Indira Gandi, jedina ćerka prvog indijskog premijera Džavaharlala Nehrua, od detinjstva je bila okružena politikom, državnicima i borbom za nezavisnost. Kao mlada žena već je pokazivala ambiciju, oštrinu i hrabrost, osobine koje će kasnije obeležiti njeno dugogodišnje političko delovanje. Prvi put je izabrana za premijerku 1966. godine, a tokom svog vođstva sprovela je ključne reforme u poljoprivredi koje su Indiju dovele do istorijske samodovoljnosti u proizvodnji žitarica. Njen mandat obeležio je i uspeh u ratu sa Pakistanom 1971. godine, nakon čega je nastala nezavisna država Bangladeš.
Ipak, tri uzastopna mandata donela su i senku autoritarnosti – vanredno stanje koje je trajalo 21 mesec ostalo je jedna od najkontroverznijih odluka u modernoj istoriji Indije. Nakon što je izgubila vlast, politički se vratila 1980. godine i osvojila četvrti mandat, ali je njen život tragično prekinut 1984. godine kada su je ubila dvojica sopstvenih telohranitelja, što je izazvalo masovne antisičke nerede širom zemlje.
Rani život i porodica
Indira Prijadaršini Gandi rođena je 19. novembra 1917. u Alahabadu, u uglednoj i politički aktivnoj porodici. Bila je jedino dete Kamale i Džavaharlala Nehrua, jednog od ključnih lidera Indijskog nacionalnog kongresa i bliskog saradnika Mahatme Gandija. Zbog političke borbe za nezavisnost, njen otac je proveo godine u zatvoru, što je dovelo do toga da Indira odrasta u okruženju obeleženom usamljenošću, čestim preseljenjima i izloženosti političkim idejama od najranijeg detinjstva.
Školovala se u Švajcarskoj, gde je pohađala internat, a zatim u Engleskoj, na koledžu Somervil pri Oksfordu, gde je studirala istoriju. U tom periodu izgubila je majku, koja je preminula 1936. godine od tuberkuloze.
U martu 1942. godine, uprkos protivljenju porodice, udala se za Feroza Gandija, parskog advokata (bez porodične povezanosti sa Mahatmom Gandijem). Ubrzo su dobili dva sina – Rađiva i Sanđaja, koji će kasnije takođe igrati uloge u političkom životu Indije.
Taj brak niko nije odobravao, a njen otac mu se jako protivio.
Razdvajali su ih vera i socijalni status. Par je dobio u braku dva sina temperamentnog Sanđaja i povučenijeg i mirnijeg Rađiva. Kad je Sanđi 1980. godine stradao u avionskoj nesreći Indira je bila neutešna. Kad su je jednom prilikom novinari upitali šta smatra svojim najvećim neuspehom, odgovorila je: "Smrt voljenog sina." Ipak, odlučila da je nasledi dotad nezainteresovani za politiku sin Rađiv. Nasledio ju je na mestu premijera, ali su i njega sedam godina kasnije ubili.
Uspon u politici i velika dostignuća
Kada je 1947. godine Nehru postao prvi premijer nezavisne Indije, Indira je preuzela ulogu njegove bliske saradnice: bila je domaćica u zvaničnoj rezidenciji, dočekivala međunarodne diplomate i pratila ga na političkim putovanjima širom zemlje i sveta. Već 1955. godine izabrana je u jedno od najuticajnijih tela Kongresne stranke – Radni odbor, a četiri godine kasnije postala je predsednica stranke.
Nakon smrti svog oca 1964. godine, kratko je služila kao ministarka informisanja i radiodifuzije. Kada je 1966. preminuo premijer Lal Bahadur Šastri, lideri Kongresa izabrali su je za njegovu naslednicu, verujući da će biti pogodna i poslušna figura. Umesto toga, Indira je vrlo brzo postala snažan i nezavisan politički lider.
Zelena revolucija
Jedno od njenih najvećih dostignuća bila je radikalna transformacija poljoprivrede kroz projekte koji su modernizovali indijske farme i učinili državu samodovoljnom u proizvodnji žitarica – proces nazvan Zelena revolucija.
Rat sa Pakistanom i stvaranje Bangladeša
Indira Gandi je 1971. godine pružila političku, vojnu i humanitarnu podršku bengalskom narodu u konfliktu između Istočnog i Zapadnog Pakistana. Više od deset miliona izbeglica primljeno je u Indiju, dok je indijska vojska odigrala ključnu ulogu u konačnom oslobađanju regiona. Posle odlučujuće decembarske pobede Indije, formirana je država Bangladeš. Četrdeset godina kasnije, Indiri Gandi je posthumno dodeljeno najviše državno priznanje Bangladeša.
Autokratska faza i vanredno stanje
Posle izbora 1972. godine, protivnici su je optužili za nepravilnosti tokom izbornog procesa. Kada ju je Visoki sud u Alahabadu 1975. osudio za izbornu korupciju i zabranio joj političko kandidovanje, Indira je odgovorila drastičnim potezom – proglasila je vanredno stanje 25. juna iste godine.
Tokom tih 21 mesec:
- građanske slobode bile su suspendovane,
- mediji strogo cenzurisani,
- hiljade političkih protivnika uhapšene bez suđenja.
Ovaj period kasnije je nazvan "Vladavina terora", a ostao je najsporniji deo njenog političkog nasleđa.
Kada je 1977. raspisala nove izbore, verujući da će povratiti podršku naroda, dogodilo se suprotno: birači su kaznili njeno autoritarno vođstvo, a na vlast je došla Džanata partija sa Morardžijem Desajem kao premijerom.
Ipak, nova vlada nije uspela da sanira rastuću ekonomsku krizu, pa se Indira vratila na scenu 1980. godine kao lider stranke Kongres (I) i ponovo postala premijerka.
Atentat na Indiru Gandi
Godine 1984. Zlatni hram u Amritsaru, najsvetije mesto sikha, zauzeli su ekstremistički pobunjenici koji su zahtevali autonomnu državu. Kao odgovor, Indira Gandi je naredila vojnu akciju kako bi se hram povratio. Operacija je završena velikim brojem žrtava i izazvala dubok gnev unutar sikhske zajednice.
Dana 31. oktobra 1984., dvojica njenih telohranitelja, pripadnika sikhske religije, izvršila su atentat pred njenom kućom u Nju Delhiju, tražeći osvetu za vojnu intervenciju u hramu.
Telohranitelji su je upucali kad je prolazila kroz vrata koja su čuvali. Tada je trebala imati intervju s glumcem Peterom Ustinovom, koji je snimao dokumentarni film. Pogođena sa 16 metaka. Vrlo brzo je došlo do osvetničkog masakra.
Njena smrt je odjeknula širom sveta, a zemlja je ubrzo potonula u talas nasilja i antisičkih pogroma. Na mesto premijera došao je njen sin, Rađiv Gandi.
