Čovek po imenu Sanjin (59) otkrio je u kakvoj se teškoj situaciji našao.
"Znam za sudbine ljudi koji se s porodicom spore oko imovine, meni se ovog časa čini da sam u najgoroj situaciji."
"Ne živim blizu bolesne mame, nakon studija ostao sam živeti u gradu gde sam zasnovao i porodicu. Moj brat ostao je na selu, u kući s roditeljima, samac je i ja sam se nadao da će nakon smrti oca biti obziran prema majci i da ćemo zajedno rešavati sve što naiđe", kaže.
Međutim, to se nije dogodilo. "Mi ni ranije nismo imali dobru komunikaciju, uvek je bio nepodnošljivo prkosan i zajedljiv. Nakon smrti oca postao je nesnosan, ne znam je li to od živaca, straha da će ostati sam i da bih mu ja mogao osporiti pola kuće, nemam pojma zašto je počeo trabunjati samo o tome da želi mamin deo kuće. Tada bi imao dve trećine on, a jednu trećinu i dalje ja", objasnio je.
To je, kaže, otišlo toliko daleko, da je majci svaki dan to predbacivao, a kulminiralo pre dve nedelje, kad je imala moždani udar.
"Kad sam čuo da je mama završila u bolnici, seo sam u auto i odjurio ka njoj. Posle sam otišao u rodnu kuću, ne bi li doznao šta se i kako se dogodilo. Brat je u svom delu bio zaključan, nije mi otvarao. Otišao sam do komšije."
Šokantna spoznaja
Tu je ostao u šoku. "Komšija mi je ispričao da je brat još od smrti oca pre godinu dana neprepoznatljiv. Stalno je bio neugodan prema majci, no niko nije mislio da je toliko pokvaren da joj ne bi pomogao ustati da padne. A baš se to dogodilo", objašnjava.
"Dakle, komšija je istih godina kao moja majka, oboje su udovci i dele istu ogradu. Tu se na ogradi, ispričao mi je on, svako jutro pozdrave, razmene nekoliko rečenica, nekad se malo i zapričaju. Bilo je posve neuobičajeno da ona uopšte ne izađe iz kuće pa je to prepodne rekao mom bratu neka ode proveriti u mamin deo kuće je li sve u redu s njom. On mu je odbrusio da je neće ni pogledati dok mu ne prepiše svoj deo kuće."
"I onda je komšija, zamislite, pozvao još jednog čoveka iz ulice pa su je išli dozivati, a kako se nije javljala, ušli su na silu. Našli su je kako leži na podu i pozvali hitnu. Uspostavilo se da je imala moždani, još je u bolnici. Brat odbija želi čuti za nju. On psihički nije dobro i mislim da mu treba pomoć. Strašno je to što je tvrdoglav i nedokaziv. Sada imam oboje na brizi", ispričao je.
"Zamislite samo kako mi je, i supruga i ja još radimo. Mami će, kažu lekai, trebati fizikalne terapije, kao i posebna nega, a mi se oko ničega ne možemo dogovoriti. Ona zasad ne želi čuti za dom, niti želi čuti da bi došla nama jer se celi život brine za brata kojem je do sada prala, kuvala i tetošila ga. Ništa to nije bilo dobro. Ne usudim se uopšte uznemiravati je u ovom stanju. Ko zna do kojeg će se stupnja uopšte oporaviti, ima već 83 godine", objašnjava gospodin Sanjin.
Nada se da će se brat urazumiti
Potom zaključuje: "Raspitujem se za razne opcije. Ako uspe dobiti dom, penzija joj neće biti dovoljna. Brat neće hteti snositi doplatu zbog mizerije od penzije, a neće hteti ni prodati kuću. To će pasti na mene, pripremio sam se na to. Majka mi je", nastavlja.
Problem polako postaje i održavanje kuće, u koju se od smrti oca nije ulagalo. "Svakome od nas troje pripala je trećina kuće. On grozničavo od majke traži njen deo, iako ga niko nigde ne tera. Mama se valjda boji, nisam je još ni pitao. S druge strane, on ni ulagati u kuću ne misli, a niti ima novca za to. Problemi mi se u ovom trenutku čine veći i od nebodera, uopšte ne spavam od briga više. Jedino zrno nade je da brat pristane na komunikaciju, da se ljudski dogovorimo i donesemo zdrave odluke za majku."
Bonus video: