Živela je 3 godine u Izraelu i na 9 stvari nikako nije mogla da navikne: Jevreji ovo ni u ludilu ne bi dozvolili u kući

Žena koja je 3 godine provela u Izralelu, opisala je kako izgleda život tamo i na šta nikako nije mogla da navikne.

Lifestyle
Živela je 3 godine u Izraelu i na 9 stvari nikako nije mogla da navikne: Jevreji ovo ni u ludilu ne bi dozvolili u kući
Foto: Shutterstock

Izrael je jedinstvena zemlja, kombinuje vekovne tradicije i moderan način života. Sloboda se ovde doživljava kao sastavni deo nacije

Moja prijateljica se preselila u Izrael 2021. Pre otprilike godinu dana tamo je dobila državljanstvo, a sada stalno živi u ovoj zemlji. Pošto sam nedavno razgovarala sa njom, očekivala sam da ću od nje čuti o poteškoćama u učenju jezika, neobičnoj košer hrani itd. Ali ona mi je pričala o sasvim drugim poteškoćama, sa kojima, kada se suoči, čovek jednostavno neće razumeti kako da preživi u takvim uslovima. Odabrala sam nekoliko karakteristika koje su mi se činile najčudnijim.

Moja drugarica se zove Saša. Po obrazovanju je filolog. Godine 2021. odlučila je da se preseli u Izrael u grad Haifu. I sada jednom godišnje dolazi u Rusiju da poseti svoju porodicu, zahvaljujući tome ponekad komuniciramo. Iz njenih priča me svaki put začude nove karakteristike, iako se u Izraelu smatraju svakodnevnom normom. Evo nekih od njih.

Izrael
foto: Shutterstock

Nema grejanja u stanovima

U Izraelu stanovi nemaju centralno grejanje. Ovo je za mene bilo veliko iznenađenje, s obzirom da je zimska temperatura u Izraelu svaki dan oko +15 stepeni. Takođe, u ovo doba godine ovde su prilično česte kiše, a ponekad i sneg. Zbog toga se odeća u stanovima može sušiti nedeljama.

"Svaki put je toliko neprijatno da je zimi kod kuće hladnije nego napolju", kaže Saša.

Pobeći možete samo sa klimom ili grejačem, a vodu zagrejati samo bojlerom. Ali sve ovo ispada skupo, jer se troši velika količina električne energije, što ovde nije jeftino. Postoji i druga opcija - nosite tople jakne kod kuće, neki čak i spavaju u njima. Moja drugarica je najmanje srećna jer njena kuća ima kamene podove. Ako leti pruža dobru zaštitu od vrućine, onda se zimi pretvara u dodatni izvor hladnoće, iz kojeg ne možete pobeći.

Izrael
foto: Shutterstock

Skloništa od bombi u stanovima

Najneobičnija stvar koju možete naći u izraelskom stanu je posebna blindirana soba koja se zove "mamad". Izrađen je od specijalnog betona visoke čvrstoće i oklopnog čelika. To je zato što je Izrael 1951. godine usvojio Zakon o civilnoj odbrani, prema kojem sve stambene prostorije moraju biti opremljene sistemom zaštite.

Tada je izgrađeno na stotine hiljada skloništa za bombe, ali su skoro sva bila neefikasna, jer su se nalazila na nižim spratovima stambenih zgrada. Zbog toga je odlučeno da se izgrade posebne blindirane sobe direktno u stanovima u novim kućama. Površina takve sobe je od 8 do 12 kvadratnih metara, a u svakodnevnom životu Izraelci je koriste kao običnu sobu.

Izrael
foto: Shutterstock

Stalna upozorenja o vazdušnim napadima

"U Izraelu su ljudi zaista navikli na sirene i automatski beže u sklonište. U Haifi, gde ja živim, svuda hodaju vojnici sa ogromnim mitraljezima, a deca se igraju sa sirenom i kriju se", kaže Saša.

Po pravilu, čak i tokom vazdušnog napada, na vaš telefon stiže obaveštenje koje traži da se brzo sklonite u sklonište za bombe.

Šabat, kada se svi odmaraju

U Izraelu je subota zvanično priznata kao slobodan dan. A za Jevreje ovaj dan nije samo slobodan dan, već pravi ritual. Šabat mora biti posvećen Bogu, ostavljajući sve dnevne aktivnosti, a posebno posao. Stoga se svi Jevreji trude da se pridržavaju ovog pravila, bez obzira gde se nalaze. U kućama se pale sveće i održava se trpeza za celu porodicu, gde se služe hleb i vino, što simbolizuje zajednicu jevrejskog naroda.

"U Šabatu je mnogo stvari zatvoreno, na primer, omiljeni kafići, sve zato što se i radnici odmaraju, a ovo je toliko drugačije od Moskve, koja ne spava 24 sata dnevno", kaže Saša.

Od samog jutra svi vernici idu u sinagogu na prazničnu službu, razmenjujući šabatski pozdrav "šabat šalom", što znači lepu subotu.

Jevreji, Izrael, Izraelci, Jevrejska porodica
foto: Shutterstock

Prosta zanimanja se poštuju

U Izraelu su jednostavne profesije veoma cenjene. U bilo kom gradu ovde možete videti, na primer, u kafiću kako majstori ili kandidati nauka peru sudove ili kuvaju kafu.

"Ovde je sasvim normalno raditi na pola radnog vremena ili kada ste se tek preselili, a ne znate kako da nađete posao pola", kaže Saša.

Veoma suv vazduh

Posebno vreo, suv vazduh primećuje se leti, kada iz pustinje dolazi fenomen pod nazivom "kamsin". Istovremeno, temperatura vazduha raste na +10 i postaje apsolutno nepodnošljiva do +49 stepeni u senci. Bez vode i kreme za sunčanje, možete jednostavno da izgorite živi.

Takođe morate uzeti u obzir da u Izraelu, čak i leti, postoje oštre promene temperature. Ako je tokom dana vruće, onda sa početkom večeri postaje naglo hladno. Stoga, kada idete u šetnju, ne zaboravite na toplu odeću.

Veoma visoke cene za sve

Izraelci, turisti, ili oni koji su došli na stalni boravak troše najviše novca na mesto stanovanja. Ne može svako sebi priuštiti kupovinu stana u Izraelu. Ali iznajmiti stan je lako. Na primer, iznajmljivanje jednosobnog stana u Haifi koštaće 450-650 dolara.

Takođe, pored kirije, potrebno je da platite posebnu opštinsku taksu (50-100 USD mesečno), plus menadžera imovine (15-60 USD mesečno) i račune za komunalije: struju, vodu, gas, internet (oko 160 USD mesečno). ). Ukupno, mesečna plaćanja koštaće oko 730 dolara (72.900 rubalja).

Što se tiče hrane, najosnovnije se uvek mogu kupiti po ceni u prodavnicama. A ako odete u kafić, onda će obrok za najmanje 1 osobu koštati 10 dolara. Generalno, život ovde je skup.

Temperamentni karakter Izraelaca

Izraelci su veoma energični ljudi. Ovde se ne ustručavaju da govore glasno i izraze svoje mišljenje direktno u lice sagovornika. Deci je dozvoljeno da rade šta hoće, mogu da vrište, da trče okolo i nikoga ne slušaju i ništa im se neće desiti za to. Meštani mogu mirno da sede bilo gde: na trotoaru, stepenicama, namerno ometajući druge. Na taj način izražavaju svoju slobodu i spontanost. I to je ovde normalno.

Ne kite jelku za Novu godinu

Najčudnije mi je bilo to što se u Izraelu Nova godina ne slavi 31. decembra. To je zato što se jevrejska Nova godina slavi sredinom jeseni, a ovaj dan se zove Roš Hašana. Veruje se da na ovaj dan Bog sudi celom svetu, pa Jevreji pale sveće i traže oproštenje greha. Na svečanoj trpezi obično se nalaze jela od ribljih glava kako bi se u Novoj godini više razmišljalo; jabuke sa medom da život bude slađi i nar kao simbol velikodušnosti za dobre događaje sledeće godine.

JK U Boru na reprizi

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs