Nikos Vertis, čuveni grčki pevač raskošnog glasa, večeras ponovo priređuje spektal beogradskoj publici, a istakao je da se u Srbiji uvek odlično provede, ta da ga publika ovde svaki put ostavi bez teksta.
"Prvi put kada sam došao u Beograd, bio sam zaista iznenađen ljudima. Svidelo mi se kako izlaze, uživaju, plešu i pevaju uz svoju omiljenu muziku i pesme. Bili su takođe neverovatno srdačni u tome kako su me prihvatili. Tokom koncerta su pevali sa mnom i tako otvoreno delili taj trenutak. Za mene je to bilo prelepo i emotivno iskustvo", rekao je za "Mondo" i osvrnuo se na sličnost Srba i Grka:
"Mislim da je Grcima, kao i Srbima, muzika potrebna u životu. Smatraju je veoma važnom, što odražava zaista harizmatičnu kulturu i karakter. Ne mogu trenutno da se setim ničeg specifičnog, ali verujem da bi neko, kada bi pratio moj život, bio iznenađen jednostavnošću moje svakodnevice.
Nikos Vertis otpevao najlepšu ljubavnu pesmu novijeg doba
Upravo romantičar Nikos Vertis je otpevao pesme koje su proglašene za najslušanije grčke numere u novijoj istoriji. "Želim da me osetiš" verovatno ste čuli makar u prolazu ako ste u poslednjih nekoliko godina prošetali grčkim ulicama. I kod nas je veoma popularna i to zbog Saša Kovačević, koji ju je prepevao i nazvao "Živim da te volim".
Ali, Nikosova napopularnija pesma u dosadašnjoj karijeri, koja je osvojila ubedljivo najveći broj obožavalaca u Grčkoj i širom sveta, i kojoj pevač posvećuje posebnu pažnju na koncertima je "Ako si zvezda".
Najlepša grčka pesma koja opsuje tragičnu ljubav
O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme brojni srpski vojnici ženili meštankama. Na primer, vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.
Ali, kako za ljubav ne postoje granice, ona ne bira ni vreme, ni mesto, baš u tim strašnim vremenima za naš narod, zavoleli su se jedan srpski vojnik i Grkinja Haru.
Ovog mladića je primarna dužnost prema otadžbini odvojila od voljene. Naime, morao je da krene u proboj Solunskog fronta. Svestan da se verovatno nikada neće vratiti, u jednom pismu poslao joj je reči koje će postati sinonim za tragičnu ljubav.
Hondrojanis Haru ih potom pretvara u stihove, koje je otpevao jedan od najboljih interpetatora Jorgos Dalaras.
Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
Poznato je da su u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama, čak i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković, bio je oženjen Krfljankom Idalijom.
A kakva je tadašnja veza grčkog i našeg naroda bila u potpunosti oslikava psimo jedne žene sa Krfa upućene srpskom oficiru:
- Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni čak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva više. Vi ste stalno pevali i na vaš žagor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijatelja vašeg naroda, jer sam priželjkivala da se što kasnije vratite u svoju otadžbinu. Bili ste ovde da pokažete šta je život i otišli, a nas ostavili da patimo. Opet ćemo biti usamljene u društvu namrštenih lica, razgovora o novcu, opkoljene do smrti strašnom vodom, jer dalje ne možemo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi - napisala je.
U Solunu na Zejtinliku nalazi se srpska groblje na kojem su sahranji vojnici koji su dali svoj život za otažbinu na frontu.
