U tišini sela Mala Sugubina kod Trstenika živi čovek čiji um prevazilazi granice prosečnog ljudskog poimanja. Nebojša Milošević, izumitelj i inovator sa koeficijentom inteligencije 203, svrstava se u red retkih pojedinaca čiji se intelekt meri sa najvećim umovima u istoriji. Ipak, malo ko zna za njega, iako su njegova rešenja i patenti mnogima promenili život.
Iako je svojim znanjem i inovacijama mogao da menja svet, Nebojša je završio kao tehnološki višak u Jugoslaviji, skrajnut i prepušten minimalnoj penziji, dok su drugi, manje zaslužni, dobijali priznanja i privilegije. Ono što mu je ostalo nisu titule ni bogatstvo, već trajno nasleđe u patentima koji će se koristiti još godinama.
NASA krala Nebojšino znanje
Sa samo 20 godina imao je tri patenta oko kojih su se otimale velike sile, a jedan patent mu je čak i kako tvrdi, ukrala NASA.
- Na služenju vojnog roka osmilio sam patent koji je bio spasonosno rešenje za teške kamione. Motor sa jednim klipom koji je išao gore dole, a zatim se i okretao praveći zapremine kao četvorotakni motor. Time sam postigao da je potrebno manje inercije. Nisam našao proizvođača koji bi mogao da ga napravi tada sa mašinama po preciznim karakteristikama i on je ostao samo kao prijavljen, a danas bi to moglo da se napravi - započinje priču Nebojša za agenciju RINA.
Nakon toga nije stao, već je osmislio patent koji je benzin pretvarao u gas i upravo taj se našao na meti velikih sila.
- Taj uređaj je bio predviđen za pravljenje, sastavljen od mono magneta koji je imao severni i južni pol u listićima. Što je stvaralo efekat dosta jakog namagnetisanja i time moleklule benzina pretvarao u gas. Taj patent mi je ukrala NASA. Posle 20 godina jedna firma iz Kragujevca počela je da uvozi te uređaje i ja sam to kupio za mog jugića tada koji nije prelazio litar sa tim magnetima - kaže Milošević.
Konstruisao menjač za Yugo 45
Nebojša je jedini čovek koji je ušao u tim konstruktora preduzeća "Zastava" iz Kragujevca bez dana radnog staža, isključivo zbog svog znanja. A u tom iskusnom timu dobio je jedan od najodgovornijih zadataka - da konstruiše menjač za jugo 45.
A u tom iskusnom timu dobio je jedan od najodgovornijih zadataka - da konstruiše menjač za jugo 45.
- Uspeo sam da konstruišem četvorostepeni i petospepeni menjač sa borvarnerovom sinhronizacijom za taj auto. Svaki deo morao sam nacrtati i napisati dimenzije i šta sa njim treba uraditi, kako ga obraditi, sve neophodne karakteristike. Preko 12.000 delova sam nacrtao koji su smešteni u jugov menjač. Kada sam kontruisao telo za menjač, Italijani su imali samo jedan zahtev, da ta aluminujumska kutija bude lakša za 300 grama, želeli su da uštede. Na 4.500 000 vozila stvarala se velika ušteda na materijalu, nisu želeli da kupca časte sa 300 grama tog metala, jer je bio skup - priseća se za "Rinu" ovaj konstruktor.
Njegove patente koristi i Mercedes
Produkt hidrodinamički automatski menjač koji danas koriste Mercedesovi kamioni, takođe su patent su ovog Trsteničanina.
- To na njihovim kamionima zovu retarder. Služi za ujednačavanje momenata okretanja i kočenja, to dovodi uvek u balans. Sve što je veće otperećenje retarder usporava, a što je manje otperećenje on podiže brzinu i to sada gotovo svi kamioni koriste. Dovodi do motornog kočenja zbog čega kočnice nisu ni potrebne. To sam konstruisao sa svega 24 godine - govori Nebojša.
Turbina na tenku T90
Turbina na tenku T90, koji je bio ponos bivše Jugoslavije takođe je Nebojšina pamet. Slučajno se ponudio da reši problem, a onda je to rešenje primenjeno i na automobilima.
- To je bio najveći tehnološki problem na svim turbo motorima. Deo koji sam konstruisao vrteo se 60.000 obrtaja u minuti, dok su drugi imali samo 1.000. Tu sam dobio da do šest puta više vazduha upumpa u motor, i da je idealno sagorevanje goriva, a tenk na kome je ugrađen bio je šest puta brži - zaključuje za "Rinu" Nebojša.
Uz deku Miloša je sve počelo
U svetu nauke, koeficijent inteligencije od 203 graniči se sa nemogućim. To je nivo koji se sreće jednom u nekoliko desetina miliona ljudi, a Nebojša Milošević ga nosi sa skromnošću čoveka koji je život počeo računajući do milijardu pre nego što je naučio ijedno slovo.
Sve je počelo uz dedu Miloša, slepog heroja sa Mačkovog kamena, koji je deci kroz igru držao časove matematike.
- Na mene je veliki uticaj imao deda Miloš, koji je bio solunac, prešao Albaniju i sedam godina ratovao od Drugog balkanskog rata pa do Arnautske pobune na Kosovu i Metohiji. Po njegovom imenu nosim prezime, a pre je bilo Jevremović. Moj otac je promenio prezime iz zahvalnosti prema dedi, koji je bio ranjen na Mačkovom kamenu i ostao slep. Svoj deci iz komšiluka je, kroz igru, pokazivao matematiku. U prvom razredu nisam znao nijedno slovo, ali sam umeo da računam (sabiram, oduzimam, množim i delim) i to sve do milijardu - ispričao je Nebojša svojevremeno za Kurir.
Slikar u svetu mašinstva
Iako je želeo slikarstvo, siromaštvo ga je odvelo u mašince. Već 1968. prijavio je svoj prvi patent - mašinu za prikupljanje polena, koji je otkupila "Dalmacija bilje" iz Dubrovnika.
- Zaposlili su me, od njih sam dobio stipendiju iz radnog odnosa i upisao Višu tehničku školu za brodogradnju u Dubrovniku, na Lapadu. Položio sam sve ispite, osim engleskog i nisam diplomirao.
20 godina na birou
Nakon povratka u Trstenik 1983. godine, Nebojša je za "Petoletku" odradio nemoguće - konstruisao je alate za livenje turbo kompresora. A onda, a onda je usledio obrt koji niko nije mogao ni da zamisli.
"Kada sam završio posao, umesto nagrade, dobio sam rešenje o tehnološkom višku. Na birou rada proveo sam 20 godina - od 1993. do 2013. godine. Bez otpremnine, bez jubilarne nagrade za 27 godina staža.
Nebojša je morao da pronađe način da mu porodica ne bude gladna.
- Od 1993 - 2013. podigao sam 1.100 stabala lešnika na 1,5 hektar zemljišta, a kasnije sam povećao za još pola hektara. Konstruisao sam za sebe pet mašina za kamenorezačku radionicu. U svojoj radionici nacrtao sam više od 10.000 portreta za nadgrobne spomenike. Imam poslednji izum - analogno homogramska antena i sa njom pronalazim vodu za bunare. Konstruisao sam i napravio mašine za branje lešnika, mašinu za kalibraciju lešnika, mašinu za krcanje lešnika, a trenutno pravim mašinu za odvajanje jezgra od ljuske lešnika. Planiram da napravim i radionicu za preradu lešnika u pastu - pričao je za "Kurir" Milošević.
