Sveti Ilija, u narodu poznat kao Ilija Gromovnik, jedan je od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavnom svetu, naročito na prostoru Balkana. Njegov dan – 20. jul po starom, odnosno 2. avgust po novom kalendaru – praznuje se sa strahopoštovanjem, jer se veruje da tada nebo progovara, a Gromovnik kreće na nebeska kola da kazni grešnike i osveti nepravdu.
Ko je bio Sveti Ilija?
Sveti Ilija je starozavetni prorok koji je živeo u 9. veku pre nove ere, za vreme cara Ahava u Izraelu. Njegovo ime na hebrejskom znači „Bog je moj Gospod“, a isticao se nepokolebljivom verom u jednog Boga u vreme kada su ljudi sve više počeli da se klanjaju lažnim idolima i božanstvima, naročito Vaalu.
Ilija je bio poznat po čudima: zatvorio je nebo da ne pada kiša tri godine, vaskrsao mrtvog dečaka, sišao ognjem s neba i, prema predanju, nije umro već je živ uznesen na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Zato se smatra da će se Ilija pojaviti opet pred kraj sveta, kao svedok Božije istine.
Zašto Gromovnik?
U narodnoj tradiciji, Sveti Ilija je postao Gromovnik – onaj koji upravlja munjama, vetrovima i kišom. Veruje se da gromovima gađa đavole i zle duhove, pa zato na njegov dan ne treba raditi, kako ne bi izazvali njegovu srdžbu.
U mnogim krajevima Srbije i regiona ljudi ne smeju da rade teške poslove u polju, ne peru veš, ne koriste metalne alate, ne kreću na put, a često se ni ne kuva. Toga dana se u mnogim mestima služi liturgija, kolju se jagnjad i prave se velika okupljanja — posebno ako neko slavi Ilindan kao krsnu slavu.
Simbol borbe, sile i nebeske pravde
Za razliku od mnogih drugih svetitelja koji se povezuju sa mirom i blagodaću, Sveti Ilija je simbol božanske sile, ognja, pravednog gneva. On ne donosi utehu kroz tišinu, već poruku kroz grmljavinu. U ikonografiji se prikazuje kako vozi ognjena kola kroz oblake, sa podignutom rukom i strogim pogledom.
U narodnom verovanju, Ilija delom zamenjuje staroslovenskog boga Peruna, gospodara groma i neba, što objašnjava koliko je duboko ukorenjen u duhovni identitet našeg naroda.
Dan kad Neretva doziva svoje žrtve
Stara legenda kaže da jednom godišnje, u noći između 1. i 2. avgusta, kada je Sveti Ilija, reka Neretva svojim čudnim šumom – neki se zaklinju da je to rika – doziva svoje žrtve.
Prema legendi, iz dubokih virova i brzaka tada dopire rika čudesnih podvodnih bića, koja se okupljaju i odabiru svoju žrtvu. Stanovnici njenih obala znali su da se svakog 2. avgusta, posebno u vreme podnevne molitve, ne smeju kupati i tražiti osveženje u njenim dubinama. Roditelji su brižno pazili da im deca toga dana ne idu na Neretvu na kupanje. Ta rika u toploj i mirnoj letnjoj noći dopirala je do ušiju samo onih koji su reku voleli i poštovali njena pravila.
Svetac kojeg poštuju Jevreji, hrišćani i muslimani: Do podne Ilija, popodne Alija
Svakog 20. jula, katolici slave Svetog Iliju, starozavetnog sveca koji se smatra prethodnikom proroka. Ovaj svetac je poštovan i među pravoslavcima, muslimanima i Jevrejima. Svi imaju različite datume slave. Katolici u BiH ga obeležavaju 20. jula i kao zaštitnika Bosne i Hercegovine, piše Aura.ba. U bošnjačko-muslimanskoj tradiciji taj dan se zove Aliđun (Alijin dan) i slavi se 2. avgusta. Tada i pravoslavci slave svog Svetog Iliju.
Kako su u BiH narodi izmešani, a svi se običaji poštuju, u narodu se rodila izreka da je 2. avgusta do podne Ilija, a popodne Alija. Sveti Ilija, poznat kao „Ilija gromovnik“ zbog svoje vlasti nad kišom i grmljavinom, povezan je sa narodnim verovanjem da vremenske prilike na ovaj praznik utiču na rod lešnika.
