Dijana je 2016. godina izašla u provod sa prijateljima i nikad se kući nije vratila: A poslednja poruka koju je poslala momku bila je jeziva

Nestanak Dijane Ker bio je jedna od najpoznatijih i najšokantnijih kriminalističkih misterija u Španiji poslednjih godina. Dana 22. avgusta 2016. godine, stanovnici malog obalnog grada A Pobra do Karaminjal u pokrajini Galicija primetili su na oglasnim stubovima postere sa slikom i opisom nestale devojke. Na njima je pisalo da se traži osamnaestogodišnja Dijana Ker – visoka 175 centimetara, teška 55 kilograma, duge tamne kose, braon očiju i vitke građe. U trenutku nestanka na sebi je imala šorts, majicu i patike.

Potraga bez rezultata

Policija, spasioci i brojni volonteri narednih dana i nedelja pretraživali su svaki deo gradića, obalu, okolna polja i šume. Uprkos ogromnom trudu i medijskoj pažnji, nije pronađen nijedan trag osamnaestogodišnje devojke. Njena fotografija visila je na svakom ćošku, a cela Galicija živela je u iščekivanju bilo kakve vesti.

Nestanak Dijane Ker ubrzo je prerastao u nacionalnu temu, o kojoj su izveštavali svi veliki mediji u Španiji. Javnost je bila potresena – nestala je ćerka iz ugledne porodice, u malom mestu gde su se svi poznavali.

Ko je bila Dijana Ker

Dijana Ker rođena je 12. avgusta 1998. godine u Madridu, u imućnoj porodici. Imala je mlađu sestru Valeriju, sa kojom je bila veoma bliska – devojke su delile sve, od tajni do svakodnevnih sitnica.
Roditelji, Huan Karlos Ker i Marija Lopes Pinel, razveli su se 2013. godine, ali su obe ćerke ostale u kontaktu s ocem, iako su živele sa majkom. Porodica je, uprkos razvodu, zadržala skladne odnose.

Majka i ćerke često su letovale u mirnom, slikovitom mestu A Pobra do Karaminjal, na atlantskoj obali Galicije, gde su imale letnju kuću. I te 2016. godine, kao i mnogo puta ranije, provele su leto tamo, uživajući u miru malog primorskog gradića – ne sluteći da će to biti njihovo najteže leto.

Sudbonosno veče

U nedelju uveče, 21. avgusta, Dijana je rekla majci da će se naći sa prijateljima u obližnjem parku, na svega nekoliko minuta hoda od kuće. Bila je raspoložena, vesela, i ništa nije nagoveštavalo tragediju.
Tokom večeri je razgovarala i dopisivala se s prijateljima, a oko pola tri ujutru odlučila je da krene kući. Na putu je srela poznanika s kojim je kratko popričala – to je bio poslednji dokaz njenog kretanja te noći.

Jutro koje se pretvorilo u noćnu moru: tragični nestanak Dijane Ker

Jutro 22. avgusta 2016. godine za Mariju Lopes Pinel, majku osamnaestogodišnje Dijane Ker, bilo je početak najtežeg perioda u njenom životu. Kada se probudila, primetila je da njena ćerka nije došla kući posle večernjeg izlaska sa prijateljima. U sobi je sve bilo netaknuto – krevet neuredan, torba na istom mestu, ali mobilni telefon Dijane bio je isključen. Mariju je odmah obuzeo strah koji se iz sekunde u sekundu pretvarao u paniku. Znala je da nešto nije u redu – Dijana nikada ranije nije ostajala van kuće bez javljanja.

Bez oklevanja, Marija je pozvala policiju i prijavila nestanak ćerke, dok je istovremeno pokušavala da stupi u kontakt s njenim prijateljima. Međutim, niko od njih nije znao gde je Dijana otišla nakon što je napustila park u kojem su se družili te noći.

Telefon koji je utihnuo

Istraga je započela odmah. Policija je zatražila pristup mobilnim podacima i proverila poslednje pozive i poruke koje je Dijana poslala pre nego što je nestala. Ubrzo je otkriveno nešto što je sve uznemirilo – poslednje poruke poslala je prijatelju iz Madrida, pišući mu da se plaši, jer je nepoznat muškarac prati i uznemirava na ulici.

To je bio poslednji kontakt sa njom. Prijatelj joj je odgovorio više puta, pokušavajući da je smiri i sazna gde se nalazi, ali Dijana više nikada nije odgovorila.

Tragovi koji su nestajali

Policija je pažljivo rekonstruisala rutu kojom je Dijana koračala te kobne noći – od parka gde se rastala s prijateljima, pa sve do ulice kojom je trebalo da prođe kako bi stigla do kuće.
Na tom putu, istražitelji su pronašli crnu gumenu narukvicu, gotovo identičnu onoj koju je Dijana nosila te večeri. To je bio jedini trag. Osim toga, nije bilo ničeg – nijedne torbice, nijednog komada odeće, nijednog svedoka koji bi mogao potvrditi šta se dogodilo.

Mračna i zlokobna ulica

Poslednji deo njenog puta vodio je kroz usku, slabo osvetljenu ulicu, na čijem delu nije bilo kamera za video-nadzor, niti mnogo prolaznika. To područje bilo je poznato po napuštenim garažama i starom noćnom klubu, koji više nije radio. Upravo tu je policija verovala da je Dijana nestala bez traga.

Ubrzo su se pojavili i navodni svedoci koji su tvrdili da su videli devojku kako ulazi u automobil u kojem su se nalazila nekoliko muškaraca, i da je kasnije izašla i prešla u drugo vozilo. Međutim, nijedno od tih svedočenja nije potvrđeno, a identitet navodnih osoba iz automobila nikada nije jasno utvrđen.

Nestanak Dijane Ker pretvorio se u nacionalnu tragediju. Španska javnost je danima pratila svaku vest, nadajući se da će devojka biti pronađena živa. Majka Marija, iscrpljena i očajna, neprestano se obraćala medijima, moleći da joj neko pomogne da pronađe dete.

I dok su dani prolazili, nade je bilo sve manje. Policija je nastavila potragu, ali bez ikakvih novih tragova – sve do trenutka kada je slučaj dobio neočekivan i šokantan preokret.

Istražitelji su razmatrali dve glavne verzije događaja. Prva je podrazumevala mogućnost da je devojka bila oteta od strane nekoga koga je poznavala, dok je druga hipoteza ukazivala na to da je njen nestanak mogao biti delo nekog neuračunljivog napadača. Prijatelj i bivši dečko osamnaestogodišnje Dijane izjavio je da je devojka nedavno upoznala jednog Marokanca, sa kojim je zajedno kupovala hašiš.

Mračne tajne porodice

Ubrzo su se u štampi pojavile informacije o navodnoj svađi između Dijane i njene majke, koja se dogodila nekoliko dana pre nestanka. Mediji su pisali da je devojka pretrpela nervni slom i da joj je bilo potrebno psihijatrijsko lečenje. Njena mlađa sestra Valerija navodno se takođe lečila iz sličnih razloga, a starateljstvo nad njom preneto je na njihovog oca. Sve je to podgrejalo sumnje da porodica krije neku mračnu tajnu.

Dijanini prijatelji tvrdili su da su sestre više puta bežale od kuće — posebno šesnaestogodišnja Valerija. Njihov odnos sa majkom bio je napet i pun sukoba, a, prema rečima poznanika, svađe su bile česte i burne. Zbog toga se javnost zapitala zašto je majka bila toliko uznemirena Dijaninim nestankom, ako je njena ćerka i ranije znala da nestane, ali bi se uvek vraćala kući.

U sredu, 31. avgusta, roditelji devojke nisu se pojavili na zakazanomobraćanju medijima. Porodični advokat objasnio je da su previše potreseni nestankom ćerke da bi mogli da istupe pred javnost.

Pukotine u porodici

Mediji su danima pisali o porodičnim sukobima i problemima u domu nestale devojke. Dana 11. septembra, list El Mundo objavio je tekst koji je bacio novo svetlo na porodične odnose. Otkriveno je da je Dijana već jednom nestala — u aprilu iste godine. Tada je pobegla od kuće na tri dana, isključila telefon i time pokušala da isprovocira majku. Rekla joj je da više ne želi da živi s njom. Ipak, majka tada nije prijavila nestanak policiji.

Novine su objavile i delove pisama koje su međusobno razmenjivale sestre, a iz kojih se videlo da su obe imale ozbiljne emocionalne poteškoće. Tokom prethodne godine, Valerija je više puta bila hospitalizovana, a jednom je, nakon što je predozirala lekovima na recept, njeno stanje bilo kritično.

Sve te informacije dodatno su zakomplikovale istragu i otvorile pitanje — da li je Dijanin nestanak bio rezultat porodičnih tenzija, psihičkih problema, ili nečeg mnogo mračnijeg?

U istrazi o nestanku Dijane nije bilo nikakvog napretka, a u međuvremenu je tužilaštvo pokrenulo postupak protiv porodice Lopez Penel zbog sumnje na zlostavljanje mlađe ćerke, Valerije. Javnost je bila sve uznemirenija, jer su se u medijima neprestano pojavljivali novi, uznemirujući detalji o porodičnim odnosima i mogućim tajnama koje su skrivali.

Dijanin odnos sa Marokancem

Istraga je i dalje trajala. Forenzički stručnjaci pažljivo su analizirali sve lične predmete koji su pripadali nestaloj devojci – njen češalj, četkicu za zube, računar, dnevnik i lekove koje je uzimala na recept. Policija je ispitivala sve koji su je poznavali, među njima i mladog Marokanca s kojim je, kako se ispostavilo, imala kratak i prilično buran ljubavni odnos.

Potraga za Dijanom odvijala se širom oblasti – pretraživane su šume, planine, jezera i reke u okolini mesta gde je poslednji put viđena. Poslednji signal sa njenog mobilnog telefona zabeležen je u oblasti grada Taragone, oko dvadeset kilometara od njenog doma.

I pored ogromnih napora i medijske pažnje, ni nakon dva meseca nije pronađen nikakav trag koji bi ukazao na to šta se desilo osamnaestogodišnjakinji. U oktobru 2016. godine u moru je pronađen njen mobilni telefon, ali ni to otkriće nije pomoglo u razjašnjenju misterije njenog nestanka. Policija je nastavila da ispituje svedoke, ali svi tragovi vodili su u slepu ulicu.

Novi zločin menja tok istrage

Jedan od saslušanih bio je i lokalni građevinski radnik, 41-godišnji Hose Enrike Abuin Gej, poznat pod nadimkom El Čikle. Iza sebe je imao kriminalnu prošlost — bio je optuživan za trgovinu drogom, pretnje i seksualne napade. Tokom ispitivanja tvrdio je da u noći nestanka Dijane nije bio u blizini mesta A Pobra do Karaminal, a njegovu verziju potvrdila je i supruga. Ipak, istražitelji su sumnjali da bi mogao imati veze sa nestankom, ali nisu imali dovoljno dokaza da ga optuže.

Sve se promenilo 25. decembra 2017. godine. Tog dana dogodio se incident koji je označio prekretnicu u istrazi. Nepoznati muškarac napao je devojku na ulici — pretio joj oružjem, pokušao da joj oduzme telefon i da je silom ugura u svoj automobil. Devojka je, međutim, imala sreće: prolazni par koji je tuda šetao priskočio joj je u pomoć i uplašio napadača, koji je pobegao.

Žrtva je odmah prijavila napad policiji i dala detaljan opis počinioca. Samo dan kasnije, policija je uhapsila 41-godišnjeg Hosea Enrikea Abuina Geja, istog čoveka koji je ranije dovođen u vezu sa Dijaninim nestankom. Kada je ponovo ispitana, njegova supruga je povukla prethodne izjave — priznala je da njen muž te noći zapravo nije bio s njom.

To priznanje otvorilo je potpuno novu fazu istrage i dovelo istražitelje na prag razrešenja slučaja koji je potresao celu Španiju.

Užasna istina koja je potresla Španiju

Nakon dugotrajnog ispitivanja i brojnih kontradiktornih izjava, Hose Enrike Abuin Gej, poznat kao El Čikle, konačno je priznao zločin koji je potresao čitavu Španiju.

U početku je tvrdio da je slučajno udario Dijanu kolima dok se vraćala kući po mraku, pa da je, u panici i strahu, pokušao da se otarasi tela. Međutim, nekoliko dana kasnije promenio je svoju priču i otkrio jezivu istinu: priznao je da je devojku oteo i ubio.

Rekao je da je Dijanu spazio u blizini plaže dok je hodala sama i da ju je, pod izgovorom razgovora, uvukao u automobil. Pokušao je da je siluje, ali se ona hrabro i odlučno branila. Kada je shvatio da neće moći da je savlada, zadavio ju je vlastitim rukama.

Kraj istrage i otkriće koje je šokiralo sve

Nakon skoro 500 dana istrage, u januaru 2018. godine, španska civilna garda konačno je pronašla telo nesrećne devojke. Ležalo je skriveno u dubokoj bunarskoj jami na području napuštene fabrike — svega dvesta metara od kuće u kojoj je sam zločinac odrastao.

Tokom potrage, Abuin je dugo odbijao da otkrije gde je sakrio telo, pokušavajući da manipuliše policijom i produži agoniju porodice Quer. Tek kada su dokazi postali neoborivi, priznao je gde se nalazi.

Sud mu je izrekao najstrožu kaznu — doživotnu robiju, sa mogućnošću uslovnog puštanja tek nakon odsluženih 35 godina zatvora.

Zločin nad Dijanom Ker ostao je duboko urezan u kolektivno sećanje Španaca kao simbol tragedije, bola i borbe za pravdu jedne majke koja nikada nije prestala da traži istinu o svojoj ćerki.