Na adresu Josipa Broza Tita stizali su neverovatni darovi kako od naroda koji ga je uglavnom obožavao, tako i od čuvenih državnika, političara i drugih poznatih ličnosti. Imanje od četiri hektara i vila u Marakešu jedan je od najvrednijih poklona koji je Tito dobio za vreme svoje vladavine, dok je on Leonidu Brežnjevu darovao dva automobila, marke "zastava". Međutim, najskuplji poklon koji je dobio doživotni jugoslovenski predsednik je nešto što bi retko ko mogao i da pretostavi, a čuva se u Muzeju Jugoslavije. Iako je vrlo rado primao znako pažnje, nije bio veliki darodavac.
Kako je istakao Momo Cvijović, nekadašnji kustot, najraniji dar koji je Tito dobio svojom simbolikom kao da anticipira njegov politički uspon.
– Kralj Grčke Pavle I poklonio je Titu u Atini 1954. godine antički korintski šlem, s kraja 7. i početka 6. veka pre naše ere. Šlem je isto tako zagonetan kao i nekim istraživačima život Josipa Broza. Naime, enigma je zašto je bronzani šlem, i pored toga što je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen u smanjenim dimenzijama, zbog čega nije imao praktičnu upotrebu – isprilao je Cvijović za "Novu", a pominje i jednu statuu Bude, remek-delo sa lokaliteta Hada iz 4. veka, poklon avganistanskog kralja Mohamada Zahira Titu, iz 1960. godine.
Jedan od značajnijih darova koji je Titu poklonjen stigao je od iranskog šaha Reze Pahlavija. U Teheranu mu je oktobra 1971. godine uručena replika Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre naše ere, poznatog pod nazivom Kirov cilindar. Taj slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima.
Jedinstven je i poklon cara Haila Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, septembra 1961. godine:
– To je pribor za pisanje koji u stvari predstavlja maketu carskog prestola! Ispod baldahina na čijem se vrhu nalazi carska kruna, između dva anđela nalazi se predstava prestola sa Davidovom zvezdom na naslonu, koja upućuje na legendarnu kraljicu od Sabe koja je u vezi sa kraljom Solomonom dobila sina Menelika, rodonačelnika etiopske kraljevske dinastije - priča Cvijović.
Naglasio je da je vredne poklone dobijao i od kambodžanskog princa Norodoma Sihanuka, državnika sa kojim se, uz Gamala Abdela Nasera i Haila Selasija, najviše susretao.
– Tito je u Kambodži bio samo jednom, 1968. i dobio na poklon fragment pilastra sa reljefnom predstavom apsare – nebeske igračice, sa hrama Preah-Pithu, koji se nalazio u zidinama Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera. Jordanski kralj Husein poklonio je Titu 11. februara 1979. godine figuru ratnika na kamili od čistog srebra sa delovima u pozlati, na postolju od oniksa, koju je proizvela čuvena juvelirnica „Goldsmiths Silversmiths & Jewellers Asprey company“ u Londonu.
A marokanski kralj Hasan II je Titu, prilikom posete Maroku 1961. godine, poklonio veći broj predmeta od zlata, srebra i dragog kamenja, uglavnom ručno rađenih, ali i najneobičniji poklon – imanje od četiri hektara, kao i vilu u Marakešu, izražavajući tako žarku želju da Josipa Broza i njegovu cenjenu suprugu češće ima u svojoj sredini – objašnjava Cvijović.
Za razliku od darova istočnjačkih i afričkih monarha, čiji su pokloni autentični i samim tim istorijski vredni, pokloni evropskih monarha su, u tom pogledu, daleko skromniji i najčešći su to bili predmeti primenjene umetnosti. No, izdvaja se dar engleske kraljice Elizabete Druge:
– Odlučila je 1973. da Titu i njegovoj supruzi pokloni 10-12 parova papagaja o čemu detaljna upustva dostavlja preko ambasadora Velike Britanije u Beogradu (o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga, o navikama papagaja, parenju…). U pratnji princa Filipa, supruga Elizabete Druge, prilikom njegove posete Jugoslaviji, marta te godine, nalazio se i ornitolog Lord Rupert Nevil, prinčev sekretar, koga je kraljica posebno zadužila po pitanju papagaja. Krajem jula engleski ambasador prenosi kabinetu predsednika republike usmenu poruku Elizabete u kojoj se ističe da je „kraljica duboko dirnuta pažnjom i gostoprimstvom koji su ukazano gospodinu Robinsonu, njenom baštovanu, koji je nedavno uručio ptice“, kao i da je „zahvalna na ljubaznosti koju su predsednik republike i drugarica Broz lično pokazali prilikom uručenja poklona“ – svedoči Cvijović.
Poklon od Džona Lenona
Žirevi, koje je Tito dobio od Lenona i Joko Ono jedini su pokloni, kako naglašava naš sagovornik, koji nikada nije pronađen.
-U arhivu muzeja pronašao sam pismo o jednom poklonu, jedinstvenom po svom darodavcu i neobičnom po svojoj nameni. Džon Lenon i Joko Ono šalju Titu 1969. godine dva žira, sa željom da ih posadi u svom vrtu i od njih odgaji dva hrasta za svetski mir - otkrio je Cvijović za "Novu" i dodao:
– Ako bi se pronašli, to bi značilo da želja darodavaca, Džona Lenona i Joko Ono, nije ispunjena. Ne postoji dokaz da ih je neko od državnika, a poslati su na pedesetak adresa, zasadio. Čak ni engleska kraljica! Ni u slučaju „naših žireva“ to nikada nećemo saznati, ali nam nadu uliva Titova ljubav prema prirodi… Nijedno drvo se nije smelo uklanjati bez njegovog odobrenja, a u parku u Užičkoj ulici, gde je živeo, postoje hrastovi koji bi po starosti odgovarali…. Joko Ono još uvek neguje taj projekat, a našu izložbu je pozdravila – sa ponosom ističe Cvijović.
Koji je bio ubedljivo najskuplji Titov poklon?
Istoričarka Nevena Kovačević na svom Instagram profilu "Putevi srpske istorije" otkrila je da su 4 kamenčića, koje su Nil Armstrong i Baz Oldrin doneli sa Meseca, a Ričard Nikson ih poslao Josipu Brozu Titu 1970, najskupoceniji poklon koji je ikada dobio doživotni jugoslovenski predsednik.
Naime, vrede neverovatnih 500.000 dolara, prema proceni NASA, a sada se nalaze u Muzeju Jugoslavije.
Pre nego što su kamenčići stigli u Jugoslaviju, nju su posetili astronauti koji su bili na mesecu što je bila velika čast. Trojica astronauta su od Tita dobili Orden Jugoslovenske zvezde s lentom, provozala su se otvorenim autom centrom Beograda. Tim povodom je u Beogradu bilo veliko slavlje i mnogo ljudi je izašlo na ulice da vidi ovo dešavanje. Nikson je naredne godine poslao kamenje u Jugoslaviju. Pored tako skupocenog poklona, astronauti su doneli i zastavu FNRJ koja je putovala sa njima na Mesec i vratila se. To što je Nikson narodu Jugoslavije poklonio kamenčiće s Meseca, a trojica astronauta posetila Jugoslaviju, jedinu komunističku zemlju na njihovoj ruti, govori o jedinstvenoj poziciji koju je Jugoslavija imala u toku Hladnog rata.
NE PROPUSTITE
Bonus video: Ana menjala Novi Sad za durmitorska sela
