Jedne kišne letnje noći 1856.godine u malom selu Smiljanu u današnjoj Hrvatskoj, Đuka Tesla rodila je drugog sina i čtvrto od petoro dece. Nikola Tesla udahnuo je vazduh prvi put baš kada je udarila munja.
Babica, koja je porodila njegovu majku, primetila je "Tvoj sin je dete oluje". Ali Đuka je na to odgovorila: " On je dete svetlosti".
Nidža, kako su ga zvali, rođen je u uglednoj i nadarenoj porodici. Otac Milutin bio je pravoslavni sveštenik, koji je celu bibliju znao napamet. Stariji brat Dane važio je za genija i od njega se očekivalo da će jednoga dana porodici Tesla doneti ugled i slavu.
Ali osoba na koju je Nikola najviše ličio bila je njegova majka. Govorila je četiri jezika, iako nikada nije naučila da čita i piše. Đukini otac i deda bili su izumitelji i ona je sledila njihov primer, a svoju darovitost koristila je za pravljenje naprava i korisnih aparata koji su joj olakšavali kućne poslove i staranje o porodici.
Kada su se deca žalila zbog pentranja na previsoke krevete, smislila je krevet bez nogu u koji se mnogo lakše ulazilo. Kada su se žalili kako nemaju privatnosti, smislila je paravan koji je razdvajao njihove krevete.
Pošto joj je dosadilo da pravi kajganu ručno, Đuka je napravila mehaničku mutilici za jaja od dve drvene viljuške i kanapa. Međutim od silnog okretanja su je boleli zglobovi. Samo kada bi nekako mutilica mogla sama da se okreće imala bi vremena na pretek. Sve to vreme mali Nikola je gledao i pitao se kako da poboljša majčine izume. Jednog dana će smisliti i kako da pokrene tu mutilicu!
Kada je Nikol imao pet godina, Dane je poginuo u nesreći sa konjem. Tada je postao najstarije dete u porodici i od njega se očekivalo da ide bratovljevim stopama. Nakon tragedije se zakleo da će bit dobar i pametan kao Dane i da će osvetlati porodično ime. Ali kako?
Što je više razmišljao o tome, sve jasnije je shvatao da je izumiteljstvo pravi put do slave i bogatstva. Počeo je od malih stvari i napravio prve izume od svakodnevnih predmeta.
Rezbario je drvene mačeve od starog nameštaja. A kada bi napravio jedan i oblikovao ga kako je želeo, išao bi do kukuruza i satima se borio protiv neprijatelja u obliku kukuruznih stabljika. Međutiv jegov plan je imao samo jednu manu: upropastio je celu žetvu i dobio strog ukor od majke.
Nikola se potom usresredio na praktičnije izume. Kada se jednom prilikom igrao sa drugarima, pojavio se dečak sa udicom i varalicom. Nikolu je zainteresovalo kako bi njima mogao da hvata žabe, međutim posvađao se sa tim dečakom i izopštili su ga iz ekspedicije.
Pošto je ostao sam Nikola je rešio da napravi svoju udicu. Pronašao je komad žice, pomoću dva kanapa zašiljio jedan kraj i privezao za čvrst kanap. Onda je odsekao prut, sakupio neki mamac i otišao do potoka. Tamo je zatekao žabu kako mirno sedi na panju, Nikola je mlatarao udicom ispred nje , a žaba je naduvši se skoro duplo iznenada skočila na mamac, čim je zagrizla, Nikola je povukao i to je bila prva od mnogih žaba koje je ulovio tog dana.
Neko vreme je krio svoj pronalazak od svojih prijatelja koji su ga izdali i ostali praznih ruku, ali kada mu se ljutnja stišala, otkrio im je tajnu i dopustio im da se i oni posluže tim izumom. "Sledeće leto bilo je katastrofalno za žablju populaciju" napisao je naučnik kasnije.
Tako je zadobio poštovanje prijatelja, a delovalo je i da će postati mesni izumitelj, ali jedna nezgoda pretila je da će se stanovnici Smiljana okrenuti protiv njega. Naime Nikola je bio zvonar u crkvi i jedne nedelje nakon službe, potrčao je sa zvonika i slučajno nagazio na haljinu najbogatije žene u mestu.
"Pocepala se s gromoglasnim hukom, koji je bio ravan salvama musketa", prisećao se kasnije Tesla. Nakon što je skupila pocepan štof, uvređena žena zahtevala je da Nikola bude kažnjen. Otac nije bio rad da to učini, ali su ga meštani već proglasili nemarnim i neodgovornim, pa je samo herojski čin moga da preokrene stvari.
A takva prilika ukazala se veoma brzo. Žitelji Smiljana prikupili su novac za kupovinu novih vatrogasnih kola i svi su se okupili na velikom otvaranju. Kada je ceremonija završena gradske vođe naredile su da se voda pusti kroz veliko crevo. Gomila je s nestrpljenjem čekala, ali ni kap vode nije krenula.
Nemajući šta da izgubi Nikola je uzviknuo " Ja mogu da popravim pumpu", počeo je da opipava crevo tražeći mesto gde je priklješteno, prekidajući dovod vode i za nekoliko sekundi našao je problem, a voda je suknula iz creva i isprskala nekoliko posmatrača.
Svi su bili presrećni što vatrogasna kola rade i podigli su Nikolu na ramena trijumfalno ga noseći gradskim trgom. Brza pamet mu je donela poštovanje suseda, ali je morao da smisli kako da reši još jedan važan problem-da pronađe način da pokrene majčinu mutilicu.
Što je više mislio o tome, manje se mogućim činilo, dok mu jednog dana kada se igrao sa svojim psom kraj potoka nije na um pala ideja da iskoristi snagu vode kako bi ona okretala zupčanike mutilice.
Narednih nekoliko godina proveo je usavršavajući svoj vodeni točak, ranu verziju onoga što će kasnije postati poznato kao Teslina turbina.
Sprava je imala određenu snagu, ali je Nikola znao da to može i bolje. Ponovo je inspiraciju pronašao u prirodi. Gledajući gundelje kako lete po dvorištu jednog letnjeg dana, zapitao se kako se zadržavaju u vazduhu tako dugo. U mrežu je uhvatio 4 gundelja i svakog zalepio za jedan kraj propelera. Kada su bube lepetale krilima izazvale su okretanje propelera. Na Nikolino zaprepašćenje, zujale su satima i ni u jednom trenu nisu stale da se odmore.
Taman je hteo da proglasi uspeh eksperimenta kad je naišao jedan njegov sused koji je mnogo voleo insekte, dečak je jednog po jednog gundelja uzeo sa propelera i pojeo. Nikoli se stomak prevrnuo: " Taj gadni prizor zauvek je okončao moje eksperimente na tom interesantnom polju" sećao se kasnije. Nikola više nikada nije takao gundelja, niti bilo kog drugog isekta.
Sa 14 godina otišao je u daleki Karlovac da pohađa gimnaziju. Odlučio je da postane inžinjer, ali se otac oštro protivio toj ideji." Ovoj familiji dovoljan je jedan izumitelj" obznanio je i ubeđivao Nikolu da i on postane svešteno lice.
Nakon srednje škole vratio se kući . Nadao se da će uspeti oca da ubedi da promeni mišljejnje. Međutim razboleo se od kolere i devet meseci nije ustao iz krebveta. Otac se toliko zabrinuo da mu je obećao da će ga poslati u najbolju školu za inžinjere samo ako se oporavi.
Milutinu Tesli se možda nije sviđala sinovljeva karijera, ali je održao datu reč. Čim se oporavio dozvolio je Nikoli da upiše univerzitet i iako Nikola nikada nije završio svoje formalno obrazovanje, ništa nije moglo da zauzda njegov inventivni duh.
Među mnoge izume koje je podario svetu spadaju i rendgenska fotografija, naizmenična struja, radio-talasi, neonska svetla, radar, daljinsko upravljanje i turbina bez lopatica.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
