"Gorski vijenac" je epsko-dramsko delo Petra II Petrovića Njegoša, objavljeno 1847. godine. Smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske i južnoslovenske književnosti.
Radnja je smeštena u Crnoj Gori u 18. veku, u vreme borbe Crnogoraca protiv turske vlasti i domaćih izdajnika. U središtu dela je vladika Danilo, koji se suočava s teškom odlukom — da očisti narod od onih koji su izdali veru i narod.
Popularnost ovog dela leži u tome što su lekcije koje smo u njemu pročitali - primenljive i dan danas.
10 lekcija koje smo naučili iz Gorskog vijenca
"Spuštavah se ja na vaše uže,
umalo se uže ne pretrže,
od tada smo bolji prijatelji
u glavu mi pamet ućeraste..."
Stih govori o spoznaji kroz grešku i iskušenje – čovek postaje pametniji tek kad se opeče, pa nauči da ne veruje slepo drugima
"U dobru je lako dobro biti,
Na muci se poznaju junaci!“
Ne treba se hvaliti kako bismo mi to drugačije, bolje, a pri tome živimo u udobnosti. Prava ličnost se pojavljuje tek kada čovek naiđe na muku.
„Čašu meda još niko ne popi,
Što je čašom žuči ne zagrči;
Čaša žuči ište čašu meda,
Smiješane najlakše se piju.“
Stih govori o nerazdvojnosti radosti i patnje i o tome da istinska zrelost dolazi tek kad čovek nauči da prihvati i jedno i drugo.
„Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
Dovesti ga k poznaniju prava,
To je ljudska dužnost najsvetija!“
Najsvetija dužnost jednog čoveka je istrajati i pomoći istini da izađe na videlo.
„Što je čovjek, a mora biti čovjek!“
Njegoš se pita šta je čovek (sa svim svojim slabostima i manama) a mora biti čovek (u uzvišenom smislu, borac za slobodu).
"Sv’jet je ovaj tiran tiraninu,
A kamoli duši blagorodnoj!“
Njegoš kaže da dobar čovek često strada u zlom svetu, jer poštenje, čast i blagorodnost teško opstaju među nepravdom, pohlepom i nasiljem.
„Niko srećan, a niko dovoljan,
Niko miran, a niko spokojan;
Sve se čovjek bruka sa čovjekom:
Gleda majmun sebe u zrcalo!“
Stih naglašava nesavršenost ljudske prirode, unutrašnju nesigurnost i licemernost, ali i suštinsku komičnu i tragičnu stranu čoveka.
"Voskresenje ne biva bez smrti"
Nijedna muka nije uzaludna, svaka nosi svoju lekciju, jer bez smrti nema ni vaskrsenja - najvećeg dokaza da Bog postoji.
"Slavno mrte, kad mreti morate"
Što znači da čovek treba dostojanstveno da prihvati smrt, kad dođe njen čas - jer je to nešto što je neizbežno, a ujedno ti poslednji momenti su ono najupečatljivije što ostaje iza nas.
