Džim Edvard Bejker, rođen u Ohaju 1922. godine, sanjao je o velikoj karijeri u Holivudu i životu na visokoj nozi. Kada je shvatio da taj san ne može da ispuni, napravio je sudbinski preokret. Sve je počeo od momenta kada je njegov otac napustio porodicu pre nego što je prohodao, a komšija preuzeo brigu o Džimu.
Naime, on je bio vlasnik prodavnice zdrave hrane, planinar i sportista, mnogo je naučio Džima. Dečak je počeo da se bavi borilačkim veštinama u ranom detinjstvu, postao je vrhunski streličar, a sa dvadeset godina je zaradio titulu „najjačeg mladog čoveka u Sjedinjenim Državama“. Gospodin Breg je bio ponosan na njega.Tokom Drugog svetskog rata, Džim se dobrovoljno prijavio u Marinski korpus. Postao je odličan marinac i dobio je Srebrnu zvezdu za hrabrost.
Sjajan sportista
„Čoveče, moraš da se baviš profesionalnim sportom“, rekli su mu.
Ali Džim je već tada doneo odluku. Otići će u Holivud. Ovaj magični svet filma ga je odavno mamio. Sa svojim talentom, lako bi mogao postati kaskader. Slavna ličnost, bogat čovek! A Džim je voleo novac.
Promena toka života zbog Jogija Badžana
Međutim, u Los Anđelesu, Džimov pravac je morao da se promeni. Filmski studiji nisu bili zainteresovani za njega, jer nije pokazivao nikakve posebne sposobnosti. Ali je rado primljen u klub „Prirodni momci“ – grupu mladih ljudi čija je glavna briga bila očuvanje zdravlja. Zatim su Džimu ispričali o svojim filozofskim stavovima, o religiji... Postepeno, novajlija je bio privučen, posebno kada se aromatični dim vijorio oko njega. Pričali su mu o misticizmu, o novom učenju, i Džim se – neočekivano– našao među odanim sledbenicima Jogija Badžana.
Uvek je imao problema sa kontrolom. Stvar je bila u tome što se Džim lako ljutio. Pričalo se da je čak i udario nekoga, i da se taj muškarac nikada nije oporavio, ali je prošao nekažnjeno. Proučavajući Jogijeve poruke, Džim je osetio kako mu disanje postaje ravnomernije. Osetio je kako se smiruje. Ovo je bila šansa za njega da živi normalnim životom, bez ovih čudnih ispada. Naučili su ga kako da upravlja svojom frenetičnom energijom!
Dora mu pomutila razum
Ubrzo se pored njega pojavila devojka po imenu Dora, francuska emigrantkinja. A već je bio u vezi sa prelepom devetnaestogodišnjom Robin. Džim je bio rastrzan između njih, ali je na kraju izabrao ovu drugu. Upravo sa njom je stupio u zakoniti brak – jedini u svom životu.
„Poštovani Jogi“, jednom se obratio svom učitelju, „molim te da postaneš moj duhovni otac.“
Odgovorili su tako oštro da je Džim istrčao iz kuće, zalupivši vratima. Jogi se nije udostojio da sluša, odbacujući svog učenika kao običnog skorojevića. Čak mu se i smejao... Odmah nakon toga, Džim je odlučio da počne ispočetka.
Otvaranje restorana
Džim je rešio da okrene novi list u životu, te se posvetio ugostiteljstvu i otvaranju restorana.
Odakle mu novac? Bilo je različitih računa. Neki su tvrdili da je Džim pljačkao banke. Drugi su rekli da su mu žene donosile novac. Džim je imao lep način reči, znao je kako da bude ubedljiv. Ispostavilo se da je odličan učenik! Postoji prozaičnija verzija o tome kako je restoran zaradio novac: Džim je napravio dogovore sa nekoliko sledbenika.
Onda je otvorio drugi restoran u kom je organizovao glasne žurke. Objekat je morao da se zatvori zbog žalbi... Ali Džim nije klonuo duhom i otvorio je novi restoran – onaj sa konceptom organske hrane. Tako je 1. aprila 1969. godine otvoren vegetarijanski restoran „The Source“ na bulevaru Sanset. Potpuno novi trend.
Ne shvatajući to, pogodio je pravo u centar. Svi su bili umorni od burgera i Mišelinovih zvezdica. Ekologija je bila u modi, popularizovali su je hipici. Restoran je zarađivao 10.000 dolara dnevno - neverovatna suma za to vreme! Ekologija i vegetarijanstvo bili su na vrhuncu mode, a Džima - koji je postao poznat kao „Otac Joda“ - posetili su na ručku zvezde Goldi Hon, Joko Ono i Marlon Brando.
„Ove nedelje, u 9 ujutru, biće meditacija. Nemojte kasniti!“, pisalo je obaveštenje koje se jednog dana pojavilo na vratima jednog modernog restorana. Robin je napisala poruku. Sada nije bila samo žena, već „majka“. Počinjala je nova faza u Džimovom životu: odlučio je da i sam postane guru.
Uspon "oca Jode"
Raspoloženje u društvu je bilo takvo da su mladi tražili podršku. Nisu voleli Vijetnamski rat; plašili su se „crvene panike“. Njihovi roditelji su odrasli u drugom dobu i nisu ih razumeli. A njihov smireni otac Joda im je objasnio kako da žive svoje živote. Da ništa na svetu nije važnije od ljubavi i prirodnosti. Sve što je prirodno je dobro! To je veza sa prirodom, sa mirom, sa harmonijom...
„Imao je neverovatan uticaj na ljude“, kasnije je rekla Robin. „Dolazili bi mu zbunjeni i depresivni. A onda bi im se oči zasvetlele. Otac Joda bi im pružio ruku, a oni bi rado prihvatili njegovu pomoć.“
Broj sledbenika Oca Jode je rastao iz dana u dan. Mlade devojke su bežale od roditelja da bi se pridružile Porodici, kako je nazvao svoju zajednicu. Žene su napuštale svoje omražene muževe i hrlile kod Oca Jode. Mnoge su spavale napolju, ispred vrata svog učitelja. I jednog dana, on im je predložio:
„Hajde da se malo uštedimo? I iznajmimo ogromnu kuću? Želimo da budemo zajedno, zar ne", obratio im se.
"Porodica"
I tako su i učinili. U Holivud Hilsu je iznajmljena vila sa 20 soba i ogromnim bazenom. Čitava porodica se tamo okupljala svakog jutra. Broj Jodinih sledbenika je premašio 150.
Molitva dobrodošlice
Svako jutro je počinjalo na isti način: svi su odlazili do velikog, hladnog bazena, gde je otac Joda čitao molitve dobrodošlice. To je bilo obavezno „čišćenje“ negativnih misli. Zatim je sledio doručak (ne više od petnaest minuta za sve) i vreme za dnevne aktivnosti.
„Vi ste sestre“, reče Joda svojim ženama, sanjivo se osmehujući, „i među vama ne sme biti svađa!“
Druženje sa svetskim zvezdama
Ali svađe su se i dalje dešavale. Broj devojaka koje su zauzimale male sobe u prenaseljenoj kući stalno je rastao. Ovo predgrađe Los Anđelesa postajalo je zaista popularno. Naravno, velikim delom zahvaljujući zvezdama! Joko Ono je dolazila ovde na ručak. Marlon Brando je Jodu zvao „druže“. Moda je osvojila boemsku scenu i krenula dalje...
„Nismo ga se plašili“, rekla je Robin, „voleli smo ga“.
Džim je zaista izgradio upravo takav sistem podređenosti. On je inspirisao bezuslovno obožavanje kod ljudi. Vremenom su neke postale njegove žene, a njihov broj je porastao na četrnaest. Robin je bila strašno zabrinuta, jer nije imala nameru da deli Džima ni sa kim. Ali otac Joda joj je objasnio to ovako: on je voleo sve, mora voleti sve. Božanstvo ne može nikoga izdvojiti. Nema pravo!
Svako ko se pridružio porodici morao je da napravi izbor: ili da ostavi sve svoje stvari van kuće ili da ih pokloni drugima. Sve stvari su proglašene zajedničkim, uključujući i odeću. Međutim, u vrućoj kalifornijskoj klimi, oblačili su se izuzetno jednostavno - bele ogrtače i lagane sandale. Svi su radili u popularnom restoranu, radeći u dve smene, potpuno neplaćeni. Džim je značajno uštedeo na zapošljavajući svoje učenike. Prihodi modernog mesta postali su astronomski!
I ljudi su stalno stizali i stizali... Kuća jedva da je mogla da primi sve koji su želeli da dođu, i među ženama su počele da izbijaju svađe.
Džim je sam imao troje dece. Sva su imala isto prezime – Vodolaj. Dokumenti su brzo promenjeni; nije bilo odlaganja.
„Ovo nije restoran, ovo je nešto čudno!“, žalile bi se majke čije su se ćerke pridružile Porodici. Žalbe su stizale sa svih strana. I Otac Joda je počeo... da snima muziku. Njegova Porodica je imala mnogo muzičara, tako da nije bilo teško okupiti bend. U roku od dve godine, grupa je objavila devet albuma, svaki je prodat u oko 1.000 primeraka, i oni se i dalje smatraju tvorcima psihodelične muzike.
Konačno, žalbe su dovele do bukvalnog niza inspekcija usmerenih na restoran i Jodinu kuću. Osećalo se kao opsada. Zato je Džim predložio ideju: trebalo bi da odu na Havaje. Mogli bi tamo da izgrade pravi centar za meditaciju, još jedan restoran. Brzo su se spremili. Mislili su da je to slučajnost. Bio je avgust 1975. Jedna od devojaka, ne mogući da pronađe čistu belu haljinu, izvukla je svoju staru crnu iz kofera.
„To neće ići. Moraš da poštuješ naša pravila", rekao joj je Džim.
Devojčicu su poslali da se presvuče. Ili, ako je insistirala na svom izboru, morala je da se vrati kući. Otac Joda se spremao za jedrenje sa zmajem. Vetar je tok 25. avgusta 1975. bio toliko jak da je zmaj podignut veoma visoko. Onda se srušio. Kada su stigli do Džima, jedva je mogao da govori. Devet sati kasnije, otac Joda je umro. Crna haljina je bačena u smeće istog dana.
Nakon trodnevnog bdenja, Jod je kremiran, a njegov pepeo položen na plaži Lanikai na Havajima.
Robin je pokušala da drži Porodicu pod kontrolom, ali je bila slab organizator. Svi su polako počeli da se razilaze. Srećom po Džimovu zakonitu suprugu, ostali su joj bankovni računi i kofer prepun novčanica.
