Bio je priznati i nagrađivani lekar, neuropsihijatar i psihoterapeut, ali i književnik, teolog, svestrani erudita i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Vladeta Jerotić, jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca 20. i početka 21. veka, ostavio je za sobom dubok i trajan trag u kulturi, nauci i duhovnom životu, njegova razmišljanja o čoveku, Bogu, veri i smislu života ostala su snažno prisutna kroz više od 30 knjiga koje je objavio.
Iako se bavio različitim oblastima, mnogi pamte Vladetu Jerotića upravo po njegovim promišljanjima o hrišćanstvu, veri i unutrašnjem životu čoveka. Njegove reči često su bile usmerene ka savesti i samopreispitivanju, naročito kada je govorio o odnosu savremenog čoveka prema Bogu.
Govoreći o ateistima, Bogu i kajanju, Jerotić je svojevremeno zapisao misao koja i danas izaziva snažne reakcije: "Sve mi se više čini da svi ateisti, pa i agnostičari sa prvenstveno materijalističkim pogledom na svet, ne žele da prepoznaju svoje grehe, ili, i kada ih prepoznaju ne žele da se pokaju."
U tim rečima ogleda se suština njegove duhovne poruke. Akademik Jerotić je smatrao da se čovek ne može približiti Bogu bez iskrenog uvida u sopstvenu slabost i grešnost, naglašavajući da taj uvid nije potreban Bogu, već samom čoveku.
"On jedino od nas očekuje ljubav kao slobodan ljudski odgovor na nepojmljivu i bezgraničnu Božju ljubav. A do ljubavi ne možemo nikad doći dok smo gordi, moćni, vlastoljubivi i slavoljubivi, sebični i dovoljni sami sebi", zapisao je Jerotić.
Njegove reči zvuče kao svojevrsno duhovno zaveštanje – poziv na poniznost, samospoznaju i unutrašnju promenu, koje je Vladeta Jerotić smatrao temeljom svakog istinskog ljudskog i duhovnog rasta.
Stil / Žena
