Godine 1973. odigrao se jedan od najbizarnijih socijalnih eksperimenata u istoriji, poznat kao "eksperiment na splavu Akali." Ova priča je potpuno istinita i donela je rezultate koji su iznenadili čak i njenog tvorca, meksičkog antropologa dr Santijaga Henovesa.
Inspiracija iz aviona pod otmicom
Sve je počelo godinu dana ranije, kada je Henoves preživeo otmicu aviona na letu ka Meksiko Sitiju. Incident, u kojem je bio talac zajedno sa još 103 putnika, završio se bez žrtava, ali je u njemu probudio opsesivno interesovanje za ljudsko ponašanje u ekstremnim okolnostima. Ovaj događaj inspirisao ga je da kreira eksperiment kojim bi testirao ljudsku agresiju i međuljudske odnose u izolaciji.
Pomenuti lekar je smatrao da je to što se našao u otetom avionu "isuviše dobro da bi bila istinito", u svetlu toga da je bio jedan od vodećih stručnjaka za biološku antropologiju i neko ko je život posvetio proučavanju nasilnog ponašanja.
Ovo iskustvo ga je toliko inspirisalo da je osmislio sličan eksperiment koji je za cilj imao da proveri ljudsko ponašanje i sklonost agresiji u specifičnim okolnostima.
Njegova ideja je bila da okupi grupu ljudi koja će zajedno ploviti otvorenim morem, a ovo je smatrao sjajnom labaratorijom za posmatranje ljudskog ponašanja.
"Testovi na životinjama pokazali su nam da se može izazvati agresija kad ubacimo različite vrste pacova u ograničen prostor. Voleo bih da vidim da li važi isto za ljude", pisao je tada.
Splav na otvorenom moru
Lekar je sagrado splav veličine 12x7 metara sa samo jednom kabinom koja je bila dovoljno velika da ljudi legnu u njoj, ali ne i da stoje. Toalet je bio smešten napolju tako da ga svi vide. Splav nije imao ni motor, ni struju, ni pomoćna vozila, i nazvan je Akali (kuća na vodi). Trebalo je da se plovi 101 dan na moru na putu od Kanarskih ostrva do Meksika, a pored njega zamislio je da tu bude još 10 ljudi.
Henoves je eksperiment oglasio u nekoliko svetskih novina i bilo je na hiljade zainteresovanih, ali je ovaj antropolog imao vrlo jasnu viziju koga želi. Na kraju je izabrao četiri muškarca i šest žena različitih nacionalnosti, veroispovesti i društvenog statusa. Ženama su dodeljene rukovodeće funkcije na brodu, a muškarcima fizički poslovi, i ovakav poredak nije bio slučajan.
"Pitao sam se da li će dodjeljivanje moći ženama rezultirati s više ili manje nasilja", rekao je Henoves, koji je dosta toga ciljano radio kako bi stvorio atmosferu nasilja.
Splav bluda ili splav nasilja?
Mediji su splav brzo prozvali "splav bluda", pišući o grupnim intimnim odnosima i intimnoj napetosti među posadom. Henoves je dodatno podsticao ovu percepciju birajući privlačne učesnike i uključujući rimokatoličkog sveštenika. Međutim, dok su se neki članovi zaista upuštali u intimne odnose, to nije izazvalo napetosti ni agresiju koju je lekar predviđao.
Neočekivani rezultati
Umesto nasilja, učesnici su razvili međusobnu solidarnost. "Shvatio sam da sam jedina osoba koja je pokazivala znake nasilja na splavu bio ja", priznao je Henoves. Ipak, posada je kasnije otkrila da su često razmišljali o tome kako da ga "slučajno gurnu u more", jer su jedva podnosili njegovo psihološko nasilje.
Nasleđe eksperimenta
Univerzitet na kojem je Henoves radio distancirao se od istraživanja zbog medijskih skandala, ali učesnici su se složili da je eksperiment bio uspešan, iako ne na način na koji je lekar očekivao. "Krenuli smo kao 'mi' i 'oni', a ostali smo 'mi'", izjavila je Fe Sejmor, jedna od učesnica.
Splav Acali ostaje studija o ljudskoj prirodi, koja pokazuje da čak i u izazovnim i teškim okolnostima, ljudi mogu pronaći način da izgrade zajedništvo umesto sukoba.
NE PROPUSTITE
Stil/Žena
U nastavku pogledajte eksperiment jedne srpske firme koja je uvela četvoroednov
Bonus video:
