Čarls Darvin bio je sin iz bogate kuće koji je studirao teologiju i biologiju, mada se njegovom ocu više sviđala medicina jer je i sam bio lekar. Robert je poslao Čarlsa u Edinburg da izučava medicinu, ali njegova starst bile su lov, jahanje i priroda.
Obožavao je da putuje Biglom, brodom Njegovog veličanstva. Zato je pre polaska na krstarenje svetom njegov otac govorio da je mladić neuspešan i da sramoti sebe i porodicu.
Međutim uprkos tome i morske bolesti od koje je patio, godine 1831. Darvin je krenuo na putovanje dugo pet godina. To putovanje je promenilo njegov pogled na svet.
„Kada sam se našao na brodu Bigl bio sam veoma iznenađen zanimljivim životinjama i biljkama Južne Amerike. To mi je pomoglo da obratim pažnju na poreklo vrsta“.
Čarls je zbog morske bolesti najviše vremena, kada je brod bio usidren, provodio na kopnu. I to mu je verovatno pripomoglo da sakupi više uzoraka nego što se očekivalo, Darvin je sakupljao sve što bi pronašao.
Kamenje, suvo bilje, kosture životinja, insekte... Na arhipelagu Galapagos posmatrao je džinovske kornjače, iguane i zebe i sve ih sakupio u jednu vreći zaboravivši da notira gde ih je pronašao.
Kada je prepun džak istresao u Engleskoj pred jednog poznavaoca ptica ovaj je bio zapanjen jer Darvin nije znao ni gde je ptice našao, ni kojoj vrsti pripadaju. Istoričar Ernst Peter Fišer priča: „On je tada malo zabrljao, ali može mu se oprostiti jer je bio na tragu univerzalnog svetskog otkrića.“
Revolucionarno otkriće do koga je čuveni Darvin došao je zahvaljujući različitim malim zebama. Sve su izgledale različito. Jedne su imale debeli kljun sa kojima su sakupljale semenke, druge veoma dugi i tanki kljun sa kojim su mogle lako da prodru u cveće.
Sve to je ukazivalo na prilagođavanje različitim vrstama ishrane. Došao je do zaključka da raznolikost života na zemlji potiče od organskog procesa naslednog prenošenja uz izmene - evolucije, kako taj proces dana nazivamo. I čiji je mehanizam - prirodna selekcija.
Po povratku u London napisao je knjigu „Nastanak vrsta“ - (o postanku vrsta prirodnim odabirom ili očuvanje povlašćenih rasa u borbi za život), čije objavljivanje je odlagao više od dve decenije jer je strepeo kako će knjiga biti primljena.
Međutim krajem pedesetih godina 19. veka shvatio je da će britanski prirodnjak Alfred Rasel Volas izaći sa sličnom evolucionom teorijom, zato je požurio da objavi „Postanak vrsta”.
Kada je knjiga 1859 godine objavljena izazvala je oduševljenje kod mladih naučnika, a ljutnju, i bes kod etabliranih naučnika i u redovima crkvenog establišmenta. On sam je veći deo života proveo kao hrišćanin, ali na kraju je sebe opisao kao agnostika.
Kada je imao 29 godina, Čarls Darvin je razmišljao o tome da se oženi. U to vreme je već bio prilično poznat naučnik. Kako i priliči učenom čoveku, ovom pitanju je pristupio sa praktične tačke gledišta. Darvin je izneo svoja razmišljanja u malom tekstu.
"Dokument ima dve kolone, pod naslovom: "Ženi se" i "Ne ženi se", a povrh njih u polukrugu: U koloni za brak, pisalo je: Deca - (ako Bog bude milostiv), stalni saputnik (prijatelj u starosti), sa kojim će biti zanimljivo, predmet ljubavi i saputnik za igru.
Nakon premišljanja, promenio je prethodnu rečenicu u "bolje nego pas". Nastavio je: "Dom i neko ko se brine o domu, muzika i žensko brbljanje dobro je za zdravlje, ali užasno gubljenje vremena". Bez objašnjenja, Darvin je naglas prebacio jedan argument iz plusa u minus - argument toliko važan da ga je naglasio.
U koloni „Ne ženi se“ napisao je da će se time sačuvati „Sloboda da ideš gde god želiš, Sloboda izbora društva i sve to, Razgovor pametnih muškaraca u klubovima, Nedostatak obaveza da se posećuju rođaci i popušta svaka sitnica da biste zauzvrat imali troškove i brige oko dece, moguće svađe, gubitak vremena, ne možete čitati uveče, gojaznost i nerad, brige i obaveze, manje novca za knjige, ako ima mnogo dece, onda - prinuda da se zarađuje za život."
Ipak, prevladala su razmatranja „za“; u koloni je zabeleženo sledeće rezonovanje: "Bože, nepodnošljivo je čitav život provesti kao neplodna pčela - za posao, posao i na kraju bez ičega. - Ne, ne, neću. „Mogu da zamislim čitav dan života pustinjaka u zadimljenoj, prljavoj londonskoj kući. „Mogu da zamislim lepu meku suprugu na kauču, lep kamin, knjige i možda muziku. Nakon opisa ovih slika, napisao je: „Ženi se, ženi se, ženi se“.
Međutim, još jedan talas sumnji pao je na odluku.
Darvin je napisao da je dvoumljenje počelo nedužno: „Uveravaju nas da je potrebno venčati se. Kada? Pre ili kasnije?" Ovo pitanje izazvalo je paniku - doživotni partner smanjuje izglede za bliskost sa drugim ženama i da su dani avantura odbrojani.
"Vau! Nikada neću naučiti francuski, ili otići u Ameriku, ili se provozati balonom ili usamljeno putovati u Vels - jadni robe, bićeš gori od crnca", napisao je sam sebi.
Ali onda se sabrao i doneo sudbonosnu odluku.
"Nema veze, dečače, nemoj se obeshrabriti, ne možeš živeti usamljenim životom, biti oronuli starac, usamljen i hladan, s bezdetstvom ispisanim na licu, koje se već naboralo. Nema veze, verujtem u sreću - puno je srećnih robova."
Godinu dana kasnije, Darvin se oženio rođakom Emom. Zajedno su živeli 43 godine, do Darvinove smrti i imali su desetoro dece.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
