Postalo je moderno da žene žive same. I nije važno koliko imate godina – 18 ili 60. Za mnoge je to jednostavno lakše, udobnije i mirnije.
Sa 18 ne moraš da trpiš naglog, ljubomornog momka, a sa 60 – namćorastog i gunđavog dedu. Lepota slobode, reklo bi se.
Lena (32) podelila je svoje iskustvo na društvenim mrežama: "Porodica me stalno bombarduje istim pitanjem – kada ću se udati i imati decu? Sto puta sam im rekla: nikad. Srećna sam sama. Pre svega, imam svoj dom."
Kako kaže, njen prihod joj omogućava ne samo udoban život, već i štednju. Potpuna finansijska nezavisnost – nešto što, priznaje, ni njena majka ni baka nikada nisu imale.
"Biti sama ima samo prednosti", piše Lena.
"Nema beskrajnih kompromisa, nema potrebe da čuvaš muškarca od drugih žena, da trpiš njegove krize, niti da svakog dana kuvaš za dvoje. Ne moram da učim stotine tehnika kako bih godinama održavala nečije interesovanje."
Dosada? Kaže da je ne poznaje. Sport, ples, prijatelji – dani su joj ispunjeni. Kupuje sebi poklone kad god poželi, a cveće dobija – jer ga sama sebi pokloni.
A deca?
"Da li ih želim? I zašto? Da ustajem svako jutro u zoru i vodim ih u školu? Da dajem novac za izlete i pritiske? Da sedim na beskrajnim roditeljskim sastancima?"
Roditelji je nazivaju sebičnom. Čak su joj predložili i razgovor sa psihologom.
"Rekla sam im da sam konačno shvatila šta je sreća. I da ne pokušavaju da me ubede u suprotno. Ponekad me ipak obuzme sumnja – možda sam zaista nezrela? Možda su u pravu. Ali, iz nekog razloga, verujem da bi i oni voleli ovakav život… samo da su imali priliku."
Na kraju je postavila pitanje: "Jesam li u pravu? Koliko nas ima?"
Odgovori su stigli brzo – oko pedeset žena, njenih vršnjakinja, javilo se sa istom porukom: "DA! Izgovorila si naše misli! Živimo isto i potpuno smo srećne!"
Ipak, jedan komentar se izdvojio.
Pedestogodišnja žena napisala je, pozivajući se na lično iskustvo:
"Sa trideset godina nešto često nije u ravnoteži – proverite hormone. Želja da se živi bez partnera i bez dece nije prirodna. Telo kasnije drugačije reaguje. Oko četrdesete dolazi preokret – tada biste bili spremni na dete sa bilo kim, samo da se desi…"
Autorka priznaje da je taj komentar zadržao njenu pažnju.
"Imam mnogo prijateljica koje godinama odlažu ključne odluke – žive u podstanarstvu, bez dece, uverenja da ‘ima vremena’. Muž im smeta, dete im nije potrebno, život je zabavan. A onda – odjednom – žele sve. Odmah."
Problem? Mlađima više nisu zanimljive, vršnjaci su umorni, već imaju decu iz prvih brakova i ne žele nove obaveze. A svadbe, useljenja i novi rođaci – još manje.
"Reći ‘želim da živim slobodno i nezavisno’ često zvuči isto kao ‘želim da se odmaram ceo život’. Odmarajte se – niko vam to ne brani", zaključuje ona.
"Ali čovek je čudno biće. Odmor ceni tek posle iscrpljenosti. Sebe poštuje tek kad pomeri planine – a ne kada ih samo zaobiđe."
