Otišla sam kod vračare da pričam sa mužem Aleksom koji se ubio pre 11 godina: Ono što mi je rekao o našim ćerkama ostavilo me bez reči

Deset godina nakon što je izgubila partnera Aleksa, koji je sebi oduzeo život, britanska novinarka i majka dvoje dece, Šarlot Krips, odlučila je da se upusti u nešto što mnogima deluje kao nemoguće ili čak suludo – pokušaj da stupi u kontakt s njim, s one strane smrti. Potraga za odgovorima, utehom i možda, najsuptilnijim znakom da ljubav ne prestaje ni kad telo nestane, odvela ju je kod poznate britanske medijumke Amarilis Frejzer.

„Prošlo je više od deset godina otkako sam poslednji put razgovarala sa Aleksom, ocem moje dece. Te noći 2014. godine, poslednji put smo sedeli zajedno na našem ružičastom kauču u stanu u Noting Hilu. Sutradan ga više nije bilo“, piše Šarlot na početku svoje kolumne.

U trenutku njegove smrti, bili su usred procesa vantelesne oplodnje. Sanjali su o tome kako će jednog dana imati pravi kamin, pili kineski čaj koji je navodno povećavao plodnost, a njihovo štene Magls dremalo je kraj njih. Sve je delovalo mirno. Ipak, Aleks je nosio borbu koju Šarlot tada nije mogla da sagleda u punom obimu.

Danas, ona živi sa ćerkama Lolom (9) i Libertinom (7), koje je rodila nakon Aleksove smrti, koristeći njegov zamrznuti uzorak iz IVF klinike. Iako su fizički bez oca, Šarlot se pita – da li on zna za njih? Da li je nekako uz njih, i dalje?

Vođena tim pitanjima, zakazala je seansu sa Amarilis Frejzer – bivšom manekenkom i sada spiritističkom medijumkom, a kod nas takve žene nazivaju vidovnjakinjama, koja tvrdi da može komunicirati s mrtvima. Ova neobična žena opisuje sebe kao „elegantnu čistačicu negativne energije“ i specijalizovana je za pročišćavanje prostora od duhovnih prisustava.

Kada se neverovatno poklopi sa stvarnošću 

I pre nego što je seansa formalno počela, Amarilis je izgovorila rečenicu koja je Šarlot zatekla: „Aleks viče ‘juhuuu’, presrećan što ste se povezali.“ A zatim, neobjašnjivo precizno, upitala: „Zašto mi pokazuje cipele?“ To je bio trenutak kada je Šarlot gotovo ispustila telefon. Aleks je bio opsednut obućom. Njegove dizajnerske mokasine i patike još stoje u ormaru, kao tihi svedoci njegovog života.

Kako je seansa odmicala, nizale su se podudarnosti. Amarilis je opisala Aleksa, njegov humor, način govora, pa čak i kako je preminuo – sve bez da je Šarlot išta otkrila. Ponovila je i reči koje je Aleks ostavio u oproštajnoj poruci: „Žao mi je zbog bola i gubitka.“ Te reči nikada nisu bile objavljene, ni u tekstovima ni na društvenim mrežama.

Kada se neverovatno poklopi sa stvarnošću

Videla je i njihove ćerke. Opisala je Lolu kako pleše u kuhinji – što se zaista dešava svakodnevno. Primetila je Libertinu pronicljivost i lukavost, rekavši da je to dar koji ne treba sputavati. Pomenula je i da bi Aleks voleo da ih Šarlot ne grdi zbog nereda, već da uživa u kreativnom haosu.

A onda – još jedno zapanjujuće otkriće. Pitala ju je da li zna za zub njene ćerke. U tom trenutku nije. Dan kasnije, Libertin zub je počeo da se klima – drugi koji će ispasti.

Kako se razgovor bližio kraju, vidovnjakinja je prenela da je Aleks u „isceljujućem, blaženom prostoru“ i da je potpuno u miru. Amarilis je sama preživela dve kliničke smrti i opisuje taj „drugi svet“ kao nešto neopisivo lepo – svetlost, muzika, spokoj koji prevazilazi sve što poznajemo.

Uprkos početnom skepticizmu, Šarlot je osetila nečiju prisutnost.

„Kao da je bio tu, u sobi. Kao da me gleda, kao da me razume. Kao nekad. Čak mi je rekao o ćerkama nešto što me zaprepastilo - starija liči na mene, mlađa je ponela tvoj karakter“. Nizali su se trenuci prepoznavanja: njegove oči u detetu, njegove šale, pa čak i imena – Rebeka i Rupert – imena njene polusestre i njenog partnera, koje nijedna pretraga ne bi mogla lako povezati s njom.

Kada bol ustupi mesto miru

Na kraju, Amarilis joj je rekla da svi možemo komunicirati sa preminulima – kroz znake, svetla koja trepere, zujanje u ušima, osećaje koje ne možemo racionalno objasniti.

I dok je kraj čitanja skrenuo ka astrologiji, najavama buduće ljubavi i nasledstva, Šarlot to ne vidi kao nešto što je umanjilo prethodno iskustvo. Naprotiv – ostala je s osećajem lakoće, kao da je skinula teret s duše.

Nakon seanse, razgovarala je s Aleksovom majkom. Svaki put kad bi ponovila njegove poruke, telo bi joj prolazio talas – emotivni, neobjašnjivi, ali snažan.

Njene ćerke veruju da ih tata posećuje kao leptir. Nedavno je crveni leptir sleteo redom na nju, pa na Lolu, pa na Libertinu glavu – i na kraju na njihovog psa. Devojčice su rekle prijateljima: „Tata nas gleda kao leptir.“

„Kada je Aleks umro, mislila sam da je to kraj. Kraj ljubavi. Kraj nade. Osećala sam samo tugu, krivicu, bes. Pitala sam se – da li sam mogla da ga spasim? Ali sada, po prvi put, osećam da mogu da pustim sve to. Znam da zna za Lolu i Liberti. Znam da nas pazi. I da, možda zvuči ludo, ali više me nije briga. Ova seansa me je utešila. Učinila me srećnijom. I znam da bi Aleks bio srećan zbog toga.“

Stil / Blic žena