Njegovo visočanstvo "Kredenac". Svi se sećamo ovo čuvenog komada nameštaja iz stare Juge, a neki ih možda još uvek i imaju kod bake ili u vikendici.
Pravio u kombinaciji svetlo zelene i krem boje ali su se mogli naći i plavi i roze primerci. Bio je obavezan u svakoj kuhinji ili trpezariji početkom 20. veka i neizostavni deo miraza svake devojke za udaju.
Reč kredenac potiče od italijanske reči „credenca“ što bi u prevodu značilo „veruj“. Termin se u srednjem veku koristio za nameštaj na kome je postavljena hrana koju bi probale sluge pre posluženja vladarima i gostima.
Stotinama godina kasnije započela je proizvodnja i masovno korišćenje kredenca. Svaki kredenac je imao tri obavezna dela: donji zatvoreni deo za teže posuđe kao što su tanjiri, čorbaluci i šerpe, gornji zastakljeni deo za kristal, porculan i flaše sa pićem, dok su se u sredini nalazile male fijoke za escajg. Gornji i donji deo kredenca je razdvajala svojevrsna radna ploča koja je domaćici koristila za odlaganje stvari koje bi trebalo da budu uvek na dohvat ruke.
Ovaj komad nameštaja je vrhunac svoje popularnosti dostigao sredinom 20-tih godina prošlog veka. Nakon Drugog svetskog rata je potpuno nestao. Zamenili su ga praktičniji viseći i ugradni kuhinski elementi, vitrine i regali.
Za one mlađe koji možda nisu imali priliku da ga vide, kredenac bi mogao da se opiše kao preteča vitrine, manji ormar sa otovorenim i zatvorenim elementima ili neka veća komoda.
Danas je kredenac moguće naći jedino u nekoj staroj seoskoj kući ili antikvarnici. Jednog takvog, zelenog, moja baba nije htela da se odrekne iako je prihvatila brojne novine i trendove novog vremena. A na samrtnoj postelji jedinu reč koju je izustila bila je upravo KREDENAC.
Misleći da je toliko vezana za taj komad nameštaja odlučili smo da ga obavezno sačuvamo i nakon nekog vremena posle njene smrti došli smo da sredimo kuću u kojoj je živela i da vidimo šta ćemo sa čuvenim kredencom.
Kada smo krenuli da ga brišemo, čistimo i peremo naišli smo na jednu fioku koja nije mogla da se otvori, zaključana fioka nam je zadavala glavobolju, dok u jednom ćošku kredenca nismo pronašli ključić.
U sada otključanoj misterioznoj fioci pronašli smo pismo, u njemu 3 000 evra i poruku: " Pošto znam da sigurno niste odmah došli da sredite kuću i da je moja sahrana odavno završena i plaćena, potrošite ove para na šta god želite, čuvala sam ih za crne dane, ljubi vas blesave i voli vaša baka, moje najmilije unučice i snajo".
Malo je reći da su suze same krenule da teku, a da je kredenac ostao na počasnom mestu i da sigurno neće završiti na nekom smetlištu, deponiji ili pored kontejnera.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
