Dan kada su prvi put otkrili olupine Titanika je bio 1. septembar 1985. godine.
Titanik je, pre tačno 110 godina, isplovio iz Sautemptona u Engleskoj i zaputio se ka Njujorku. Bila je to prva plovidba veličanstvenog broda, ali u svoju prvu luku nikada nije stigao.
U santu leda je udario 14. aprila uveče, negde u severnom Atlantiku, a sledećeg jutra je i potpuno potonuo. Do danas, to je ostala najveća tragedija nekog velikog broda.
U to vreme, ovaj brod je bio najveće plovilo na svetu i deo flote od tri gigantska broda iz Olimpijske klase (Olimpik, Titanik i Britanik), koje je napravila kompanija Vajt Star Lajn . Bio je sagrađen u Belfastu.
Tomas Endrjus, njegov tvorac i glavni arhitekta brodogradilišta, takođe je poginuo prilikom nesreće. Sa njim je otišao i Edvard Smit, kapetan broda.
Smrt u ledenoj vodi
Od 2.223 putnika i članova posade, njih 1.517 je poginulo. Uglavnom su to bili putnici iz treće klase. Poslednja preživela putnica, Milvina Dil, umrla je 2009, u 98. godini. Ona je bila beba kada se sa porodicom ukrcala na Titanik.
Na brodu su se nalazili neki od najbogatijih ljudi na svetu, ali i na stotine migranata iz Velike Britanije, Skandinavije i ostalih delova Evrope, koji su tražili bolji život u ,,obećanoj zemlji".
Posadu je činilo 885 članova. Čak 40 odsto posade je bilo iz Sautemptona. Plate su bile šarolike.
Kapetan Smit je dobijao 105 funti nedeljno (oko 10.000 funti u današnjem novcu), dok su stjuardese zarađivale blizu četiri funte (350 današnjih funti) za jednu sedmicu.
Titanik je bio dugačak 269, a širok 28 metara. U visinu je išao do 32 metra. Bio je težak više od 46.000 tona. Imao je 10 paluba, od kojih su osam koristili putnici. Imao je tri motora koji su, kombinovano, proizvodili oko 46.000 konjskih snaga. Oni su sagorevali ugalj, kojeg je na brodu bilo oko 7,6 hiljada tona. Na hranjenju broda ugljem, radilo je čak 176 vatrogasaca i ložača. Svakog dana, brod je u okean izbacivao 100 tona pepela.
Na Titaniku se nalazilo 16 dizalica spremnih da u more spuste ukupno 48 čamaca za spasavanje. Na brodu je, ipak, bilo samo 20 takvih čamaca, od kojih su četiri bila neupotrebljiva. Ukupan kapacitet čamaca je bio dovoljan samo za 1.178 putnika, ali ni oni nisu bili puni zbog haosa na palubama tokom evakuacije.
U trenutku kada je brod kolabirao u okean, na njemu je bilo više od 1.000 ljudi. Prvi brod koji je Titaniku stigao u pomoć bila je Karpatija. Tako je spaseno 705 putnika.
Prepolovljeni Titanik je pronađen na dnu Atlantika, nekih 3.784 metara ispod morske površine. Brod je pronađen 73 godine poskle katastrofe i iz njega je izvučeno više od 1.000 artefakata koji su zatim završili u muzejima širom sveta.
Ledena santa
Sudar i naknadno potonuće su se desili relativno brzo. Frederik Flit, stražar i osmatrač mora koji je bio na dužnosti, primetio je ledeni breg u 11.40h uveče po brodskom vremenu. Momentalno je obavestio komandni most koji je istog trenutka naredio da se brod usmeri ka obilaženju sante, ali je bilo kasno za bilo kakav manevar.
Titanik je bokom udario u led i tako je nastalo nekoliko rupa ispod samog broda. Ukupno pet komora je bilo probijeno, a voda je pohrlila u unutrašnjost broda. Titanik, koji je još dok je bio u brodogradilištu dobio nadimak "Nepotopivi", već je bio osuđen na potonuće.
Krenuo je pramcem ka dubini, a voda je počela da se preliva u neoštećene odeljke. Posada nije bila pripremljena na ovakav sled događaja. Broj čamaca za spasavanje je bio dovoljan samo za polovinu ukrcanih putnika, ali čak ni taj kapacitet nije bio popunjen.
Zbog panike, čamce su počeli da spuštaju pre nego što su bili popunjeni. Ipak, protokol po kojem su na čamce prvo ukrcavane žene i deca je bio poštovan, tako da su na palubi ostali uglavnom muškarci. Putnici treće klase su bili ostavljeni da se sami snalaze.
Istražitelji su nakon 15 godina ponovno zaronili do olupine Titanika, 110 godina otkako je brod potonuo. Snimke koje je objavio BBC postale su veliki hit na internetu, a mnogi entuzijasti napokon su dobili priliku da vide kako izgleda olupina Titanika koja više od jednog veka leži na dnu Atlantika, na dubini od 3.800 metara.
