Najgora noćna mora većine ljudi je biti živ sahranjen i ostavljen da umre. A tog 17. decembra 1968. godine, ta noćna mora se ostvarila za Barbaru Džejn Mekl, dvadesetogodišnju studentkinju i naslednicu porodične kompanije za izgradnju stanova na Floridi.
Uprkos svim očekivanjima, studentkinja Univerziteta Emori preživela je otmicu i vratila se kući svojoj porodici do Božića, osam dana kasnije. U međuvremenu, njeni otmičari - odbegli bivši osuđenik i postdiplomac koji je studirao morsku biologiju - skoro su se izvukli sa zločinom i otkupom od 500.000 dolara koju je platio Barbarin otac, Robert Mekl.
Sve je počelo nedelju dana pre Božića, Barbara se osećala loše na času i pozvala je majku da dođe ranije po nju zbog predstojećeg univerzitetskog raspusta. Barbara i njena majka, Džejn Mekl, rezervisale su sobu u obližnjem motelu, gde su planirale da ostanu pre nego što krenu kući. Ali kucanje na vratima u 4 sata ujutru promenilo je sve.
Ispred njihovih vrata bile su dve osobe, od kojih se jedna predstavila kao detektiv. Rekli su da su tamo jer je Barbarin dečko, Stjuart Vudvord, doživeo saobraćajnu nesreću. Prema pisanju Kostal Briz Njuza, kada je Džejn otvorila vrata, maskirani muškarac sa sačmaricom i manja žena sa skijaškom maskom su upali, onesvestili je hloroformom, a zatim je vezali za ruke i noge. Njenu ćerku, Barbaru, u međuvremenu, stranci su zgrabili i ubacili u svoj automobil.
Džejn je uspela da se oslobodi i ubrzo pozove policiju, ali do tada su Barbaru već transportovali 48 kilometara severno od Atlante njeni otmičari: odbegli osuđenik Gari Stiven Krist i njegova saučesnica, Rut Ajzeman-Šier.
Odvodili su Barbaru da je živu sahrane.
U intervjuu za UPI 20 godina nakon otmice, Kristin bivši službenik za uslovni otpust, Tomi Moris, sugerisao je da je begunac iz zatvora oteo Barbaru i živu sahranio ne zbog otkupnine od 500.000 dolara koju su on i Ajzeman-Šier tražili od porodice Mekl, već zbog izazova da svoju žrtvu održe u životu pod zemljom.
Ipak, Krist i Ajzeman-Šier su zahtevali pola miliona dolara od Meklove porodice, koji su bili na čelu Deltona Korp., građevinske kompanije sa sedištem u Floridi, koja je navodno vredela 65 miliona dolara u vreme kada je Barbara oteta 1968. godine.
U udaljenom području u okrugu Gvinet, Džordžija, Barbarini otmičari su je stavili u „sanduk nalik kovčegu“ sa dve fleksibilne cevi za vazduh, količinom hrane, vode i sedativa, između ostalog što joj je bilo potrebno za preživljavanje. Krist i Ajzeman-Šier su sahranili naslednicu stopu i po ispod zemlje, gde je ostala tri i po dana dok je FBI tim za potragu nije pronašao.
„Tražio je bogatu, tvrdoglavu ženu“, rekao je Moris za UPI. „Neko ko je mogao da se nosi sa traumom živog sahranjivanja. Barbara Džejn Mekl je odgovarala tom profilu.“
Barbara je ispričala u svojoj knjizi iz 1971. godine, „83 sata do zore“: „Vrištala sam i vrištala“, prisetila se Barbara, prema UPI i ABC News. „Zvuk zemlje se sve više udaljavao. Konačno, nisam mogla ništa da čujem iznad. Vrištala sam dugo nakon toga.“
Navodno je dvadesetogodišnjakinja ponovo proživljavala vizije predstojećeg božićnog jutra sa svojom porodicom kako bi ostala fokusirana na preživljavanje.
Barbarina lokacija je otkrivena nakon što su Krist i Ajzeman-Šif uspešno primili otkup od 500.000 dolara od Barbarine porodice i telefonirali FBI-ju, dajući im grube koordinate gde da je pronađu.
Koristeći tragove iz početne neuspešne predaje otkupa kada su Krist i Ajzeman-Šif pobegli sa mesta zločina i ostavili svoj automobil, policija je uspela da otkrije pseudonim koji je Krist koristio, „Džordž D. Dikon“, i počela je da spaja delove, prema Tajmu.
Krist je uhvaćen na obali Floride u gliseru koji je kupio delom novca od otkupa, prema UPI-ju, dok je Ajzeman-Šif uhapšena mesecima kasnije nakon što je dala otiske prstiju radi provere prošlosti u bolnici u Oklahomi, gde se prijavila za posao, prema KOCO, pridruženoj ABC njuzu.
Ajzeman-Šif je deportovana nazad u Honduras, odakle je bila, dok je Krist osuđena na doživotnu robiju. Ali 10 godina kasnije, Krist je pušten na uslovnu slobodu i decenijama kasnije dobio je posao kao licencirani lekar opšte prakse u Indijani, prema ABC njuzu.
Porodica Mekl je tvrdila da je Barbara ostala relativno ravnodušna zbog teškog iskušenja, iako se retko pojavljivala u javnosti u decenijama nakon toga. Barbara se kasnije udala i postala majka, a život je nastavila u Atlanti.
