Početkom marta 1998. godine, jedanaestogodišnji Rui Pedro iz Portugala nestaje u blizini majčinog radnog mesta, da bi 3 godine kasnije, njegova fotografija bila pronađena u bazi podataka Wonderland Club-a, kriminalističke grupe za dečju pornografiju. Ovo je poslednji put da ga je iko ikada video.
4. marta 1998. godine, u Lousadi, Rui Pedro je uzeo svoj bicikl posle ručka oko 14 časova i svratio do kancelarije svoje majke, koja se nalazila preko puta njegove kuće. Pitao ju je da li može da izađe sa prijateljem, dvadesetjednogodišnjim kamiondžijom Afonsom Dijasom. Njegova majka je to odbila i rekla mu da se igra na terenu iza njene kancelarije. Na komadu zemlje koji je korišćen kao trkalište za konje.
Između 17 i 18 časova, njegov tutor zove roditelje i kaže mu da se Rui Pedro nije pojavio na njihovom sastanku u 17 časova. To mu je bilo čudno, jer on nikada ranije nije propustio čas. Vest se odmah proširila i formirala se potraga. Kako su počele potrage, komšija je pronašao Rui Pedrov bicikl sakriven u žbunju blizu trkališta, gde je dete viđeno kako ga vozi.
Pošto je Rui Pedro pitao da li može da se nađe sa Afonsom, pažnja svih se usmerila na njega. Afonsa su pitali da li je video dečaka, na šta je on odgovorio da nije, na veoma neobičan i miran način, prema rečima Rui Pedrovog kuma. Kasnije, nekoliko ljudi se seća da su videli Afonsa kako razgovara sa Ruijem Pedrom na trkačkoj stazi iz crnog Fijata Uno, automobila njegovog brata. Treba napomenuti da je upravo tamo pronađen Ruijev bicikl.
Afonsov brat mu je pozajmio auto kako bi ga odvezao na obavezni godišnji pregled, na koji je kasnije potvrđeno da se nikada nije pojavio, jer je ceo dan proveo vozeći se po gradu, bez cilja. Policija ga je potom odvela na ispitivanje. Kada je ispitivanje završeno, Ruijev deda se suočio sa njim u policijskoj stanici, očajnički ga pitajući gde mu je unuk, nudeći mu sve što želi u zamenu za odgovor. Afonso počinje da plače i kaže mu da nije znao, ali da ako žele da ga pronađu, trebalo bi da zatvore sve granice, jer je verovatno već bio veoma daleko, na putu ka stranim zemljama.
Odmah nakon ove izjave, Ruijev rođak, Andre, pokušao je da ga suoči sa razgovorom koji je Afonso vodio sa njim i Ruijem Pedrom. Afonso mu je rekao da ućuti i počeo je da mu preti, ali Andre nastavlja govoreći da je Afonso pozvao oba dečaka da „idu kod prostitutki“ i da se sastanu sa njim na mestu koje se zove Kinta da Kostilja (farma Kostilja). Ali Andre nije otišao jer mu je majka to zabranila.
Njegov kum kasnije je ispoljio svoje potpuno razočaranje i ogorčenje zbog policije, pošto su odbili da priznaju ovaj slučaj kao otmicu i vodili su ga više kao slučaj potrage i spasavanja, pošto su mislili da se negde srušio ili je jednostavno previše odlutao. Kako je slučaj počeo da dobija ogromnu medijsku pažnju, porodica je počela da prima desetine telefonskih poziva u kojima su ljudi tvrdili da je Rui Pedro sa njima ili nudili druge tragove. Čak se seća i jednog konkretnog poziva gde je dete sa glasom potpuno istim kao Rui Pedrov, prema njegovim rečima, neprestano dozivalo svoju mamu, samo da bi mu telefon bio oduzet i neko drugi prekinuo poziv.
Odluka policije je bila da ne prati nijedan trag koji je stigao telefonom.
Mesec dana kasnije, novinar Nuno Rogeiro piše izveštaj o pariskom Diznilendu za časopis Karas. Između svih fotografija koje je snimio, jedna posebna slika se ističe: sedeći iza svoje porodice u tunelu Pinokio, nalazi se mali dečak pored čoveka obučenog u crveno. Ovaj dečak jako liči na Ruija Pedra. Njegova majka veruje da je to bio on. Rogeirove fotografije je zaplenila policija, ali ništa od toga nije bilo. Do danas, to ostaje samo sumnja. Inače, jedna od devojčica na slici kada je odrasla postala je advokatica Ruijevih roditelja na suđenju Afonsu Dijasu 2011. godine.
U septembru iste godine, britanska policija razbija pedofilski lanac Vonderlend klub koji je delovao uglavnom onlajn i funkcionisao kao baza podataka hiljada slika i video zapisa. Između njih je nekoliko slika Ruija Pedra. Britanska policija se plašila da je mališan ubijen nakon što su ga zlostavljali. Do danas, ovo ostaje jedini fizički dokaz o tome gde se Rui Pedro nalazi. Iz nekog razloga, ovo nije baš poznat deo njegove priče. Iako su Vikipedija, nekoliko članaka iz drugih zemalja, nacionalne vesti Portugala i njegova majka potvrdili da je to on, kao i Interpol i britanska policija, portugalska policija je odbacila ovaj dokaz.
Godine 2006, formiran je novi istražni tim i svi ovi tragovi su pregledani. Zaključili su da ovaj konkretan trag ne vodi nigde relevantno, i stoga Afonso Dijas nije bio samo poslednja osoba koja ga je videla živog, već je bio i odgovoran za nestanak Rui Pedra. Sam Interpol ima specijaliste za ove slučajeve i oni su izvršili pozitivnu identifikaciju. 16 dece je pozitivno identifikovano na tim slikama, a Rui Pedro je bio jedan od njih.
Ono što bode oči u ovom slučaju je što je 2002. godine u Portugalu izbio veliki slučaj gde su vladina institucija koja je trebalo da pomaže deci, nekoliko ljudi u vladi i nekoliko poznatih ličnosti bili umešani u pedofilski lanac nekoliko godina u to vreme. Takođe je postojala potvrda da je barem jedan pedofil iz Kluba Čudesa, „Irski Dejv“, živeo u Algarveu u to vreme.
U narednim godinama, policija gradi slučaj protiv Afonsa Dijasa, koji je uvek tvrdio da je nevin, na osnovu ključnih iskaza nekoliko svedoka. Njegovo suđenje počinje 2011. godine. Ovi iskazi dolaze od Alsine Dijas, prostitutke kojoj je Afonso Dijas odveo Ruija Pedra, i 3 Ruijeva prijatelja, koji su ga videli zajedno sa Afonsom. Evo šta se dogodilo nakon što je Rui Pedro otišao da se igra na konjskom trkalištu:
Rui Pedro nije poslušao majku. U 15 časova, čekao je Afonsa na hipodromu. Kada je stigao u Fiat Unu, Rui Pedro je ostavio svoj bicikl i ušao u auto, prema rečima trojice njegovih prijatelja koji su sve videli. Prošli su autoputem 106 (Estrada Nacional 106) do Lustoze. Zaustavili su se da razgovaraju sa Alsinom Dijas, kojoj je Afonso platio 10 evra da ima seks sa dečakom. Rekao joj je da Rui Pedro ima 14 godina.
Dete je izašlo iz auta i došlo do nje, ali je počelo da plače. Ona ga je odvela u sredinu šume, stavila mu ruke na ramena i pitala ga zašto plače. Rui Pedro joj je rekao da ga je Afonso naterao da dođe, ali da nije hteo i da njegova majka nije znala da je tamo. Dečak joj je takođe rekao da mu je Afonso ujak.
Pošto je dečak oklevao i bio nervozan, čekali su tamo 15 minuta, bez ikakvog seksualnog kontakta, a zatim su se vratili. Rui Pedro je ušao u auto, a Alsina veruje da su odjurili u bordel 500 metara odatle. U 18:45, Afonso stiže sam kod svoje devojke u Freamunde.
Marija de Fatima, još jedan svedok koji je radio u vatrogasnoj stanici, navodi da je zapravo videla Ruija Pedra kako razgovara sa muškarcem u crnom automobilu oko 14 časova, ali nije mogla da vidi ko je vozač. Istog dana, kada su svi bili u policijskoj stanici, Afonso joj je rekao da je on taj koji razgovara sa Ruijem Pedrom. Navodno, Rui Pedro je napustio svoju kuću posle ručka, sastao se sa Afonsom, otišao da pita njegovu majku da li može da ide sa Afonsom, a zatim se ponovo sastao sa njim. Marija takođe otkriva da ju je tog dana Afonso posetio u vatrogasnoj stanici nakon njihovog susreta u policijskoj stanici i delovao je veoma zabrinuto, pitajući je da li zna ko je on i da li zna kako mu izgleda auto.
Nekoliko Ruijevih prijatelja izveštava da je Afonso bio neverovatno opsednut njim dve nedelje pre nego što je nestao. Znao je sve o njegovom životu, gde je, s kim je i šta će raditi sledećeg dana. To su bili i dečaci koji su bili su svedoci kako Rui Pedro ulazi u Afonsov automobil, jer su svi zapravo planirali da igraju fudbal na tom terenu dan ranije, ali kada je Rui Pedro razgovarao sa Afonsom, on im je signalizirao da ipak neće igrati i ušao je u automobil.
Deca su razgovarala sa policijom u vreme nestanka, ali su njihova svedočenja odbačena. Sećaju se da se policija ponašala kao da lažu. Tek 2011. godine su uzeti kao verodostojni svedoci. Isto se dogodilo i sa Alsinom Dijas. Uzeli su njen iskaz tada, ali su ga odbacili iz nekog razloga koji čak ni glavni istražitelj tima iz 2006. godine ne može da razume.
Rui Pedrova sestra kaže za list „Publiko“ da je skandalozno što je njihova porodica otvorila vrata Afonsu, a on je na kraju uradio tako nešto. Ona se seća da su Rui Pedro i Afonso bili dobri prijatelji, jer je Afonso bio stariji i stoga uzbudljiv novi izvor znanja za dete, a Afonso se dobro slagao sa njim jer je i sam bio veoma detinjast. Ona se takođe seća situacije koju je smatrala neverovatno čudnom, a koja se dogodila godinu dana pre nestanka njenog brata, kada je Afonso odlučio da fotografiše nju i Ruija Pedra. Nikada ranije to nije uradio.
Rui Pedrov lekar takođe daje svedočenje, i ispostavlja se da je dete patilo od epilepsije. S obzirom da nije imao lekove sa sobom, mogao bi da pati od uzastopnih epileptičnih napada, što bi verovatno izazvalo teško oštećenje mozga ili još gore.
Afonsov alibi za to popodne nije nikako verodostojan. On kaže da Rui Pedro nije ušao u njegov automobil, iako su 3 Rui Pedrova prijatelja rekla da jeste, i da se samo odvezao do Pasos de Fereire, obližnjeg grada, i seo u automobil ispred apoteke Čaves na neko vreme. Zatim je izašao i otišao u šetnju, razgledajući izloge i šta sve ne, pošto mu se grad toliko dopao. Nakon toga, odvezao se do kuće svoje devojke. Afonso Dijas je osuđen na 3 godine zatvora, od kojih je odslužio samo 2/3, nakon čega je pušten iz zatvora.
Ovaj slučaj je imao tako očigledne tragove, brojna svedočenja da je policija odlučila da ignoriše i ne može čak ni da objasni zašto. Čvrsto se veruje da je Afonso prodao Ruija Pedra, ali činjenica da je imao epilepsiju takođe pokreće izvesne sumnje u to da li bi mogao da preživi nekoliko meseci ili ne. Doktor je rekao da u retkim okolnostima, osoba sa epilepsijom može da pati od gubitka pamćenja. Dakle, postojala je šansa da je Rui Pedro mogao biti tamo negde i jednostavno zaboraviti svoju prošlost zbog napada. Iako retko, to bi takođe moglo imati smisla. Ipak, najverovatnije se nikada neće znati sa sigurnošću.
