Kada je u pitanju psihologija, često smo sami sebi najveći neprijatelji. To posebno važi za ono što stručnjaci nazivaju efektivni IQ – praktičnu meru toga koliko zaista koristimo svoj mozak, a ne samo apstraktne brojeve sa testova inteligencije.
Drugim rečima, nije važno šta vam piše u rezultatu testa, već koliko ste u stanju da upotrebite svoj potencijal u stvarnom životu. Tu na scenu stupa niz loših navika koje nas tiho guraju unazad.„Psychology Today“ navodi nekoliko najčešćih mentalnih grešaka, a evo kako izgledaju u praksi:
1. Ne tretiramo mozak kao mišić
Najveća zabluda je da je inteligencija „fiksna“ i da se ne menja. Psiholozi to zovu teorija entiteta – uverenje da su sposobnosti urođene i nepromenljive.
Ali istraživanja govore suprotno: inteligencija raste kada se trenira, baš kao mišić.
Studija Blekvela i saradnika pokazala je da su srednjoškolci kojima je objašnjeno da mozak „jača“ kroz rad postepeno popravljali rezultate iz matematike, dok su vršnjaci sa fiksnim uverenjem ostali na istom nivou.
Poruka je jasna – način na koji pričamo sami sa sobom o svom potencijalu može da promeni naše rezultate.
2. Lišavamo mozak sna
San nije samo odmor, već trening za mozak. Tokom sna se reorganizuju i „cementiraju“ informacije koje smo tokom dana usvojili.
Studije pokazuju da 24 sata bez sna drastično pogoršavaju pažnju i vreme reakcije, dok čak i blagi nedostatak sna utiče na memoriju, raspoloženje i donošenje odluka. Drugim rečima – ako preskačemo san, sami sebi režemo kapacitet mozga.
3. Alkohol kao samosabotaža
Mnogi misle da „čaša vina ne škodi“, ali istraživanja pokazuju da je čak i umereno pijenje povezano sa oštećenjima mozga.
Velika studija na skoro 1800 ljudi pokazala je da teški alkoholičari imaju 133% veći rizik od vaskularnih lezija, a i bivši alkoholičari nose skoro isti rizik.
Čak su i Alchajmerovi markeri (tau proteini) bili znatno češći kod onih koji su pili.
Dakle, svaka čaša vredi dobro promisliti – jer mentalna bistrina dugoročno nema cenu.
4. Mozak bez strukture
Bez plana i organizacije, čak i najbolji mozgovi lako skliznu u haos. Prokrastinacija nije bezazlena – ona doslovno menja našu izvršnu funkciju.
Studija Rinaldija (2021) pokazala je da studenti sa izraženim odlaganjem obaveza imaju merljive smetnje u izvršnim funkcijama.
Zaključak: mozak voli strukturu. Rokovi, rutina i kontinuitet nisu neprijatelji kreativnosti – oni su temelj na kome kreativnost može da raste.
5. Mozak u lošem društvu
Okruženje oblikuje naš um više nego što mislimo. Ako stalno konzumiramo tračeve, bes i površne sadržaje, naš mozak će se prilagoditi naniže.
Longitudinalne studije pokazuju da se čak i emocije šire kroz društvene mreže – negativna raspoloženja prelaze sa osobe na osobu i utiču na grupu.
Drugim rečima, ono čemu izlažemo mozak postaje njegova „dijeta“. A ako je dijeta loša – i mentalni rezultati biće slabi.
Šta je zajedničko svim ovim navikama?
Sve one uspevaju tamo gde nema samosvesti. Dokle god ne prepoznajemo šta radimo pogrešno, osuđeni smo da greške ponavljamo.
Ali dobra vest je da promena počinje upravo time – imenovanjem i prepoznavanjem navike.
Bilo da se radi o zaštiti sna, ograničavanju alkohola, boljoj strukturi dana ili izboru društva, svaka odluka u pravcu svesti i discipline otvara vrata ka jasnijem, oštrijem i kreativnijem umu.
(Stil/ Nova)
