"Ništa više uplašenom čoveku ne daje hrabrost kao tuđi strah": Sledeće misli Umberta Eka nateraće svakog čoveka da se ne zadovoljava "bednim životom"

Umberto Eko je italijanski pisac, filozof, estetičar, teoretičar književnosti, istoričar srednjeg veka. Rođen je 5. januara 1932. godine u Aleksandriji, Pijemont. Poznat je po svojim romanima i esejističkim delima. Njegovi najpoznatiji romani su: “Ime ruže”, “Fukoovo klatno”, “Baudolino”, “Praško groblje” i drugi. Njegova dela služila su i kao umetnost i kao dela duboke filozofije, jer su u njima uživali i studenti i akademici. 

"Prevođenje je umeće upropaštavanja."

"Kada čovek prestane verovati u Boga, to ne znači da je prestao verovati u bilo šta. On onda veruje u svašta."

"U fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem."

"Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku."

"Ljudi nikada nisu tako potpuno i entuzijastično zli kao kada deluju iz svojih verskih uverenja."

“Šta je ljubav? Ne postoji ništa na svetu, ni čovečije ni đavolje, ni štogod drugo, što smatram većim osumnjičenikom od ljubavi, jer ona prodire u dušu više od ičega. Ne postoji ništa što toliko ispunjava i veže srce kao ljubav. Stoga, ne posedujete li oružje kojim je možete ukrotiti, duša kroz ljubav uranja u dubok bezdan.”

“Svi pesnici pišu lošu poeziju. Loši pesnici je objavljuju, dobri je spaljuju.”

“Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito.”

“Šta je život, ako nije sena prolaznog sna? San je pismo, a mnoga pisma nisu ništa drugo nego snovi.”

“Ulazak u roman je poput odlaska na uspon u planine: morate naučiti ritam disanja, steći tempo, inače ćete prestati odmah na početku.”

“Imamo ograničenje, vrlo obeshrabrujuće, ponižavajuće, a to je smrt.”

“Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.”

“Kada počnemo da starimo, naša memorija počinje da raste. Nije istina da se, kako godine prolaze, sećamo sve manje. Na dan svoje smrti, sećaću se svega.”

"Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronadeš različito."

"Nije svaka istina za svačije uši."

“Ljubav je mudrija od mudrosti.”

"Imamo ograničenje, vrlo obeshrabrujuće, ponižavajuće, a to je smrt."

“Odsutnost je za ljubav ono što je vetar za vatru: gasi maleni plamen, ali raspaljuje veliki.”

"Došao sam do uverenja da je ceo svet jedna zagonetka, u osnovi bezopasna, koju smo umrsili svojim glupim pokušajima da je razrešimo pretpostavljajući da je zasnovana na nekoj velikoj istini."

"Ludaci i deca uvek govore istinu."

Legendarno pismo unuku

Eko je pomno pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku, što se oslikava i u pismu njegovom unuku koje je postalo važna lekcija svima nama!

"Drago moje unuče,

Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini, čovečanstvu i slično. Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće. Dakle, želim da ti dam samo jedan savet koji ti može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone. Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. I sam koristim mobilni. Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.

Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lampura, samo kliknete na dugme i odmah sve saznate sa Interneta. Uradite to kada vam je potrebno, a onda tu vest sačuvate, ako vam zatreba za školu, recimo. Loša vest je da shvatanje da računar može u bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.

Ovaj fenomen se može uporediti na sledeći način: saznanje da autobusom ili automobilom možete uvek da idete iz jedne ulice u drugu, osoba odlučuje da više ne hoda. Ali ako prestanete da hodate, pretvorićete se u osobu koja je prisiljena da se kreće u invalidskim kolicima. Oh, znam da se baviš sportom i da znaš kako da nabilduješ telo, ali nazad na mozak. Mozak je poput mišića na nogama. Ako prestaneš da vežbaš, postaće mlitav i pretvorićeš se u idiota. Pored toga, svi rizikujemo da razvijemo Alchajmera u starosti, a jedan od načina da izbegnemo ovu nevolju je treniranje pamćenja.

Ovo je moj recept. Svako jutro nauči kratku pesmicu, kao što smo na to bili prinuđeni kada smo bili deca. Možeš da zakažeš takmičenje sa prijateljima. Ako ne voliš poeziju, onda zapamti sastav fudbalskog tima, ali moraš znati igrače ne samo onog tima za koji navijaš, već i igrače drugih timova, kao i njihove prethodne kompozicije.

Takmičite se u sećanju naslova knjiga koje ste pročitali. Da li se tvoji prijatelji sećaju kako su se zvali mušketiri iz filma i knjige "Tri mušketira"?

Ako ne želite da čitate knjigu Tri mušketira (onda ne znate šta gubite), igrajte sličnu igru sa knjigom koju ste pročitali.

Izgleda kao igra, ali i jeste to igra, ali videćete kako vam je glava ispunjena likovima, pričama i svim vrstama uspomena.

Zapitajte se zašto se računar nekad nazivao elektronskim mozgom. To je zato što je zamišljen po modelu našeg mozga, s tim što je naš mozak daleko moćniji i bolji.

Mozak je računar koji je uvek uz vas, njegove mogućnosti se proširuju kao rezultat vežbanja, dok vaš računar gubi brzinu nakon duže upotrebe i treba ga zameniti već nakon par godina. A vaš mozak vas neće izdati i do 90 godina, a sa 90 godina, ako ga vežbate, pamtiće više nego što se sećate sada. Takođe, besplatno! Zatim postoji istorijsko sećanje, koje nije povezano sa činjenicom tvog života ili sa onim što si pročitao. Ona čuva one događaje koji su se dogodili pre tvog rođenja. Danas, kad idete u bioskop, morate doći na početak filma. Kada film počne, kao da vas sve vreme vode za ruku, objašnjavajući šta se događa. U moje vreme u biskop ste mogli da uđete bilo kada, čak i usred filma. Mnogi događaji su se već dogodili pre vašeg dolaska i vi ste morali brzo da "pohvatate konce". Ako bi vam se film svideo, mogli ste da ga gledate ponovo. Rodio sam se u vreme kada je bilo važno da znam i razumem to što se dogodilo pre mene. To je bilo neophodno kako bih bolje razumeo događaje danas.

Danas bi škola trebalo da vas uči da pamtite šta se dogodilo pre vašeg rođenja, ali nisam video da to čini kako treba. Razne ankete pokazuju da današnja omladina, čak i univerzitetska, rođena 1990. godine, ne zna, a možda i ne želi da zna šta se dogodilo 1980. godine, kamoli šta se dogodilo pre 50 godina.

Uzmite u obzir da pamćenje možete trenirati ne samo uz pomoć knjiga i časopisa, već i uz pomoć Interneta.

Internet je koristan i za istraživanje istorije, ne samo za ćaskanje sa društvom. Kako su dinosaursi izumrli? Kako se zvao predak bika? Pre stotinu godina više je bilo tigrova nego danas, zašto? Ko je bio drugi papa u istoriji? Kada je stvoren Miki Maus?

Mogao bih da ova pitanja nižem beskonačno i sve bi to bile sjajne teme za istraživanje. Sve ovo se mora zapamtiti. Doći će dan i ostarićeš, ako sve ovo saznaš i upamtiš, osećaćeš se kao da živiš hiljadu godina. A tvoji prijatelji koji ne istražuju, ne čitaju i ne pamte, živeće samo jedan mali, kratki, bedni život", zaključio je čuveni Umberto Eko.