Masai pleme je poznato po svojim izuzetnim tragačima sa generacijama koje poznaju svoje zemlje i divlji život. Kao polunomadski stočari, oni i dalje žive od stoke i koza. Tamo gde su se druga kenijska plemena prilagodila modernom životu i žrtvovala svoje zemlje i sredstva za život, Masai su i dalje verni svojim tradicijama.
Postoji preko pedeset plemena starosedelaca poreklom iz Kenije. Masai su jedno od retkih plemena koje je uspelo da se drži većine svojih tradicija i održi svoju kulturu živom. Ovo ipak nije išlo lako. Prema istoriji Masaija, pleme Masai je poreklom iz severozapadne Kenije, severno od jezera Turkana u donjoj dolini Nila. Kasnije su migrirali na jug i naselili se u Velikoj Riftskoj dolini i regionu Dodome i planine Marsabit. Strahovali su zbog napada na stoku čak na istoku do obale Tanga u Tanzaniji. Ovi vešti ratnici su se istakli u korišćenju štitova i kopalja, ali su se posebno plašili zbog bacanja batina poznatih kao 'orinka'. Znalo se da su masai ratnici bili sposobni da bace orinku sa stručnom preciznošću na razdaljinu do 100 metara.
Trenutno se procenjuje da celokupna populacija Masaija ima oko 900.000. Govore jezik Maa, ali govore i službene jezike Kenije – svahili i engleski. Tradicionalni Masai domovi su tradicionalno građeni na veoma nepostojan način i u pokretu. Žene iz plemena su gradile domove i to u obliku kruga ili vekne. Muškarci sela su tada podigli veliku kružnu ogradu oko kuća da bi branili svoje selo.
Masai tradicionalno održavaju ceremonije 'punoletstva' tokom kojih se rog Velikog Kudua koristi za pozivanje svih onih koji su postali punoletni, iniciranih, na ceremoniju. Takve ceremonije traju deset ili više dana i uključuju dosta pevanja, plesa i flertovanja. Tokom ceremonije mladići će se postrojiti i pevati prema redu pevačkih žena koje stoje preko puta njih. Veoma jedinstven i zanimljiv prizor za videti. Neki delovi Masai tradicije su se promenili poslednjih godina. Do nedavno je ubijanje lava kopljem bio uslov za sve dečake koji su želeli da postanu Masai ratnici.
Neobična kultura
Masai kultura je usredsređena na verovanje da je Bog (koji se zove Engai, ili Enkai, na jeziku Maa plemena) stvorio stoku posebno za njih, i da su oni čuvari celokupne svetske stoke. Za Masaje, život se vrti oko gomilanja i ispaše velikih stada krava (i u manjoj meri, koza). Osim što su primarni izvor prihoda plemena (stoka se trguje za druge proizvode ili gotovinu), krave takođe igraju važnu ulogu u zajedničkom životu Masaja. Porodice i klanovi uspostavljaju saveze putem razmene stoke, a konzumiranje mesa i mleka krava smatra se svetim činom, koji ih vezuje za njihovog tvorca.
Žene nemaju nikakva prava
Pripadnice lepšeg pola se primaju u veliku bračnu zajednicu da bi gradile kuće, kuvale, čuvale decu i stoku, čija su grla neretko cenjenija od njih samih. Naime, ukoliko se glava kuće namerači na novog predvodnika stada ovaca ili koza, za njega neće dati novac, već će vlasniku ponuditi jednu od žena. Ako mu se ne svide, u obzir dolaze i ćerke (devojčice se već sa 13 godina udaju za starce) ili deca koja su još u stomaku!
Surov način ophođenja prema ženama podrazumeva i batine ako urade nešto što nije po pravilima koja postavljaju isključivo muškarci. Išibaju ih, pa im daju loj da se namažu i saniraju povrede jer valja opet neko da pomuze stoku, pripremi ručak ili sagradi novu kuću kad se krene u potragu za novim izvorom vode.
Doduše, ni muškarci nisu pošteđeni. Ritual obrezivanja se kod dečaka radi naživo, a ako se zaplaču - biće ismevani celog života. Samo oni koji nisu pokazali strah biće svakih 15 godina izabrani u novu kastu ratnika, a najneustrašiviji među njima mogu da konkurišu za savet starešina ili za mesto šamana, koji jedini sme da proriče i na tradicionalan način leči svoje sunarodnike.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
