Kaže se da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, ali u slučaju Rouz Kenedi, ona je uspešna žena iza petorice uspešnih muškaraca.
Supruga ambasadora Džoa Kenedija Seniora i majka predsednika Džona F Kenedija, senatora Roberta F. i Teda Kenedija, heroja iz Drugog svetskog rata - Džoa Kenedija Džiniora, predstavljala je tihu silu iza političke dinastije tokom 104 godine života.
Nju je istorija ignorisala. Pa ipak, ona je jedina osoba koja je preživela celu priču, jedina koja je mogla iskreno i detaljno da ispriča o svemu što se događalo.
Među vrućim temama koje su se činile previše kontraverznima za njene memoare bila je i lobotomija ćerke Rouzmeri iz 1941. godine. Treće najstarije Kenedijevo dete - Rouzmeri, rođeno je s blagim mentalnim poremećajem 1918. godine i nikad nije prerasla intelektualni nivo četverogodišnjaka. Iako je bila poslušna u detinjstvu, u adolescentskom uzrastu je počela noću da se iskrada iz internata. Kad je imala 23 godine, otac je odlučio da je tajno odvede na lobotomiju, zbog koje je ostatak života provela onesposobljena. Kada je upitana o toj porodičnoj tragediji, Rouz je spomenula ćerkino stanje, ali je odbila detaljnije da priča o proceduri.
"Rouzmerin um je u potpunosti nestao. To se dogodilo zbog nezgode o kojoj ne želim da pričam."
Tokom života, Rouz je gledala kako prerano umire četvoro od njenih devetoro dece. Najstariji Džo Džunior je umro na ratištu u Drugom svetskom ratu, na sinove Džeka i Bobija su izvršeni atentati, a ćerka Kejtlin je poginula u avionskoj nesreći. Rouz je dodala kako se porodica opirala depresiji uprkos velikim ličnim gubicima.
"Bilo bi sebično i demoralizujuće da smo se usredsredili na naše tragedije. Kad bi deca došla kući, pokušavali smo da ne pričamo o tome. Nakon što je Džek umro, postojala je izreka, za moje unuke, da nema plakanja u kući. Ako bi plakao, poslali bi te tamo odakle si došao. Insistirala sam na tome."
Iako su mnogi govorili da je porodica ukleta zbog silnih nesreća koje su proživljavali, Rouz je uvek pokušavala da se priseti svih dobrih stvari.
"Upoznavali smo predsednike i vojvode, kraljeve i kraljice. Imali smo novca, talenta i međusobno smo održavali veze. Bili smo zgodni... Nisam bila iznenađena kad bi nam se dogodile tragedije, sve je bilo presavršeno da bi potrajalo."
Ali Rouz priznaje da nije bilo uvek bilo sjajno biti Kenedi. Ona je opsesivno merila na vagi decu svake nedelje. Kaže da su Kenedijevi bili poznati po tome što su bili skloni da dobiju stomačić, pa im nije dala da jedu stvari kao što je sladoled. Takođe, ona bi bi ih fizički kažnjavala s oklagijom ili vešalicom za odeću kad ne bi bili pristojni za stolom za vreme jela.
Mnogi veruju da nije bilo puno ljubavi između Rouz i njenog supruga. Govorilo se da je reč o braku iz koristi jer je Rouz bila ćerka bostonskog gradonačelnika Džona Fitcdžeralda, dok je Džo bio uspešan broker s političkim težnjama.
Tokom 55 godina njihovog braka, Džo je navodno imao brojne afere, i to i s poznatim glumicama Glorijom Svonson i Marlen Ditrih. Kad je imao 60 godina, započeo je devetogodišnju aferu sa sekretaricom Dženet Fontejn, koja je na početku njihove veze imala samo 24 godine. Fontejn tvrdi da je Rouz sigurno znala za njihovu vezu, ali imala je osećaj da je majka Kenedi osećala olakšanje što joj suprug ima društvo, pa nije nju zamarao sa svojim potrebama.
U intervjuima Rouz nije direktno progovorila o suprugovim neverstvima, ali je rekla da je upozoravala snaje da će uvek biti glasina o njihovim supruzima i da bi trebale to da ignorišu. Iako se možda nije udala za muškarca iz snova, bila je ispunjena jer je gledala kako odrastaju njena uspešna deca (premda je u mnogim slučajevima bilo tragičnih ishoda). Ona je na određeni način bila ne samo ambiciozna kao Džo, nego čak i više, jer je živela kroz živote svoje dece.
