebi davne 2009. godine. Kako Vladimir i Irina još nisu bili razvedeni, postojala je mogućnost da nije želela da mu da razvod i da mu je to pravilo problem, zbog čega je sumnja pala na njega.
Ali njegovo ime je brzo uklonjeno sa spiska osumnjičenih jer je biou Moskvi u vreme Irininog nestanka.
Mnogi su sumnjali da je Aleksandr ubio a zatim podneo policijsku prijavu kako bi skrenuo pažnju sa sebe. Istražitelji takođe nisu isključili ovaj scenario, i prijatelj fotograf je podvrgnut poligrafskom testu, ali opet, nisu se pojavili nikakvi tragovi u vezi sa Irininim nestankom.
Irinin brat je bio siguran da joj dečko nije mogao nauditi. Čak se govorilo i o serijskom ubici. U maju, tri meseca pre Irininog nestanka, nestala je devojka Julija Kirejeva .Te večeri je napustila klub i više nikada je nisu videli. A u septembru je Julijino polugolo telo pronađeno blizu močvare u Nižnjoj Jeljcovki.
Nekoliko nedelja pre Irininog nestanka, u Akademgorodku su se dogodila tri silovanja, sva tri blizu kuće nestale žene. Da li je Safonova mogla postati žrtva serijskog ubice? Možda, ali nikada nije pronađena veza.
Na kraju krajeva, krajem jula 2009. godine ostavila je čudnu objavu na društvenim mrežama: „Neću se vratiti, jer nikada nisam ni otišla.“ S obzirom na njen misteriozni nestanak, čak i ovo ima skriveno značenje.
