Ljiljana Habjanović Đurović jedna je od najtiražnijih srpskih spisateljica čije redove čitaju ljudi širom sveta. Ali roman "Petkana", koji je napisala pre više od 2 decenije, ima posebno mesto u njenom životu, jer se iza njega krije filmska priča. Neopisiv splet okolnosti zadesio je Ljiljanu, a kada joj se ukazala Sveta Petka, za nju više nijedan dan nije bio isti.
Naime, dok je pisala jedan od njenih najzapaženijih romana "Ženski rodoslov" malo ko zna sa kakvim sve poteškoćama se suočavala. Objavljen je pre 26 godina i preveden je na 11 svetskih jezika.
- Bila je jesen 1995, imala sam četrdeset dve godine i počela sam da pišem roman ”Ženski rodoslov." Loše sam počela. Mučila sam se sa rečima, toliko da sam poverovala da sam izgubila dar. Jednoga dana, dok sam plačući molila za pomoć Svetog Nikolu, Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog, u moj um došle su reči: „A zašto se ti, kao žena, ne pomoliš Svetoj Petki?“ I istog časa pred sobom sam videla ikonu Svetiteljke u crvenoj haljini, sa plavom maramom. Do toga časa Sveta Petka nije bila "moja" Svetiteljka. Čak sam pomalo zazirala od nje - priča književnica.
Ističe kako se pojavila niotkuda i da je za nju Sveta Petka u tom momentu bila spas. Da je sudbina umešala prste govori i situacija koja se dogodila njenoj kumi baš istog dana.
- Istog dana popodne javila mi se Dušanka Lukić, kuma koja je krstila mog sina. Ispričala mi je da je toga dana bila u Manastiru Sveta Petka u Izvoru (kod Paraćina) i da je tamo odjednom osetila da treba da uđe u prodavnicu i kupi mi ikonu Svete Petke. Moram da napomenem da ona u to vreme nije bila pobožna i da je manastir posetila kao pomoćnik ministra. I sama zatečena onim što joj se desilo, i snebivajući se, pitala me je da li želim da mi donese ikonu - nastavlja priču Ljiljana.
Ističe da je Svetiteljka na ikoni izgledala poptuno isto kao u njenom viđenju.
- Možete zamisliti moju radost i zbunjenost kada sam otkrila da Svetiteljka na ikoni izgleda isto kao u mom viđenju, i kada smo kuma i ja u razgovoru utvrdile da mi je kupovala ikonu od prilike u isto vreme kada sam se ja prvi put pomolila Svetoj Petki - priča u čudu.
Ta jedna pomisao i taj jedan poziv zauvek su joj promenili život, te se spisateljica svim srcem okrenula Svetoj Petki, počela je da odlazi u crkvu na Kalemegdanu i da shvata ovu svetiteljku kao svoju zaštitnicu.
- Naravno, počela sam da odlazim u crkvicu na Kalemegdanu. Prošlo je pet godina. Onda je došao 29. decembar 2000. godine. Petak. U kapeli Svete Petke, dok sam čekala da celivam ikonu nad svetim izvorom, javila mi se misao, kao jasan nalog: "Treba da prestaneš da pišeš knjigu koju pišeš, treba da napišeš roman o Svetoj Petki i naslov treba da bude Petkana!“
Mesec dana joj trebalo da prikupi hrabrost i upusti se u stvaranje takvog jednog dela.
- Uplašila sam se. Pitala sam se da li je to zaista volja Svetiteljke? Da li smem to da uradim? Da li ću umeti? I prošlo je više od mesec dana dok jednog jutra, budeći se, nisam rekla: „Dobro. Pokušaću.“
Dok je pisala roman "Petkana", osećala je živo prisustvo Svetiteljke.
- Dok sam pisala, često sam gledala ikonu Svetiteljke koju sam stavila na pisaći sto. I osećala sam njeno živo prisustvo. Tokom rada dva puta sam je sanjala. U prvom snu dala mi je odgovore na tri pitanja koja su me mučila od moje petnaeste godine. U drugom snu otkrila mi je neke bitne podatke o sebi - ispričala je spisateljica.
"Petkana" je obavljena pre više od dve decenije, a ove godine je prenet i na filmsko platno. Svako ko je pogledao istoimeni film istakao je da budi posebne emocije.
Sveta Petka i danas ima velikog značaja za Ljiljanu Habjanović Đurović.
- Od tada je prošlo dvadeset godina. Sveta Petka ima posebno mesto u mom životu. Molim joj se kada mi je teško. Zahvaljujem joj se kada sam radosna. Dva puta bila sam u Jašiju, i celivala njene svete mošti. Sanjala sam je još nekoliko puta, i to uvek kada je htela nešto važno da mi kaže. Uglavnom da me usmeri i povede da načinim novi korak na putu vere - zaključila je Ljiljana.
Rođena je 1953. godine u Kruševcu, gde je završila i gimnaziju. Potom je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao novinar u jednom od najuglednijih časopisa Jugoslavije "DUGA".
Najčitaniji je i najtiražniji srpski pisac od 1996. godine i najuspešnija spisateljica u inostranstvu posle 2000. godine. Autorka je 17 romana, 9 knjiga za decu i 1 zbirke poezije. Neka od njenih najpoznatijih dela su "Ženskog rodoslova", "Petkane", "Igre Anđela", "To je ljubav sveta slila".
