"Ja sam Dara iz Jasenovca: Pamtim glad, jauke dece i šišanje do gole kože, ali 1 stvar nikad ne mogu prežaliti"

Kada je 2021. godine premijerno prikazan film "Dara iz Jasenovca", javnost je saznala da iza potresne priče stoji stvarna osoba – Jelena Buhač Radojičić. Kao devojčica je preživela strahote u logoru Stara Gradiška, koji je bio deo sistema jasenovačkih logora smrti, a svoje iskustvo prenela je scenaristima i reditelju Predragu Gagi Antonijeviću.

Detinjstvo prekinuto užasima rata

Jelena je imala samo deset godina kada je odvedena u logor. Tamo je, kao i hiljade druge dece, bila izložena gladi, zlostavljanju i svakodnevnim scenama smrti. "Pred mojim očima su ubili jednu ženu jer je u kosi, u punđi, krila zlato", priseća se ona.

Ono što ju je najviše obeležilo jeste razdvajanje od porodice. Majku su joj odveli, a mlađeg brata su joj oduzeli. "Još uvek se nadam da je živ i da ću ga pronaći. To je rana koja nikada ne zarasta", ispričala je Jelena.

"Tu je bio krug – tako smo se tu šetali, išli i ja sam tražila od moje majke: Mama, ja sam gladna. Ona kaže: Jelo, ovde nema da se jede. A zašto nema? Pa ovo je logor. Znači, nisam bila ni svesna da sam ušla u logor. I kaže moja majka da sam ustala i da sam pogledala na sve četiri strane i da više nisam tražila, nisam se žalila da sam gladna.

Mlade žene su došle u logor. Kako su se stvorile ne znam, i išle su od porodice do porodice. Verovatno je to bile saradnice od gospođeBudisavljević, i govorile da se deca odvoje od majki, da će im biti bolje i da će imati lepo da jedu i sve. Ja nisam plakala što se odvajam od majke. Međutim, bosanska deca su mnogo plakala i to je jauk bio jako težak. Plakali su. Onda su nas jednog dana odvojili. Tužno malo, imali smo jednu fotografiju mog tate i ja sam tu fotografiju stavila u nedra. I majka je naravno, pošto nema puno stvari, videla da nema te fotografije i pitala: Ko je uzeo fotografiju i ja sam rekla da ne znam. I ona mi udari šamar i ja izvadim sliku i dam joj.

Mi prelazimo u neku zgradu do toga logora. To je bila isto zgrada na sprat. Ja mislim da ima negde i slika. Mi smo spavali negde u dvorištu na slami nekoj, a mala deca među njima i moj Ilija – gore na spratu. Moj brat Živko je uzeo proje i nosio njemu gore. Zašto ja nisam išla, to ne bih znala da kažem. I onda , kad smo krenuli iz Gradiške u tom transportu, ta moja sestra Mara je otišla gore i uzela Iliju, donela ga i nosila ga stalno, i brinula je o njemu u vagonu. Kad smo došli u Zagreb i ušli u tu kupaonici, Ilija je sedeo dole na betonu, hajde da tako kažem, jer kupatilo je od betona. Njega je uzela časna sestra i okupala. To sam videla. Ja sam se, kako sam se okupala, ni to ne znam, što kažu...Ko me šišao? Mislim da su civili bili ti koji su nas šišali do glave. Kad sam ja sela na stolicu za šišanje komentar je bio: Ovde ima dosta vaški."

Spas zahvaljujući hrabrosti Diane Budisavljević

Jelena je, poput mnoge dece iz logora, preživela zahvaljujući humanitarnoj akciji Diane Budisavljević. Ova Austrijanka, uz pomoć saradnika, uspela je da iz logora spasi više od 12.000 srpske dece. "Da nije bilo Diane, nas danas ne bi bilo. Ona je bila anđeo među ljudima", istakla je Jelena.

Život posle logora i večne traume

Rat joj je uništio detinjstvo i odneo 89 članova porodice. Sećanja na logor, kako je priznala, pratila su je decenijama. "Bude me noću strašne slike iz logora. Ni dan-danas nemam mira", ispričala je.

Uprkos svemu, Jelena je svedočila i govorila javno kako bi generacije znale istinu. Film "Dara iz Jasenovca" za nju nije samo umetničko delo, već dokument o istini koju je preživela: "Ovo nije samo moja priča, ovo je priča svih nas dece koja smo preživela Jasenovac. I onih koji nisu."

Istorijsko svedočanstvo

Ispovest Jelene Buhač Radojičić ne predstavlja samo ličnu tragediju, već i opomenu. Njene reči i danas odzvanjaju kao podsećanje na stradanja nevinih i na obavezu da se istina nikada ne zaboravi.