Karina Čikitova, pre 10 godina je preživela 12 dana i noći u divljini sibirske tajge, zadala je muke ljudima širom sveta koji su čekali s nestrpljenjem da je pronađu i nadali se da će da bude živa. Pre nekoliko godina, imala je samo pet godina, njena priča postala je globalno poznata. Dok je pratila svog oca koji je otišao u šumu u blizini njihovog sela, devojčica se izgubila. Iako je njeno nestajanje izazvalo veliku paniku i pokrenulo opsežnu akciju spasavanja, Karina nije imala pojma da je uopšte iko traži
Njen pas Naida, mešanac koji je bio uz nju tokom celog perioda, igrao je ključnu ulogu u njenom preživljavanju. Ovaj verni ljubimac, koji ju je pratio svih 12 dana, u jednom trenutku se vratio kući, ali je na kraju došao kući i spasiocima da uputstvo ka mestu na kojem se Karina skrivala. U trenutku kada su spasioci pronašli devojčicu, ona je bila iscrpljena, ali je bila živa, zahvaljujući snazi volje i pomoći svog psa. Telo joj je bilo prekriveno ugrizima komaraca, a oči su odražavale duboku traumu kroz koju je prošla.
Po povratku u sigurnost, Karina je ispričala da je tokom noći, dok je bila u divljini, spavala u naručju svog psa, koji ju je grejao i pružao joj utehu.
"Naida me spasio. Bila sam mnogo uplašena. Noću bi me zagrlio i bilo je toplo. Zajedno smo spavali", ispričala je. U tome je bilo nečeg izuzetnog – ljubav između devojčice i njenog psa preživela je najgore uslove u prirodi, a njihova priča postala je inspiracija za mnoge.
Nakon što je spasena, Karina je postala nacionalni heroj. Njena priča bila je priča o opstanak, borbi i nadmoćnoj hrabrosti. Od tada, njen lik je postao poznat, a u Jakutsku su podigli statuu u njenom čast. Preživela je teškoće koje mnogi odrasli ne bi preživeli, iako se sve vreme držala tiho, zahvaljujući vernosti svog psa. Iako se povukla u privatni život, Karina nije zaboravila svoje korene i vrednosti koje su je oblikovale.
Iako su svi očekivali da će se Karina posvetiti javnom životu, ona je iznenadila sve kada je otkrila da više ne želi da se bavi baletom, iako je imala talenat. Na pitanje šta želi da postane kad odraste, odgovarala je odlučno: „Želim da postanem doktor“. Od tada, njena priča nije samo inspiracija zbog njenog preživljavanja, već i zbog njenog odlučujućeg stava prema životu. Karina je odlučila da traži novu misiju – da pomogne ljudima, baš kao što je njena hrabrost pomogla njoj u trenutku kada joj je najviše trebala.
Danas, dok je odrasla devojka, Karina se ne seća mnogo detalja iz svog preživljavanja u tajgi, ali njena priča o tome što je preživela i šta je sve naučila postavlja važna pitanja o tome šta zaista znači biti živ i kako je lako zaboraviti kako su male stvari, poput ljubavi psa, od najveće vrednosti.
Svojom skromnošću, uspehom i snagom, Karina i dalje inspirira mnoge. Niko ne može da zaboravi devojčicu koja je postala legenda, ali i osoba koja se posvetila traženju smisla u životu i pomaganju drugim ljudima.
