Žene su uvek te koje se žrtvuju zarad tuđe sreće i udobnosti. U svetu u kome žene često deluju kao stub oslonca za sve oko sebe, navika štednje na sebi je gotovo neprimetna, ali podmukla mana u njihovim životima. U početku se čini kao sitnica, nešto ispravno, pa čak i plemenito. Ali kako vreme prolazi, ova mana postaje ponor iz kojeg je teško pobeći.
Remark je jednom pisao sa takvom snagom da su njegove rečenice progorele papir. A njegove reči o ženskim sudbinama, navikama i vrednosti sopstvenog života su previše istinite da bi se ignorisale.
1. Što manje tražite, manje ćete i dobiti
Štednja nije samo stvar novca. To je kada žena smanji svoje slobodno vreme, stavi svoje snove na čekanje i obuzda sopstvene želje zarad tuđe udobnosti. Ona uči sve oko sebe da joj malo treba. I svet se brzo prilagođava: ako vam malo treba, malo će vam se dati.
- Prvo štedimo na sebi, pa onda život štedi na nama.
U knjigama, kako Remark primećuje, skromnost, dobra priroda i lepi maniri se nagrađuju. Ali u stvarnom životu, ove osobine često postaju mamac za one koji su spremni da iskoriste tuđu nežnost.
I evo gorke istine: niko neće pohvaliti ženu što se iscrpljuje da bi udovoljila drugima. Niko neće pohvaliti njen umor i prazninu. Dobre osobine su divne, ali bez sposobnosti da se brane sopstvene granice, one postaju oružje... protiv same žene.
2. Udovoljavate drugima na svoju štetu
Navika štednje na sebi često se rađa iz ljubavi. Majka žrtvuje sebe za svoje dete. Zaljubljena žena žrtvuje sebe za svog muža. I čini se da u tome ima lepote: potpuno davanje sebe. Ali problem je u tome što se voljeni naviknu na ovu žrtvu. To postaje norma.
- Dobre navike ne vode uvek do dobrog života, ali loše navike uvek vode do lošeg života.
Pokušajte da prestanete, i biće ogorčeni: zašto je ono što je uvek bilo podrazumevano iznenada nestalo? I tako se žena plaši ovog besa, plaši se da bude "loša" i nastavlja da daje - dok ne shvati da je njen život nestao iza paravana života drugih ljudi.
Ako ne želite da jednog dana sebi postavite strašno pitanje: "Gde je otišao moj život?", zapamtite: svako ima pravo na sreću. I to pravo ne treba nikome objašnjavati.
3. Odustajete bez borbe
Štednja na sebi znači zadovoljavanje manjim. Ne prijavljivanje za posao zato što "postoje bolji kandidati". Ne pokušavanje crtanja ili plesa zato što su "drugi bolji". Ne sanjanje preglasno, da ne biste izgledali smešno.
To je opasna navika koja krade život u delovima. Tera vas da se upoređujete sa drugima i plašite se neuspeha. Ali Remark to kaže drugačije: čak ni vreme provedeno u tišini sa omiljenom knjigom ili sanjarenjem nije gubljenje vremena, već način da napunite baterije.
Ponekad se ljudi ponašaju kao da planiraju da žive večno: čekaju pravi trenutak, upoređuju se sa drugima i odugovlače. Ali prilike se ne gomilaju u sanduku – one nestaju. A ako predugo štedite na sebi, možda ćete se jednog dana probuditi u svetu u kome ste već prazni iznutra.
Remark je bio u pravu: niko vam neće zahvaliti što ste zaboravili na sebe. Ali život će vas velikodušno nagraditi za hrabrost da se setite svojih želja, granica i snova. Štednja na sebi nije skromnost, već tihi pristanak na život sa polovinom srca.
