U današnje vreme, slava je postala prava gozba. Domaćini se potrude da svojim gostima pruže najbolji mogući ugođaj, a kafa dobrodošlice je neizostavni deo. I to je nasleđe koje se prenosi sa kolena na koleno - u neka starija vremena na slavama širom Srbije služila se samo kafa uz kocku šećera, domaće slatko ili ratluk.
Od tada, pa sve do danas, kafa predstavlja simbol društvenog okupljanja i jedinstveni ritual koji je naročito karakterističan za srpsko područje. Čak ni Italijani nemaju tako razvijenu društvenu normu dugog ispijanja kafe u društvu, praćenu nekom poslasticom koja se nađe u kući. Kafa je bila i ostala način povezivanja, napitak prijateljstva uz koji se stvaraju neke nove uspomene, koji okuplja najbliže na jednom mestu. A slave su verovatno najbolja prilika za to. Da li je moguća srpska slava bez kafe kao glavnog posluženja? Pokušajte da zamislite, nama deluje pomalo neobično, a vama?
Okretanje šoljice kafe naopačke, nakon ispijanja, da bi se na šaljiv način čitala nečija sudbina je postupak koji je neizvodljiv, kada bi se u toj šoljici nalazio, na primer, čaj. Dok je u brojnim kulturama širom sveta čaj glavni napitak, u našoj kulturi on se vezuje uglavnom za lečenje tegoba, dok je šoljica kafe simbol razgovora i uživanja sa prijateljima i porodicom. Ali i to se polako menja. U svetu je već neko vreme prisutan trend promena navika u ispijanju kafe koji je u konstantnom porastu, što dodatno povećava potrošnju kafe i utiče na dostupnost i cenu.
Scena je sledeća: krenuli ste u nabavku za slavlje sa neizbežnim spiskom, posegli za omiljenom kafom kojom ćete poslužiti goste ali primećujete da cena nije ista i da rafovi nisu popunjeni kao po običaju. U ponudi vidite i neke jeftinije varijante i zagledate pakovanja da vidite koja je razlika. Uglavnom su u pitanju kafe slabijeg intenziteta i ukusa koje često sadrže surogate, zato uvek obratite pažnju šta piše na pakovanju. Samo proizvod koji sadrži 100% kafu može da nosi deklaraciju sa takvom oznakom. Razlozi za poskupljenje su brojni i ne utiču samo na povode slavlja. Globalno zagrevanje i klimatske promene su znatno smanjile prinose kafe u Vijetnamu koji je najveći proizvođač robuste, kao i u Brazilu, zemlji Južne Amerike koja je poznata po svom zrnu arabike. Kako se prinos kafe smanjio, tako je ponuda sve manja, dok je potražnja i cena postala sve veća. Njihov put do srpskog domaćinstva, koji je dugačak i do 10 000 kilometara, dodatno otežavaju i geopolitički sukobi, kao i piratski napadi Huta na Crvenom moru. U poslednje vreme i isporuka iz Brazila postaje sve izazovnija.
Kafa je bila i ostala napitak koji se u Srbiji najviše ceni i voli. I kada dođe vreme da nakon slavskog jela i pića poslužite goste kafom, možda vam cena kafe opet padne na pamet – slobodno okrivite pirate za to. U međuvremenu, ako želite alternativu, možete im ponuditi čaj na engleski način, što će nesumnjivo biti jasan znak da je slavlje privedeno kraju.
