Fridrih II, car Svetog rimskog carstva, pripadao je dinastiji Hoenštaufovaca. Bio je jedan od najenergičnijih i najsposobnijih vladara srednjeg veka. Često je bio u ratu sa Papskom državom, tako da je bio dva puta ekskomuniciran i jako ocrnjen u hronikama toga vremena. Papa Grgur IX ga je čak nazvao antihristom. Bio je prozvan čudom sveta. Govorio je devet jezika, a pisao je na sedam jezika u doba kad su mnogi vladari jedva bili pismeni.
Nalazio se na mnogim važnim pozicijama, te osim što je sedeo u carskoj stolici, bio je i: kralj Nemačke (1212—1250), kralj Sicilije (1198—1250), titularni kralj Soluna (1230—1239) i kralj Kipra i Jerusalima (1225—1228).
Sa druge strane, tadašnju javnost mnogo više je intrigirao njegov ljubavni život, posebno brak sa rođakom Jolandom iz Jerusalima koja je imala svega 14 godina.
Naime, ona je stila u pratnji svoje kume i rođake Anais de Brijen na dvor. Tokom celog putovana je strahovala kako će izgledati njen susret sa mužem.
Venčanje obavio predstavnik cara
Zvanično su se venčali u Akri, gde je cara predstavljao ambasador Herman fon Salc. Nakon toga, Jolanda i njena pratnja su se ukrcali na brod i isplovili. Četrnaestogodišnjoj nevesti je bilo suđeno da postane ključna figura na političkoj šahovskoj tabli. Njen glavni miraz bila je titula kraljice Jerusalima, koju je nasledila od majke. Njen otac, Jovan od Brijena, bio je naveden kao regent kraljevstva, a uslov braka bilo je obećanje Fridriha II da će zadržati svog tasta kao regenta dok god je živ, kao i da će okupiti vojsku i krenuti u krstaški rat kako bi povratio kraljevstvo od Saracena i Mavara. Bez ovoga, jerusalimska kruna je ostala samo lep simbol i pompezna titula, potkrepljena samo pečatima na papiru.
Buduća žena mu bila i rođaka
Sam papa je želeo ovaj krstaški rat, pa je uklonio sve prepreke dozvolivši brak uprkos njihovom bliskom srodstvu — Fridrih i njegova nevesta su delili prabaku. Ali kada je u pitanju profit, Katolička crkva je imala talenat da zatvara oči pred takvim "trivijalnostima".
Međutim, odnosi između Fridriha II i Rimske stolice bili su daleko od srdačnih. Papa je ekskomunicirao kralja četiri puta, kritikujući njegov način života, nepoštovanje društvenih normi i pravila, kao i njegove neobične, ponekad okrutne, naučne eksperimente. Na primer, kralj je želeo da zna kojim će jezikom dete govoriti ako se od rođenja u njegovoj blizini ne izgovori ni reč. Dadiljama koje su bile zadužene za novorođenčad bilo je zabranjeno da razgovaraju sa njima ili da ih čak dodiruju. Crkva je takođe bila nezadovoljna kraljevim prihvatanjem Mavara, okupivši ličnu gardu od šest stotina nevernika.
Ukratko, bilo je mnogo razloga za neslaganje, ali verovatnoća da će car Sicilije krenuti u krstaški rat i osloboditi Jerusalimsko kraljevstvo nadmašila je sve argumente protiv toga.
Prvi put se oženio 10 godin starijom
Fridrih je imao četiri godine kada mu je majka umrla. Od tada su ga odgajali muškarci, lišen ženske naklonosti i ljubavi. Sa petnaest godina oženio se Konstancom Aragonskom, prvom ženom koja mu je pokazala ljubaznost. Konstanca je bila deset godina starija i uspela je da probudi uzvratnu ljubav kod mladića. Imajući bezgranično poštovanje prema svojoj ženi, kralj ju je, nakon Konstancine smrti, odao počastima kakve niko drugi nije imao od tada. Naredio je da se sahrani u carskoj grobnici u Palermu, gde su mu sahranjeni otac i majka, i na njen grob je stavio svoju carsku krunu. Zajedno su imali samo jedno dete, sina, Henrija.
Istina, Frederik se nikada nije trudio da ostane veran svojoj ženi, a broj njegovih ljubavnica je bio beskonačan.
Brak sa Jolandom i prevara sa kumom
Pošto je pristao da se oženi Jolandom Aragonskom, kralj Sicilije nije imao nameru da poštuje bračni ugovor. Kada je brod sa njegovom nevestom stigao u Brizindi, u katedrali je održano drugo venčanje. Fridrihu je bilo teško da sakrije svoje razočaranje. Znao je da je Jolanda mlada, ali sa četrnaest godina, još uvek je izgledala kao dete, što je brak činilo nemogućim. Štaviše, devojka nije bila tako lepa kao što mu je rečeno.
I tako, u svojoj prvoj bračnoj noći, Njegovo Veličanstvo uputi svoje korake ka odajama njene kume Anais de Brijen.
Svadbena gozba je već bila završena, a ona je već išla na spavanje, kada se odjednom začulo okretanje ključa u njenoj sobi.
„Moraćeš da zameniš sestru u mom krevetu“, obratio se kralj uplašenoj devojci.
Sledećeg jutra, Fridrih je naredio da se spakuju kovčezi i, bez upozorenja oca svoje mlade žene, napustio Brizindi. Kada je njegov tast krenuo u poteru, dočekan je prilično hladno, kao i vest da je smenjen sa položaja regenta Jerusalimskog kraljevstva. Štaviše, Fridrih je zahtevao pedeset hiljada srebrnih maraka, koje je prethodno de Brijenu dao francuski kralj za odbranu Svete zemlje. Pošto je, ženidbom sa jerusalimskom kraljicom, i sam postao kralj, novac je pripadao njemu, rasuđivao je Fridrih.
Njihov kasniji porodični život bio je prilično nesrećan. Odbijanjem da učestvuje u krstaškom ratu, kralj je navukao gnev crkve i ponovo je ekskomuniciran. Fridrih je retko i nerado posećivao spavaću sobu svoje žene.
Njihovo prvo dete, devojčica krštena kao Margareta, umrla je gotovo odmah nakon rođenja. Ali 1228. godine, Jolanda je rodila dugoočekivanog sina, dečaka po imenu Konrad, predodređenog da postane kralj Nemačke.
Jolanda se nikada nije oporavila od porođaja. Međutim, godinu dana nakon rođenja sina, Fridrih je ipak krenuo ka Svetoj zemlji. Uspeo je da ubedi sultana al-Kamila da preda Jerusalim bez borbe, i sklopljeno je desetogodišnje primirje. Fridrih se krunisao za kralja Jerusalima u Crkvi Svetog Groba.
Šta se desilo sa kumom?
Anais de Brijen, koja je zamenila svoju sestru tokom njihove bračne noći, Rodila je caru Fridrihu II ćerku, koja je postala monahinja. Ništa više se ne zna o njenoj sudbini.
