U savremenom društvu često smo skloni da delimo gotovo sve aspekte svog života – od postignuća i ličnih ambicija do najintimnijih osećanja i duhovnih iskustava. Ipak, postavlja se pitanje koliko je deljenje svega zaista korisno za nas. Ispostavilo se će ljudi na taj način da preuzmu kontrolu nad vašim životom. Nekada je bolje zadržati određene stvari za sebe, ne samo zbog očuvanja privatnosti već i zbog unutrašnje ravnoteže i očuvanja istinske sreće.
Pojedinosti o vašem životnom stilu
Mnogi ljudi teže tome da unaprede sebe i poboljšaju kvalitet života. Lepo je što ste izgubili višak kilograma ili dobili unapređenje, ali nije potrebno previše isticati svoje uspehe. Delite delove svog života sa osobama do kojih vam je zaista stalo, ali ako većinu svog zadovoljstva nalazite u pohvalama drugih, postavlja se pitanje da li živite za sebe.
Porodični sukobi
Svi imaju određene porodične probleme, a oni koji su uključeni često nemaju nikakvu korist od toga da se intimni detalji dele sa osobama van porodičnog kruga. Ovi problemi su obično vrlo lični za sve strane. Možda se osećate slobodno da pričate o svojoj perspektivi, ali drugi članovi porodice mogu osećati duboku neprijatnost. Višak negativnosti obično ne doprinosi rešavanju situacije. Neke poverljive informacije bi trebalo ostati upravo takve – poverljive.
Vaša „prosvetljenja”
Ako ste doživeli iskustvo ili praktijujete nešto što vam je donelo osećaj "prosvetljenja", postoje suptilniji načini da podelite to osećanje i perspektivu sa drugima. Objavom svog duhovnog stanja ili spoznaja, rizikujete da izgubite delikatnost tih osećanja i duhovnog napretka. Čuvajte svoje najdublje uvide kao dragocenost za sebe.
Dobra dela koja ste učinili
Ako stalno govorite o tome koliko se trudite da budete dobra osoba, to poništava osećaj nesebičnosti koji prati takve postupke. Takođe, može delovati kao da nedostaje poštovanja prema drugima jer indirektno naglašavate kako ste bolji od njih. Jasno je da bi svako trebalo da bude dobar čovek, kao što ne očekujete kritiku ako uradite nešto loše, isto važi i za to što ste dobar čovek.
Vaše najdublje ambicije
Kada govorimo o budućim ciljevima, naš mozak doživljava ovaj čin razgovora kao produktivan korak ka njihovom ostvarenju. Bez obzira na to da li objašnjavate svoje planove prijatelju, mozak oseća da je već nešto postignuto, što može smanjiti motivaciju za dalje delovanje. Još 1933. godine sprovedena su istraživanja koja su pokazala da preterano razgovaranje o ciljevima može izazvati osećaj prerane ispunjenosti, čime se smanjuje verovatnoća njihovog postizanja jer opada motivacija.
Bregović i Loša u Beču pred izlazak na scenu
