Čarls Darvin bio je sin iz bogate kuće koji je studirao teologiju i biologiju, mada se njegovom ocu više sviđala medicina jer je i sam bio lekar. Robert je poslao Čarlsa u Edinburg da izučava medicinu, ali njegova starst bile su lov, jahanje i priroda.
Obožavao je da putuje Biglom, brodom Njegovog veličanstva. Zato je pre polaska na krstarenje svetom njegov otac govorio da je mladić neuspešan i da sramoti sebe i porodicu.
Međutim uprkos tome i morske bolesti od koje je patio, godine 1831. Darvin je krenuo na putovanje dugo pet godina. To putovanje je promenilo njegov pogled na svet.
„Kada sam se našao na brodu Bigl bio sam veoma iznenađen zanimljivim životinjama i biljkama Južne Amerike. To mi je pomoglo da obratim pažnju na poreklo vrsta“.
Čarls je zbog morske bolesti najviše vremena, kada je brod bio usidren, provodio na kopnu. I to mu je verovatno pripomoglo da sakupi više uzoraka nego što se očekivalo, Darvin je sakupljao sve što bi pronašao.
Kamenje, suvo bilje, kosture životinja, insekte... Na arhipelagu Galapagos posmatrao je džinovske kornjače, iguane i zebe i sve ih sakupio u jednu vreći zaboravivši da notira gde ih je pronašao.
Kada je prepun džak istresao u Engleskoj pred jednog poznavaoca ptica ovaj je bio zapanjen jer Darvin nije znao ni gde je ptice našao, ni kojoj vrsti pripadaju. Istoričar Ernst Peter Fišer priča: „On je tada malo zabrljao, ali može mu se oprostiti jer je bio na tragu univerzalnog svetskog otkrića.“
Revolucionarno otkriće do koga je čuveni Darvin došao je zahvaljujući različitim malim zebama. Sve su izgledale različito. Jedne su imale debeli kljun sa kojima su sakupljale semenke, druge veoma dugi i tanki kljun sa kojim su mogle lako da prodru u cveće.
Sve to je ukazivalo na prilagođavanje različitim vrstama ishrane. Došao je do zaključka da raznolikost života na zemlji potiče od organskog procesa naslednog prenošenja uz izmene - evolucije, kako taj proces dana nazivamo. I čiji je mehanizam - prirodna selekcija.
Po povratku u London napisao je knjigu „Nastanak vrsta“ - (o postanku vrsta prirodnim odabirom ili očuvanje povlašćenih rasa u borbi za život), čije objavljivanje je odlagao više od dve decenije jer je strepeo kako će knjiga biti primljena.
Međutim krajem pedesetih godina 19. veka shvatio je da će britanski prirodnjak Alfred Rasel Volas izaći sa sličnom evolucionom teorijom, zato je požurio da objavi „Postanak vrsta”.
Kada je knjiga 1859 godine objavljena izazvala je oduševljenje kod mladih naučnika, a ljutnju, i bes kod etabliranih naučnika i u redovima crkvenog establišmenta. On sam je veći deo života proveo kao hrišćanin, ali na kraju je sebe opisao kao agnostika.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
