Krstin Hetfild je bila osmogodišnja učenica drugog razreda u osnovnoj školi Traub u Midvest Sitiju, Oklahoma. 13. maja 1997. godine, njena majka, Šenon Mekkrosan, ušuškala je nju i njenu trogodišnju sestru Fejt u krevet, a kasnije je i sama otišla na spavanje.
Negde oko 3 sata ujutru, Šenon je čula kukanje iz spavaće sobe devojčica, ali Fejt je ponekad pričala u snu, pa je jednostavno pretpostavila da je to ona. Vrata dečije sobe su bila zatvorena, što je bilo čudno, jer su devojčice obično spavale sa otvorenim vratima. Otvorila je vrata, ali nije ušla unutra.
Sledećeg jutra, Šenon je ušla u spavaću sobu svojih ćerki i otkrila da Kirsten nema. Šenon se prisetila: „Apsolutno sam paničila. Trčala sam napred-nazad od kuće do kuće. Na kraju sam se vratila u kuću i pozvala policiju.“
Istražitelji su upali u kuću na Džet Drajvu. Po ulasku u spavaću sobu, otkrili su da je prozor bio zatvoren, ali otključan. Na prozorskoj dasci spavaće sobe, istražitelji su pronašli nekoliko mrlja krvi. Zatim su pretražili dvorište, gde su pronašli još krvi na drvenoj ogradi visokoj dva metra. Takođe su naišli na Kirstenin donji veš.
Istražitelji su se odmah uplašili da je Kirsten oteta. U pokušaju da pronađu njenog otmičara, zatražili su od svih lokalnih preduzeća da predaju snimke sa nadzornih kamera od te noći, kako bi videli da li je neka uhvatila odbeglog otmičara. Obližnja prodavnica imala je snimak čoveka koji traži informacije o Džet Drajvu, gde je Kirsten živela.
Zajednica je skočila u akciju i počela da traži Kirsten. Pomagao im je Centar za potragu za Hajdi iz Teksasa, koji je doleteo da učestvuje u potrazi. Leci o nestalim osobama opisivali su Kirsten kao visoku oko 1,2 metra i tešku oko 23 kilograma. Imala je smeđe oči i dugu smeđu kosu. Kada je poslednji put viđena, nosila je belu majicu sa natpisom.
Dani su nastavljali da prolaze bez novog razvoja događaja, a istražitelji su priznali da su zbunjeni. Kapetan Sesil Frajmajer je izjavio: „Ne znamo. Nemamo dovoljno tragova za jedan određeni pravac.“
Sledeće nedelje, neki komadi odeće su otkriveni duž severoistočnog dela Oklahoma Sitija. Bila je to dečja odeća. Istražitelji su je sakupili u vreće za dokaze kako bi je pokazali Kirsteninoj majci u nadi da će je moći identifikovati. Međutim, utvrđeno je da odeća nije Kirstenina, ostavljajući istražitelje na početku.
Početkom juna, Centar za potragu za Hajdi se vratio u Teksas, ali Šenon je odbila da odustane od potrage, kao i zajednica. Postavili su komandni punkt u osnovnoj školi Traub, a potrage su koordinisane preko policijske uprave Srednjeg zapada. Pretražili su celu oblast, uključujući jezero Stenli Drejper i oblast Džouns. Nažalost, međutim, pretrage nisu pronašle dokaze koji bi ih mogli dovesti do Kirsten.
Šenon je izjavila: „Želim da se zahvalim svima na učešću i izdvojenom vremenu… To je svakako policijska uprava i FBI i svi koji rade na ovom slučaju. To pokazuje duh zajedništva u metropolitanskom području koji se okuplja zbog ovakve tragedije.“
Istražitelji su i dalje želeli da identifikuju čoveka koji je pitao prodavačicu u prodavnici o informacijama o Džet Drajvu. Opisali su čoveka kao crnca visokog oko 190 cm i teškog oko 104 kg. Nosio je plavo-belu prugastu majicu i odgovarajući bejzbol kačket.
Na kraju, nedelje su se pretvorile u mesece, a Kirsten je i dalje nije pronađena. Šenon je u medijima komentarisala da ne odustaje od nade da će se njena ćerka bezbedno vratiti kući. Izjavila je: „Umorna sam, iscrpljena sam, ali ne odustajem.“ Do jula su pretrage na terenu prekinute; bilo je očigledno da Kirsten nije u tom području, ali je istraga i dalje nastavljena. Kako je Šenon rekla: „Samo tražimo informacije. Neko zna nešto što će mi pomoći da pronađem svoju devojčicu.“
Krv na prozorskoj dasci i ogradi bila je zloslutno otkriće, ali analize krvi su pokazale da krv nije Kirstenina i istražitelji su sada verovali da nije povezana sa otmicom. Porodica je verovala da je otmica bila ciljana. Šenon je priznala istražiteljima da je bila korisnik droga i priznala da su je njene veze sa drugim korisnicima droga u to vreme mogle učiniti lakom metom ili uticati na njen kredibilitet. Izjavila je: „Svakako nisam bila savršena majka. Društveno sam koristila drogu, ali nikada u blizini dece. Ako je to razlog zašto Kirsten nema, onda sam kriva. Vaša deca su ranjiva na vaše prijatelje.“
Meseci bi se zatim pretvorili u godine, a Kirstenina porodica je pokušala da pokupi komadiće i nastavi sa svojim životima. Međutim, u oktobru 2015. godine konačno je došlo do hapšenja u nerešenom slučaju. Pedesetšestogodišnji Entoni Džozef Palma živeo je na adresi Džet Drajv broj 1104, samo dve kuće od mesta gde je Kirsten živela.
Kasniji DNK testovi otkrili su Palmin DNK na Kirsteninom donjem vešu pronađenom u dvorištu i na prozorskoj dasci njene spavaće sobe.
Kada je Kirsten nestala, Palma je ispitivan, baš kao i svi ostali muškarci koji su živeli u tom kraju, ali nikada nije uhapšen. Istražitelji su se 2015. godine vratili u njegov dom da razgovaraju sa njim. Njegova supruga, kojom se oženio nakon Kirstenine otmice, rekla je: „Toni se i dalje uznemiri zbog slučaja kada se pomene.“ Istražitelji su pitali zašto, a ona je odgovorila: „Zato što se dogodilo tako blizu njegove kuće.“
Palma je negirao bilo kakvu umešanost u Kirstenin nestanak, ali je pristao na DNK bris. Ovaj bris je zatim upoređen sa DNK na mestu zločina i utvrđeno je da se podudara.
Prema sudskim dokumentima nakon njegovog hapšenja: „Kirsten je možda bila meta Palme zbog seksualnog napada. Verovatno je da je Palma bio motivisan da ostane u istoj kući kako bi sakrio dokaze o zločinu ili lokaciju Kirsteninog tela.“
Iako je Palma uhapšen zbog Kirsteninog ubistva, njeno telo je i dalje bilo nestalo. Istražitelji su najavili da će koristiti sonarnu opremu kako bi pomogli u potrazi. Prvo mesto koje su želeli da pretraže bio je Palmin dom, naravno, ali pretraga nije ništa pronašla. Ipak, Palma je optužen za Kirstenino ubistvo.
Sledećeg meseca, Palma je pokušao da sebi oduzme život dok je bio u zatvoru. Presekao je vene, ali povrede nisu bile dovoljno teške da bi ga poslali u bolnicu. Nakon toga je stavljen pod nadzor zbog mogućnosti samoubistva.
U februaru sledeće godine, tužioci su objavili da je Palma možda povezan sa drugim seksualnim napadima. Otkrili su da je Palma 1979. ili 1980. godine ušao u kuću svoje devojke kroz prozor spavaće sobe usred noći. Rekao je osmogodišnjoj sestri svoje devojke da „skine gaćice“, a kada je ona odbila, „on joj je zatim trljao vaginalno područje preko gaćica“.
Zatim, godinu dana nakon što je Kirsten nestala, Palma je drogirao svoju sedamnaestogodišnju cimerku. Ona se setila „kako je bila gola u kadi dok je Palma sipao vodu po njoj“. Verovala je da ju je Palma „drogirao, a zatim silovao instrumentima“.
Palmi je naređeno da se sudi za ubistvo Kirsten, a suđenje je počelo u oktobru 2017. Jedna od Kirsteninih školskih drugarica svedočila je da je Palma buljio u nju i Kirsten kada su se igrale napolju. Rekla je da ju je „ježio“.
Predstavljeni su DNK dokazi protiv Palme i to je zapečatilo njegovu sudbinu. Porota ga je proglasila krivim za Kirstenino ubistvo nakon većanja koje je trajalo nešto više od sat vremena. Van suda, Šenon je izjavila: „Mi smo jednostavno— ne mogu to da objasnim, jednostavno smo zadivljeni ovim čudom i toliko smo zahvalni i to nam vraća nadu u krivičnopravni sistem. Tako smo zahvalni Bogu. Ovo je ništa manje od uslišene molitve."
Usledila je faza izricanja presude, a Palma je osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Međutim Palma će odslužiti samo nešto manje od dve godine te kazne. U januaru 2019. godine, pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u državnom zatvoru Oklahome. Zadavio ga je i pretukao do smrti njegov cimer. Sa sobom u grob je poneo i mesto Kirsteninog tela.
· Reaguj
