Nije tvoja dužnost da tolerišeš nepoštovanje samo da bi sačuvao/la mir. Nije tvoja odgovornost da budeš "fina osoba" dok neko prelazi tvoje granice. Neki ljudi razumeju samo jedno – kad ih jasno, mirno i odlučno postaviš na svoje mesto. I zato, nauči da ne ćutiš kada osećaš da te ponižavaju. Ovo su tri ključna načina da zaštitiš svoje dostojanstvo.
1. Oštro, jasno, bez osmeha – ponekad mora baš tako
Postoje ljudi koji razumeju isključivo jezik granica. I to ne mekih, nego čvrstih. Njima ne prolaze nagoveštaji, nisu osetljivi na suze, ne reaguju na pasivnu agresiju. To su oni kojima, u prenesenom smislu, moraš da "lupiš po ruci" da bi shvatili: ovde ti nije dozvoljeno da gaziš.
Jedan psiholog je rekao: "Neki shvate tek kad zagrmi. Pre toga se prave da je lepo vreme."
Ako ti neko upućuje ponižavajuće reči, ne moraš da ostaneš ljubazan/na. Ne moraš da se osmehuješ, da se našališ, da prećutiš. Imaš pravo da kažeš:
"Nemoj tako da razgovaraš sa mnom."
I da, to je teško – pogotovo ako si naučen/a da budeš "prijatna osoba". Ali zapamti: prijatnost nije isto što i ispravnost. Trpeti ne znači biti snažan. Snažan je onaj ko ume da kaže:
"Ne osećam se dobro. Prestani."
2. Govori – jasno, mirno, u lice
Nekada ljudi ni ne znaju da nas povređuju. Njima je to "šala", "normalno", "kako su odrasli". A mi ćutimo, smeškamo se, pa puknemo – i oni ostanu zbunjeni.
Zato ne čekaj da eksplodiraš. Ne govori kroz suze, ne preko trećih osoba. Kaži odmah:
"Ne prija mi kada to govoriš. Osećam se loše i ne želim takvu komunikaciju."
Možda neće uvek imati efekta, ali ako ne kažeš ništa – ništa se neće ni promeniti. A kad kažeš, možda druga strana bar zastane i razmisli.
3. Smanji kontakt – bez griže savesti, bez drame
Nekada je najbolja zaštita – distanca. Ne moraš da praviš scenu, da tražiš izvinjenje, da "raskidaš". Samo se postepeno povuci. Manje razgovaraj, ne javljaj se odmah, ne iniciraj susrete. Uvedi kontakt "zdravo-doviđenja" – i ne osećaj krivicu zbog toga.
Teško je, naročito ako je u pitanju bliska osoba – član porodice, kolega, stari prijatelj. Ali seti se: ako ti neko stalno nanosi štetu, to nije tvoj čovek. Bez obzira na prošlost, bez obzira na opravdanja.
Nekad je dovoljno da se povučeš samo malo. Da se prebacite na poruke. Da ostaviš vremena između susreta. Da udahneš.
Jer kako je pisao Bulgakov:
"Nikada ništa ne tražite. Pogotovo ne od onih koji su jači. Sami će ponuditi, sami će dati."
Isto važi i za poštovanje. Ne treba ga tražiti. Poštovanje se vidi po postupcima. Ako ga nema – idi dalje.
Ne moraš biti psiholog da znaš kad ti neko ne prija
Ako se stalno osećaš ignorisano, poniženo ili umanjeno – to nije zato što si previše osetljiv/a. To je zato što si u društvu nekog ko ne zna drugačije. I to nije tvoja dužnost da ga popravljaš.
Nije tvoj posao da svima objasniš ko si i šta zaslužuješ. Postoje ljudi kojima nikada nećeš "leći". I to je u redu.
Kao što je rekao Konfučije: "Ne govori onome ko ne traži znanje. Ne podučavaj onog ko ne želi da nauči."
A poštovanje se ne zaslužuje. Poštovanje se oseća. Ili ga ima – ili ga nema. Kad ga nema, idi. Bez buke. Bez objašnjenja. Samo idi.
