U oktobru 1994. godine, Suzan Smit iz Juniona u Južnoj Karolini, pokrenula je nacionalnu potragu za svojim nestalim sinovima - trogodišnjim Majklom i četrnaestomesečnim Aleksandrom - u suzama tvrdeći da joj je automobil u kojem su na zadnjem sedištu bili njeni sinovi ukrao neidentifikovani crnac.
Devet dana je održavala ovu laž, čak se i pojavljivala na nacionalnoj televiziji zajedno sa svojim bivšim suprugom, Dejvidom Smitom, moleći se za njihov bezbedan povratak.
Ova srceparajuća priča je zahvatila celu Ameriku, sve dok se nije pojavila razarajuća istina: sama Suzan je vezala svoju decu u auto-sedišta i namerno gurnula svoju Mazdu u jezero, udavivši ih.
Slučaj se raspleo kada su istražitelji primetili nedoslednosti u njenom iskazu.
Naime nije bilo dokaza o krađi automobila, a dubina jezera sugerisala je da vozilo nije moglo slučajno potonuti.
Pod intenzivnim ispitivanjem, Smit je konačno priznala krivicu. U početku je tvrdila da je i ona pokušala da sebi oduzme život, ali nije mogla da to učini.
U prtljažniku su bili Suzanin venčani album, venčanica i drugi delovi njenog života za koje tužioci veruju da je pokušavala da uništi. Na kraju je Suzan otkrila da je počinila ovaj nezamisliv čin u nadi da će ponovo uspostaviti vezu sa bogatim lokalnim muškarcem koji navodno nije želeo decu.
Smitova je imala aferu sa bogatim sinom svog šefa, koji je upravo raskinuo sa njom jer nije želeo decu, ona je radila u lokalnoj tekstilnoj fabrici sa svojim ljubavnikom, ali kada je dobila njegovo pismo o raskidu, donela je užasnu odluku, jer je verovala da će, nekako, ako nema dece, on želeti ponovo da bude sa njom, zato je spakovala ceo taj deo svog života i gurnula ga u to jezero.
Suđenje je razotkrilo njenu smišljenu obmanu, uključujući njene uvežbane televizijske nastupe i manipulativne molbe. U julu 1995. godine, porota je odbacila njenu odbranu privremene neuračunljivosti, osudivši je za dvostruko ubistvo. Osuđena je na doživotni zatvor.
Smitin zločin nije samo uništio njenu porodicu, već je i pokrenuo debate o mentalnom zdravlju, medijskim manipulacijama i društvenim pritiscima sa kojima se suočavaju mlade majke. Slika kako plače pred kamerama - znajući da su joj sinovi već mrtvi - ostaje jedan od najjezivijih primera roditeljske izdaje u modernoj istoriji kriminala.
